Прочитај ми чланак

Устала је Србија:На улицама грађани од Београда до Бабушнице,подсећа на деведесете

0

У више од 20 места широм Србије у недељу су одржани протести студената, ученика и грађана. На хиљаде људи сливало се улицама највећих српских градова, али и у мањим местима попут Бабушнице.

Грађански бунт који је почео да се буди, социјални психолог Драган Попадић види као ослобађање од страха које неодољиво подсећа на оно што се дешавало деведесетих и почетком 2000. године.

Студентска побуна која у Србији траје готово два месеца покренула је талас протеста широм земље. Прикључили су се средњошколци, просветари, адвокати, пољопривредници…

Колико је грађански бунт снажан најбоље се видело у недељу, када ја на хиљаде људи изашло на улице више од 20 градова широм Србије.

Протести ученика и студената уз подршку грађана одржани су у Београду, Новом Саду, Крагујевцу, Нишу, Суботици, Ваљеву. Чачку, Ужицу, Крушевцу, Бору, Пожаревцу, Лозници, Шапцу, Врању, Гучи, Зајечару, Суботицу, Малим Зворнику, Ћићевцу, Брусу, Богатићу, Инђији, Краљеву, Бабушници.

Мапа побуњених градова у Србији

Посебну пажњу привукли су протести у мањим местима, попут Бабушнице где се окупило око 200 људи. Окупљени су носили транспаренте „Бабушница је уз студенте“, „Ил’ си Соња, ил’ си шоња“, „15“ са црвеним отисцима шака.

Један од највећих протеста у недељу одржан је и у Чачку, а о посећности најбоље говори оцена присутних новинара и репотрера који су овај скуп описали као већим од оног који је одржан 5. октобра.

Коментаришући грађански бунт који се пробудио готово у целој змељи, социјални психолог Драган Попадић за лист „Нова“ каже да кључ лежи у томе што се људи који се окупљају идентификују са захтевима које су изнели најпре студенти.

„Протести се толико шире да је очигледно да огроман број људи захтеве који су изнети види као исправне и своје захтеве који се морају испунити. Тај број људи говори да је страх код људи мањи, а да с друге стране постоји свест да је солидарност оно што је најважније. Ако се захтеви или протести препусте неким мањим групама људи, поптуно је јасно шта те људе чека и каквој ће репресији бити изложени. Дакле, солидарност је једини начин да се заштите од репресије, да једни другима пруже руке и да заједно протестују“, каже Попадић

Саговорник нашег листа каже да оно што се сада дешава подсећа на догађаје с краја деведесетих година.

„Нешто слично се догађало деведестих година, од 1996,1997, 2000.. Тада такође није било толико расправе о захтевима, било је свима јасно о чему се тачно ради. Сваком нормалном човеку су захтеви јасни. Ни сада није потребно да постоје лидери студената, учитеља, просветара.. Нема се шта ту филозофирати“, наводи саговорник нашег листа.

Коментаришући буђење мањих градова у Србији, Попадић каже:

„Што је мање место, ту је репресија веће и тежа. Ту је теже устати против оних који су на власти..Сада се и то дешава, страх људи је и тамо мањи, рачунају на подршку других. Ради се о родитељима чија су деца устала и који осећају морлану обавезу да они и они подрже њих или да бар буду једнако храбри. Понављам да о захтевима не би требало причати, јер су очигледни, свако ко осећа трунку морала треба да стане иза њих“, навео је Попадић.

Протести се шире, придружује се све више људи

Осим на улицама Србије, грађански бунт шири се учионицама, али и адвокатским канцеларијама. Тако су адвокати донели одлуку да на најмање седам дана обуставе рад, а многи просветни радници наставу нису почели у понедељак како је то било планирано почетком другог полугодишта.

Одлуку адвоката поништио је Виши суд у Београду.

За то време, премијер Србије им прети просветном инспекцијом, али изгледа да ни то не плаши просветаре, чији су протести, осим студентских били главни разлог зашто је толико грађана било на протестима у недељу.