U sred borbe za redefinisanje političkog sistema u Srbiji i zaista istorijski značajnog studentskog protesta, u Evropi se istovremeno dešava jedna druga istorijska prekretnica. Bez obzira na našu političku i uopšte društvenu muku sa pojačano autoritarnim i istovremeno izlapelim režimom SNS, ne smemo, preokupirani tom našom preteškom svakodnevicom, zanemariti ono što se upravo oko nas dešava - stoji u autorskom tekstu dr Mihaila Brkića, potpredsednika Srbija centra i predsednik RO za ekonomiju, koji prenosimo u celosti.
– Не смемо као друштво, а посебно не као политички одговорни делатници, преспавати нови пад Берлинског зида. Наиме, Фајненшел Тајмс је објавио да се управо догађа преокрет свих преокрета – Европска унија расправља о повратку на руски гас.
– Идеја Европске Комисије о потпуном прекиду увоза фосилних горива из Русије до 2027. била је визионарска стратегија с врло кратким роком трајања и подсећа на неке сличне политичко-економске идеје из времена СФРЈ, које су биле громопуцатељно најављиване и хитро политички спровођене да би се у сучавању са економском реалношћу убрзо стровалиле у фарсу. Из те фарсе је после настала југословенска трагедија.
– У случају ЕУ, из фарсе, о потпуном супституисању руског гаса алтернативним „зеленим“ обновљивим изворима енергије, управо настаје крајње политички бламантна и највећа криза ЕУ од оснивања.
– Како пише Фајненшел Тајмс, европски званичници управо расправљају да ли снабдевање ЕУ руским гасом треба да постане саставни део нагодбе с Русијом у оквиру напора да се прекине рат у Украјини.
– Дакле, Трампов инаугурални говор, од кога је прошло тек десетак дана и у коме се он као нови председник САД одрекао зелене агенде, тј. политичког наслеђа својих претходника, а у коме је најавио повратак нафте и гаса као главних извора енергије на велика врата, потпуно је девастирао европску политику зелене транзиције. Сада је одједанпут постало очигледно да би обнова увоза руског гаса Европи донела снижавање цена енергије. То је наравно одувек било јасно, али је неко морао да каже да је цар го.
– У бајци Х. К. Андерсена то је био један дечачић, а у ЕУ бајци то је Доналд Трамп. Као и у случају СФРЈ, економију је појела дневна политика, тј. политикантство бирократа који нису смели да кажу да је идеологија пропала. Ономад су то биле бирократе Савеза Комуниста Југославије, овога пута су то бирократе из Брисела, тј. Европске комисије, заробљеници идеолошке мутљавине која се приказује као либерално левичарска. У ствари то је идеологија која води рачуна о свему и свачему осим о стандарду запосленог становништа.
– У Фајненшел Тајмсу се наводи да су званичници из Немачке, Мађарске и још неколико земаља предлагачи идеје о обнови увоза руског гаса, међутим, потпуна је истина да у „на крају крајева сви желе да смање трошкове куповине енергије“, баш како се у чланку цитирају речи неименованог високог европског званичника. Очигледно је да сада тег европске политике, са отуђене глобалистичке бриселске администрације, претеже на тас интереса националних влада европских држава и њиховог становништва.
– Они који буду дошли на власт у Србији после СНС, а тај моменат сада и очигледно више није тако далеко, поготово они који су заговорници ЕУ интеграција, морају бити свесни нових правила, односно приоритета промењеног европског и међународног окружења. Трампова администрација већ сада суштински утиче на промене политика ЕУ. Немојте да поново преспавамо пад Берлинског зида. Прошли пут нас је то прескупо коштало – закључује др МИхаило Бркић.