Прочитај ми чланак

Тужилаштво незаконито крило истрагу о прању пара СНС

0

Више јавно тужилаштво је ознаку “строго поверљиво” на случај против СНС, СПС и УРС због сумње на прање новца и нелегално финансирање кампање ставило још у марту 2017, иако за то нису постојале законске основе. Тек након објаве нашег текста, тајност са тог предмета је скинута, а цео случај за Србију завршен је очекивано - поменуте странке ослобођене су сваке сумње.

Пет година је трајао поступак против три политичке странке због сумње у прање новца, а након што је Агенција за борбу против корупције упутила извештај Вишем јавном тужилаштву. Тек пре неколико дана јавност је сазнала да је тај случај био под ознаком “строго поверљиво” и то након што је то објавио лист “Нова”.

Ту информацију “Нова” је добила након што је упутила питања у којој је фази случај против СНС, СПС и УРС-а и шта је до сада учињено када је реч о том предмету.

Тужилаштву је пре два дана саопштило да је та ознака тајности стављена још у марту 2017, што изненађује, будући да је све време у одговорима за медије избегавало то да помене и говорило да је тај случај у предистражном поступку, да је реч о обимном предмету, те да МУП не одговара на њихове ургенције о прикупљању додатних обавештења.

На дан када је “Нова” објавила информацију да је тај случај “строго поверљив” Тужилаштво нас обавештава да су тог дана скинули тајност са предмета против СНС-а, СПС-а и УРС-а.

Међутим, није познато ни по ком законском основу је тај случај проглашен строго поверљивим.

У Закону о тајности података наводи се да се степен тајности “строго поверљиво” може ставити “ради спречавања настанка тешке штете по интересе Републике Србије”.

Како је тужилаштво у томе нашло основ да тајност стави на случај против политичких странака (осим уколико их не идентификује са државом) није познато.

Родољуб Шабић, бивши повереник за слободан приступ информацијама од јавног значаја, наводи за “Нову” да нема никаквог основа да тај предмет буде строго поверљив.

“То би значило да одавање информације из тог поступка може да угрози интересе Републике Србије и то тешко да угрози. Говорити да је тако нешто могуће због тога што тужилаштво објашњава шта је урадило по пријави другог државног органа је потпуни нонсенс”, објашњава Шабић.

Он наводи да је овај случај још једна потврда забрињавајућег нетранспрентности у раду нашег тужилаштва.

“Због тога с разлогом заслужује критике и врло често оставља утисак да уместо да гони, кривична дела заправо заташкава”, додаје бивши повереник.

Са друге стране, мало ко је и очекивао да ће овај случај завршити истражним поступком, а камоли да ће отићи даље од тога, имајући у виду утицај власти на правосуђе, иако је реч о озбиљним сумњама које су видљиве и лаику.

Корисници социјалне помоћи као донатори

Како је у објавио БИРН, у извештају Агенције је писало одређени број лица који су СНС-у, СПС-у и УРС-у уплаћивали донације за кампању истовремено био и корисник социјалне помоћи. Наводи се и да је Управа за спречавање прања новца утврдила да је 135 особа у кратком временском року положило износе од 40.000 динара на личне рачуне, да би убрзо тај новац пребацили као донацију СНС.

Према подацима Управе, реч је о укупно 5,4 милиона динара који су донирани СНС, без објашњења о пореклу новца. У извештају су такође истакнута два сумњива банкарска трансфера другим странкама – један у вредности од 650.000 динара СПС-у и други вредан 80.000 динара УРС-у.

Занимљиво је да је кривично дело наговестио и лидер СНС Александар Вучић, који је за Инсајдер изјавио да донатори СНС уплаћивали идентичне износе од по 40.000 динара јер претпоставља да законом није дозвољено да појединци уплате више од тога.

„Сад ћу да Вам објасним како. Седимо нас двоје, и буде ту и неки трећи човек. Ја не знам да ли је то тако, ал’ претпостављам – ја кажем: ‘А ја хоћу да дам 800 евра, али ја не могу да дам 800 евра, дозвољено је то. Ево ти, изволи новац, молим те, плати за нашу странку’“, рекао је Вучић.

Иначе, према Закону о финансирању политичких активности забрањено је давање прилога политичком субјекту преко трећег лица, а кажњива је и намера прикривања извора финансирања.