Pročitaj mi članakHapšenja na severu Kosova opisuju u Prištini kao legitimnu policijsku akciju u borbi protiv organizovanog kriminala, a u Beogradu kao „upad“ na sever Kosova.
Описујући акцију, председник Србије Александар Вучић у скупштини је рекао да се „ненаоружани Срби бране од екстремистичких група обучених у полицијске униформе.“
EPA
Специјалне јединице косовске полиције ухапсиле су више од 20 особа осумњичених за „учешће и организовање криминалне групе“. Након акције, Србија је подигла борбену готовост војске.
На критике да је улазак специјалаца на Север Косова омогућен Бриселским споразумом из 2013. године, Вучић је рекао да је тим споразумом заправо направљен правни оквир по коме те снаге не могу да буду на северу.
Која полиција има надлежност на северу Косова?
Косовска.
У Бриселском споразуму из 2013. године, истакнутом на сајту Владе, у делу који говори о полицији (тачка седам, осам и девет) стоји да ће на „Косову постојати јединствене полицијске снаге које се зову Косовска полиција. Сва полиција на северу Косова ће бити интегрисана у оквир Косовске полиције. Плате ће исплаћивати само Косовска полиција“.
МУП Србије ни до 2013. године није имао пуне ингеренције на Косову, али су постојале паралелне институције и структура које су водили Срби са Косова.
После Брисела, сва безбедносна надлежност је на Приштини.
Питање да ли специјалне јединице могу да се крећу севером Косова покренуто је у јавности и 2017. године, када је у Косовску Митровицу из Београда требао да стигне воз са натписима „Косово је Србија“.
Тада су припрадници специјалне полиције РОСУ били распоређени на Северу Косова како би спречили улазак воза.
Александар Вучић тада је рекао да је тиме прекршен договор из Брисела, јер „јединице РОСУ могу да уђу на север Косова само уз дозволу КФОР-а и уз сагласност српске заједнице“.
Међутим, званичници НАТО-а, у одговору за државну новинску агенцију Тањуг, тада потврђују да КФОР није био обавештен о присуству јединица на северу, али и додају да „косовске институције нису у обавези да обавештавају Кфор о размештају јединица РОСУ на Север Косова“.
Неколико дана касније, и Вучић је гостујући на телевизији Пинк, рекао да не постоји писани договор о распоређивању јединица РОСУ на северу, већ само усмени.
Шта су јединице РОСА и ФИТ?
У Приштини је 2002. године формирана претеча РОСУ јединица, тзв. Регионална јединица за улични криминал (РЦСУ).
Будуће специјалаце обучавали су експерти из САД, Немачке, Велике Британије, Француске и Турске, посебно у областима сузбијања трговине и шверца наркотика, хапшење по потерницама и разбијање демонстрација.
Наредне године, име је промењено у РОСУ (Регионална оперативна јединица за подршку), што значи да је сваки регион Косова имао по једну јединицу.
Са друге стране, ФИТ је млађа јединица. Виђена је на северу Косова када су прошле године заједно са јединицама РОСУ ухапсила четворицу Срба осумуњичених за убиство Оливера Ивановића.
Ова формација под именом ФИТ функционише од 2008. године, до тада су се звали „Специјалне интервентне групе – ГСИ / СИГ“.
Када су специјалне полицијске јединице Косова биле на северу?
• Велики немири догодили су се крајем јула 2011. године када су је специјална косовска јединица РОСУ по налогу приштинских власти, а уз подршку Кфор-а и Еулекса, покушала да преузму контролу над административним прелазима Брњак и Јариње.
Током вишедневне кризе, Срби са севера Косова одговорили су отпором и барикадама којима су желели да спрече Кфор да превози косовске царинике и припаднике косовске граничне полиције на север Косова.
Контролни пункт на Јарињу том приликом је запаљен и уништен. Један припадник РОСУ је рањен, касније је подлегао повредама. Прелази Брњак и Јариње отворени су 31. јула 2011. године увече, као резултат преговора државног врха Србије са тадашњим командантом Кфора Ерхардом Билером.
• Воз на ком је на више језика писало „Косово је Србија“, требало је да из Београда у Косовску Митровице стигне 14. јануара 2017. године.
У последњем тренутку, по одлуци тадашњег премијера Србије Вучића, воз је заустављен у Рашкој да би се „избегли сукоби“, како је тада рекао премијер.
И тада су јединице РОСУ биле на северу Косова. Портал Коссев објавио је да су јединице биле распоређене у Доњем Јарињу, јер је кроз то место требао да прође воз.
Из НАТО-а су тада за Тањуг потврдили да КФОР није био обавештен о присуство косовских специјалаца на Северу, али и да „косовске институције нису у обавези да обавештавају Кфор о размештају јединица РОСУ на Север Косова.“
• 26. марта 2018. године припрадници Специјалне јединице косовске полиције ухапсили су директора Канцеларије за КиМ Марка Ђурића у Косовској Митровици и спровели га на испитивање у Приштини након чега је протеран са Косова.
Ђурић је требало да учествује на округлом столу који је био организован у оквиру такозваног унутрашњег дијалога. Косовске власти су му претходно забраниле улазак.
• Крајем новембра 2018. године тензије су поново подигнуте када је председник Косова Хашим Тачи обишао језеро Газиводе и том приликом се провозао чамцем.
Његову посету пратили су припадници специјалне јединице РОСУ, због чега је председник Србије Александар Вучић наредио највиши степен приправности српске војске и полиције.
Када је посета језеру завршена, припадници РОСУ су се повукли. Представници власти у Београду овај чин доживели су као „провокацију“.
• 23. новембра 2018. године припадници РОСУ ушли су на Север Косова и том приликом ухапсили четири особе – три у вези са случајем убиства Оливера Ивановића и једну због супротстављања полицијским службеницима.
Тада је саопштено да је Милан Радоичић, данас потпредседник Српске листе, један од осумњичених и да се за њим трага.
Неколико дана касније председник Вучић рекао је да је Радоичић у Србији, да није крив јер је прошао полиграф, и оптужио косовску полицију да је хтела да га убије.
Шта значи пуна борбена готовост Војске Србије?
Према члану 43 Закона о одбрани, приправност Војске Србије обухвата „предузимање мера повећања оперативних и функционалних способности, које су неопходне ради спречавања и отклањања опасности од изазова, ризика и претњи безбедности“.
„Подизање степена приправности на највиши ниво подразумева спремност Војске Србије да у случају потребе, у најкраћем времену, одговори на сваки развој ситуације“, одговорили су раније на ова питања ББЦ-ја из Министарства одбране.
Из министарства су тада додали да то у пракси значи да снаге Војске Србије предвиђене за реаговање у оваквим ситуацијама, буду у тренутној спремности за извршење постављених задатака, док остале снаге у нивоу који омогућава извршавање задатака „у складу с прописаним роковима за ангажовање“.
Новинар Александар Васовић раније је за ББЦ објашњавао да је да је подизање борбене готовости доста широк појам.
„Да је подигнута борбена готовост на највећи могући ниво, вероватно би резервисти добили позив да се јаве у јединице. Највиши ниво борбене готовости подразумева мобилизацију и стављање свих јединица у приправност, тако да могу тренутно да уђу у оружани конфликт“, појашњава он.
„Да је подигнута борбена готовост на највећи могући ниво, вероватно би резервисти добили позив да се јаве у јединице“.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
