Прочитај ми чланакЏорџ Орвел је у чувеном роману 1984 дефинисао концепт “двомисли”, то јест прихватања двеју контрадикторних уверења истовремено. Они који се последњих недеља о актуелним протестима у Србији информишу из изјава званичника и медија блиских власти управо се вежбају тој вештини, јер се од њих очекује да прихвате истовремено две истине – да Запад руши председника Вучића и да Запад подржава председника Вучића, пише European Western Balkans (EWB).
Прва истина, да Запад руши председника и власт у Србији, пласира се већ више месеци, односно откад су избили протести поводом пада надстрешнице у Новом Саду. То није ништа ново – цео наратив је виђен већ више пута, поготово у време грађанских протеста који се у Србији одржавају, чини се, све чешће и са све већим интензитетом, наводи ЕWP.
Тако је председник Србије током недавне посете Расинском округу изјавио да је држава нападнута “споља и изнутра”.
“Таман кад смо земљу извукли из опште беде, кад је Србија кренула напред, одједном је нападнута споља огромним новцем уложеним у немире унутар земље, и додатно подстакнуто оним неодговорним политичарима у Србији који по сваку цену желе да се врате на власт без избора”, изјавио је Александар Вучић у Брусу.
Неколико недеља раније, током гостовања у емисији Ћирилица телевизији Хепи, председник је детаљније причао о наводном покушају обојене револуције која се спроводи против Србије.
“Све ово што раде јесте покушај обојене револуције. И у то нема никакве сумње… Све то раде страни инструктори, и из више земаља западних долазе. Неки долазе са истока који су у тим земљама обављали прљаве послове за западну агентурну мрежу”, објаснио је Вучић водитељу емисије Миломиру Марићу.
Он је додао да “ту имате спој неколико западних обавештајних агенција и регионалних агенција пре свега хрватске али и албанске односно са Косова, али и још неке, да се Србија разори изнутра да не би могла да представља озбиљан фактор на међународној сцени и да би се урушавала у међусрпским сукобима”.
О рушењу Србије из иностранства говорио је и Милош Вучевић, председник Владе Србије приликом најаве да ће поднети оставку 28. јануара 2025. Вучевић је тада рекао да је атмосфера у друштву у којој је “све на ивици сукоба” “апсолутно смишљена из иностранства”.
Вучевић није прецизирао одакле је креирана таква атмосфера, али читаоцима медија блиских сигурно није било тешко да сами попуне ту празнину.
“ЦИА удара на Србију преко посредника! Неће моћи још дуго?!”, “Сад је све јасно, Запад стоји иза ‘студентских протеста’”, “Правили хаос по рецепту Мајдана”, неки су од наслова који су осванули у медијима блиским власти, у овом случају Информеру и Вечерњим новостима, протеклих месеци, упирући прст у једну конкретну страну света. Према извештавању ових медија могао се стећи утисак да је у питању најжешћи сукоб председника са Западом до сада.
Жртва или штићеник?
А онда је, посебно крајем јануара, у јавност кренула да се, поред прве истине, према којој Запад руши Вучића, намеће и друга истина – да Запад подржава Вучића. Све је почело објавом Ричарда Гренела, изасланика за специјалне мисије председника САД Доналда Трампа, на друштвеној мрежи “Икс” о протестима у Србији.
Гренел, коме је регион Балкана познат из времена када је био специјални изасланик за дијалог Београда и Приштине током првог Трамповог мандата, објавио је на “Иксу” 25. јануара да, иако подржава право на демонстрације, противи се “насилном преузимању владиних институција”. Ово је широко протумачено као сврставање на страну власти и њихове интерпретације протеста.
Готово истовремено са Гренеловом објавом стигле су изјаве Марије Захареве, портпаролке Министарства спољних послова Русије, као и портпаролке Министарства спољних послова Кине Мао Нинг. Иако изречене у дипломатском тону, обе су протумачене као подршка властима у Србији. Вечерње новости су 27. јануара објавиле како је “моћна тројка”, односно САД, Русија и Кина, против промене власти у Србији, а Српски телеграф да су и “Америка и Русија заједно” осудиле протесте у Србији што се, како је констатовано, “никада у историји није десило”.
Од сувереног лидера на удару обојене револуције, председник Вучић је, у извештавању медија блиских власти, постао државник кога подржавају све најмоћније силе света. Али није се на томе зауставило, бар кад је реч о потврђивању подршке Запада.
Прошле недеље, председник Вучић састао се са министром спољних послова Италије Антониом Тајанијем, који је најавио учешће ове земље на Специјализованој изложби “ЕXПО 2027”. Исто је, како су пренели медији, 6. фебруара потврдио канцелар Немачке у оставци Олаф Шолц.
Дан раније, Вучић је имао пријатељски разговор са председницом Европске комисије Урсулом фон дер Лајен, а подршка је, према писању Информера, стигла и из Пољске. Тако је протумачена изјава премијера те земље Доналда Туска да, после оставке Милоша Вучевића, у Србији неће бити кризе јер председник Вучић остаје на власти.
Постало је тешко испратити са којим све западним лидерима је председник Србије у добрим односима, што поставља логично питање – зашто их не замоли да обуставе “обојену револуцију” и “хибридни рат” против Србије, које њихове земље наводно воде. Уместо тога, добили смо паралелни наставак приче о спољном рушењу власти, попут оног у Брусу почетком фебруара.
Гласачима власти не сметају контрадикторности
Коментаришући како гласачи власти, којима су ове поруке првенствено намењене, реагују на њихову контрадикторности, Дејан Бурсаћ, научни сарадник у Институту за филозофију и друштвену теорију, каже да они ни не покушавају да их помире. Како оцењује, Вучић је постао нека врста мајстора у слању контрадикторних и збуњујућих порука својој циљној популацији јер они њега и даље виде “као неког великог стратега који је свиме тиме у стању да управља”.
“Често смо ми и раније имали поруке од њега по разним темама, и економским, и социјалним и политичким, и посебно спољнополитичким, где он уме да буде врло контрадикторан. Али он зна да његово чврсто гласачко језгро, које је доста велико, има поверења у њега да ће он то успети да ‘исхендлује’, и онда се и не замарају превише укрштањем тих контрадикторних логика”, додаје Бурсаћ.
Међутим, оно што може да промени ствар је чињеница да истраживања показују да расте незадовољство стањем у земљи, каже Бурсаћ, додајући да је и Александар Вучић рекао да расте бес код његових присталица.
“То незадовољство расте зато што се дешава то што се дешава и изгледно је да полако пада поверење у Вучића да је он свемоћан и да је 5Д-шахиста који уме да се игра са свима и то на крају увек повољно заврши по Србију”, каже он.
Према Бурсаћу, како се ова криза буде више размотавала, те контрадикторности ће изаћи на видело.
“Људи су склони такве ствари да занемаре када су им оне главне ствари које их брину код неког политичара на линији са њиховим мишљењем. У случају Вучића, то је нека врста стабилности, то је имиџ да је он способан и свемоћан и то је наравно економско-социјална компонента коју он пружа. Међутим, видимо да све то иде у погрешном правцу последњих недеља и то ће се сигурно осетити код гласача СНС”, оцењује он.
Како додаје, код ове спољнополитичке компоненте требаће неко време, али верује и да ће то доћи на ред, уколико СНС не учини нешто да драстично преокрене ток тренутне кризе.
Западни лидери толеришу анти-западну реторику
Поред гласача власти у Србији, постоји још једна група људи којима, чини се, не смета контрадикторност комуникације – сами западни званичници. До сада се није видео никакав знак да је жестока анти-западна реторика која се користи на унутрашњем плану и која свакако доприноси ниској популарности ових држава било каква препрека за сарадњу са властима у Србији.
Према мишљењу Вука Вуксановића, вишег истраживача Београдског центра за безбедносну политику, Запад је до сада толерисао Вучићу кампању коју спроводи на унутрашњем плану првенствено зато што су његови лидери веровали да је то неопходно да би им испоручивао неке ствари које су потенцијално непопуларне у самој Србији, попут уступака везаних за косовски спор.
“Докле год је то испоручивао, њих није било брига шта он говори унутрашњој публици. Наравно, ми видимо како се њихов однос променио од тренутка када су западне владе показале интерес за литијум до набавке францсуких Рафала до чињенице да Београд испоручује муницију Украјини чиме је одобровољио Вашингтон”, каже Вуксановић за European Western Balkans.
