Прочитај ми чланак

Упозорења Дритану Абазовићу из кавачког клана

0

Лидер побједничке листе Црно на бијело Дритан Абазовић више је пута саопштио јавности да осим притисака који долазе са домаћих и регионалних, адреса, прима пријетње и из криминалних кругова.

Прошле недјеље он је у интервјуу на ТВ ФАЦЕ поновио да га није страх, те да је проблем са криминалним структурама које су инкорпориране у дубоку државу.

FB/Dritan Abazovic

„Ти људи могу да буду проблематични. Ово све носи одређене ризике и жртве и ми смо спремни да их поднесемо. Какав бих био представник народа да ме поколеба неко из криминалних структура…“

На питање ко је најопаснији ко му је пријетио, Абазовић је одговорио: „Најопаснија су овдје два клана која су међународна позната и који су наш највећи бренд – кавачки и шкаљарски клан, који су дио великог наркокартела. Важно је да људи разумију да криминалне структуре функционишу много боље него политичке“.

Абазовић није тада желио да одговори ко му је пријетио.

Монитор сазнаје, из више извора блиских Абазовићу, да је лидер побједничке листе Црно на бијело, упозорења примао из једног од ова два клана – кавачког.

Након што је одбио да се састане са врхом кавачког клана, стигло је и упозорење – „видјећемо се овако или онако”. На челу кавачког клана, према полицијским подацима, налази се Слободан Кашћелан, коме се тренутно суди због криминалног удруживања и зеленашења. Он је крајем прошле године пуштен да се брани са слободе. Кашћелан је био у бјекству до децембра 2018. године када је ухапшен у Чешкој, а почетком наредне године изручен је Црној Гори. У притвору је провео годину дана, да би био пуштен у децембру 2019, пошто је заложио јемство од пола милиона евра.

Безбједносне службе још нијесу одговориле на службени захтјев УРЕ да се направи безбједносна процјена њиховом лидеру. УРА је тражила од Агенције за националну безбједност (АНБ), 3. септембра, неколико дана након избора, да направи процјену безбједности за Абазовића. По закону ту процјену обавља АНБ на захтјев Управе полиције (УП).

Директор ГП УРА Зоран Микић је тада у одвојеним дописима Дејану Перуничићу, директору АНБ и Веселину Вељовићу, директору УП, навео да очекује њихову хитну реакцију.

„Имајући у виду нарасле тензије у јавности а како би се избјегла било каква опаност по безбједнст Абазовића.“

Званични одговор из безбједносних служби још није стигао, а у тој партији сумњају да ће одговор АНБ и УП бити потврдан, односно да ће стићи оцјена да лидеру Црно на бијело треба заштита. Сумње су пробуђене након разговора са представницима Управе полиције. Абазовић је више пута након избора оцијенио да је важно, како би се размонтирао тродеценијски систем ДПС, да се смијене људи на врху неких важних институција, међу којима је и Управа полиције.

Актуелни директор УП Веселин Вељовић је помињан у аферама о обрачуну Ђукановићевог режима са критичарима система, а бројни напади на цивилне активисте и новинаре остали су нерасвијетљени док је он управљао полицијом. Након афере Листинг, када је привремено смијењен, уточиште је нашао на позицји савјетника Мила Ђукановића.

Кавачки клан, из ког су стигле пријетње Абазовићу, према многим изворима, има наводно блиске везе са црногорским безбједносним службама. Тај клан настао је након цијепања которског шкаљарског клана, који сада, према подацима безбједносних служби, воде браћа Јован и Игор Вукотић. Успон шкаљарског клана повезан је са падом много познатије групе, која је шверцовала дрогу – нарко-картела Дарка Шарића, констатује београдски КРИК.

„Разбијање Шарићевог клана отворило је велики простор који је објеручке прихватио до тада мањи, шкаљарски клан из Котора”, наводи се у истраживању ове новинарске мреже. Шкаљарски клан се убрзо подијелио, 2014. године због свађе око кокаина и започео крвави рат са својим некадашњим сарадницима – кавчанима .

„Све показује да је рат шкаљарског и кавачког клана поделио подземље у региону. У њему су стране заузели и поједини припадници српске и црногорске полиције, а везе кланова, пре свега кавачког, воде и до политичара”, наводи КРИК.

У сукобу шкаљарског и кавачког клана до сада је убијено најмање 45 особа. Када се рат разбуктао, у Црној Гори су се ликвидације дешавале и усред бијела дана, на јавним површинама, па су у том рату страдале и особе које нијесу дио подземља. Жртве су били и адвокати, па и бивши посланик црногорског парламента. Према истраживању КРИК-а, кланови у тим ликвидацијама ангажују и странце, чак и плаћенике који су ратовали у Ираку. Француска Легија странаца је, барем у једном случају, била база за регрутацију неких од ових људи.

Једна од верзија, ескалацију њиховог сукоба кланова, објашњава интервенцијама самих црногорских безбједносних служби.

„АНБ је изазвао сукобе у Котору са циљем да неутралише шкаљарски клан, јер их не контролише. Они нијесу уз власт. Вукотићи не признају ауторитет Брана Мићуновића, што значи ни Милов”, објаснио је природу сукоба которских кланова добро обавијештени извор нашег недјељника из безбједносног сектора.

Монитор сазнаје да је након избора, понуда за разговор Абазовићу стигла и из круга који се везује са Бираниславом Мићуновићем. Мићуновић је скупа са лидером ДПС и предсједником државе Милом Ђукановићем био на италијанској оптужници за шверц цигарета.

Након што је ДПС изгубио изборе, Мићуновић се нашао и на једном од „патриотских“ скупова на Цетињу. Окупљени нијесу били задовољни резултатима избора, односно новом влашћу.

Имајући у виду конекције которског, али и других кланова са политиком и безбједносним службама, тешко је разлучити да ли су упозорења кавачког клана Абазовћу, у ствари такође врста политичког притиска. Црна Гора у многим међународним извјештајима види се као земља са озбиљним проблемом са организованим криминалом, који има дубоке везе са структурама власти. Моизес Наим, аутор анализе објављене прије пар година у Форин Аферс, који је Црну Гору назвао мафијашком државом, сматра да су високи владини званичници заправо интегрални играчи, ако не и лидери криминалних предузећа.

Поруке које стижу из подземља, тим прије су опасније. У сусједној Србији видјели смо колико се скупо може платити цијена покушаја размонтирања система у ком је криминал преблизу властима. Након пада Слободана Милошевића нове власти наслиједиле су систем у коме криминалци и криминални кланови држе све дјелове система и полуге моћи – контролишу полицију, државну безбедност, правосуђе. Зоран Ђинђић убијен је двије године након преузимања власти, а у убиству су учествовале криминалне и безбједносне структуре.

Црногорске безбједносне службе морале би озбиљно да схвате позиве из подземља.