Прочитај ми чланак

ЧУДО У СКУПШТИНИ: Посланица бранила права мушкараца од мушког министра

0

У Скупштини Србије, у уторак, 2 јула, расправљало се о о амандманима на Предлог закона о науци и истраживањима. Међу осталима, на наведени закон, примедбе је имала и народни посланик СРС, Вјерица Радета која је указала да овим законом Влада уводи ненаучне критеријуме у српској науци:

„Видимо нешто што је просто невероватно. Кажете да се наука и истраживање заснива између осталог на начелу родне равноправности у науци и истраживањима, као и у органима одлучивања. Господине министре, немогуће је постићи родну равноправност када је у питању наука и истраживање. Ваљда је то ствар склоности, учења, знања, образовања, а никако родне равноправности. Није ваљда циљ да се наука и истраживања омасовљавају. Суштина је да имамо квалитет, а не квантитет, то је просто област која не може бити масовна. Онда ви још кажете да треба да се заснивају на родној равноправности. Шта ћемо да кажемо, да у Академију наука морамо да бирамо одређен број жена, да научним неким истраживањима мора да се укључи одређен број жена, одређен број мушкараца итд. То просто не иде тако.

Фото: Н.С.

Знате, ми јесмо у чудном неком времену када је у питању наука, формална пре свега, јесте да у Србији као печурке ничу докторати, али не мислите ваљда да сваког доктора наука, говорим пре свега о онима чији су докторати под сумњом, а и неки који нису изашли као такви у јавности, а има их колико хоћете, јер је немогуће да имамо толико доктора наука колико их сада ниче.

Не мислите ваљда да сваког од њих можемо назвати научником, истраживачем итд. Дакле, ово је потпуно непотребно и не руши вам се концепт закона, како сте ви написали у образложењу, али хајде размислите стварно, оба ова амандмана треба да прихватите, остаје довољно 10 начела. И понављам, родна равноправност у науци и истраживањима је апсолутно немогућа. Не можете ви у сваком делићу живота говорити о родној равноправности. Закон треба да створи могућност да свако ко има склоности, ко воли да учи, ко воли да истражује, да може да се бави науком и истраживачком делатношћу. Да ли ће он бити овог или оног рода апсолутно је небитно и у том смислу смо интервенисали овим амандманом. ”

Министар Шарчевић

У даљем току седница посланик Радета је указала и на недоследност министра образовања Шарчевића и у вези Трибунала у Хагу:

„Члан 9. говори о обавезама научно-истраживачких организација. Ми смо у оквиру ове, гледали смо где бисмо могли да ставимо један, по нашем мишљењу, битан предлог и урадили смо то управно на овом члану, предложили смо да се у оквиру ових институција и института формира научни институт ради идентификације и анализе свих пресуда Трибунала у Хагу. Неколико наших колега посланика из СРС је поднело овакав или сличан амандман, са сличним називом, јер смо рекли да је свеједно како би се тај институт звао, али је битно да такав институт Србија мора да формира.

Изненађена сам, ви сте министре Шарчевићу, када смо у начелној расправи ово помињали, рекли да ћете ви као патриота да се заложите да ћете у Влади да покренете то питање и да мислите да је ова идеја добра, отприлике тако сте рекли. А сада нам кажете да амандман не прихватате јер није у складу са концепцијом Предлога закона. Заиста не видимо шта то мења концепцију закона ако у оквиру научно-истраживачке делатности кажемо да се треба формирати једна институција, институт, како год га назвали, који ће се бавити тим много важним послом за Републику Србију.”

Министар се, након примедби Вјерице Радете затим одмах јавио за реч и одговори:

„Ја само да цитирам у расправи у начелу да сам тачно рекао да сам национално опредељен и човек и министар и Србин, то без даљњег. Али, такође, сам рекао да ми имамо три института који се баве укупном проблематиком савремене, модерне историје, имамо чак и савремену и модерну историју и Институт за упоредно право. Законом се не регулише материја, зато такав одговор и покретање иницијативе за формирање института. Значи, може да покрене било ко, али ка Влади Србије. Значи, Влада формира такву установу. Поменуо сам, такође био, да је нови директор Предраг Марковић, историчар, у Институту савремене историје, покренуо пројекат везан за ову тему. Нисам имао времена да се упознам боље, али ћу звати директора да тачно видим докле је прича стигла. Хвала вам.

ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!