Прочитај ми чланак

Упркос најавама, аналитичари у говору Вучића у УН нису видели ништа историјско

0

Два догађаја обележила су јучерашњи дан. Један историјски - а то је потврђивање доживотне казне затвора за бившег команданта Војске Републике Српске Ратка Младића за злочине у Босни. Други, који је најављиван као историјски - обраћање председника Србије пред Саветом безбедности Уједињених нација. Аналитичари ипак у председниковом говору нису видели видели историју.

Да ће председников говор пред Саветом безбедности бити историјски најавила је председница српске владе Ана Брнабић.

На седници се Србији замерало што није изручила двоје чланова Српске радикалне странке Хагу – Вјерицу Радету и Петра Јојића. Вучић је затражио да им се суди у Србији. Осудио је злочин у Сребреници и рекао да су ослобођени они који су чинили злочине над Србима.

„Углавном су Срби осуђени и то на казну од укупно 1.138 година затвора и осам доживотних казни. Истовремено ни један Хрват није осуђен за злочин над Србима за акције Медачки џеп, Бљесак или Олуја. Политички лукаво од Трибунала је то увити у формално правне оквире“, поручио је у говору Вучић.

Председник Скупштине Србије Ивица Дачић каже да је Вучић достојанствено изговорио оно што је требало и поставио значајно питање – шта је са правдом за Србе?

„Одговоре на та питања, наравно, није добио нити ће их добити. Али је битно да то што је рекао остане записано у свести наших људи и наравно у историјском памћењу наше државе, тиме што је речено на седници Савета безбедности Уједињених нација“, оцењује Дачић .

Саговорници Н1 председников наступ нису доживели као историјски. Новинар Миливоје Михајловић каже да је то био један предизборни говор.

„У овом тренутку ви имате, као последицу осуде Ратка Младића, јачање деснице. Они ће рећи ‘ево имате Европску унију, то је то што ви, тамо желите да идете, а они нас…’ Он је говорио тако да буде прихватљив и за једну и за другу и за трећу страну у Србији. Ја мислим да је то то. Он није могао другачије да говори. То је у овом тренутку најпрактичнији и најнормалнији говор који би могао да дође из Србије“, сматра Михајловић.

Стефан Сурлић са ФПН-а, међутим, каже да је то истовремено и простор да ми самокритички посматрамо прошлост.

„И увидимо да су многи у име српског народа починили гнусне злочине, да се о томе треба отворено говорити, због нашег друштва, због државе Србије, наших грађана, будућности. То наравно не значи да не треба да кажемо да су они који су чинили злочине према српском народу и даље на слободи“, поручује Сурлић.

Иван Ђурић из Иницијативе младих за људска права сматра да је седница Савета безбедности била прилика да се Србија према пресуди Ратку Младићу одреди онако као што је то учинио суд али и већи део света. Упитао је и коју пресуду суда у Хагу је Србија извршила.

„Да ли је Шешељу престао мандат када је осуђен, на начин како то каже закон о избору народних посланика? Да ли су генералима и осталима одузети чинови из војске кад су осуђени пред Трибуналом као што то Закон о Војсци Србије каже – да се аутоматски губе сви чинови уколико сте осуђени на казну затвора. Србија у потпуности игнорише пресуде Трибунала у Хагу“, подсећа он.

Пресуде за ратне злочине требало би да буду и корак ка помирењу. А колико смо том циљу близу или далеко можда говоре и наступи лидера из региона управо на седици Савета безбедности Уједињених нација.