Прочитај ми чланак

„ТРИ СЦЕНАРИЈА ИХ ЧЕКА – исто као некад у СФРЈ“

0

ЕУ и еврозона је пред сличним дилемама као и бивша Југославија почетком 90-их година, бар када је реч о даљем уједначавању пореских Система држава чланица.

То је оценио један од најпознатијих словеначких економиста, академик Јоже Менцингера.

„Хоће ли ЕУ постати финансијска унија? Ја ту видим три могућа сценарија, по узору на оне из бивше Југославије“, казао је Менцингер на конфренцији о порезима која је одржана у Загребу.

Први, „конфедерални“ модел, истакао је Менцингер, подразумева потпуну фискалну децентрализацију, у којој фискална политика остаје у надлежности држава чланица. Други модел значи склапање фискалног пакта, што је и тренутна ситуација, у којој чланице само мали део својих прихода препуштају заједничкој ЕУ благајни.

Трећи модел је фискална унија, у којој би чланице добар део својих фискалних прихода препустиле заједничком буџету Уније. То би, у суштини, био „федерални“ модел, какав је постојао у бившој СФРЈ.

Анализе које је Менцингер радио за зону евра и ЕУ показују да би такав, „југословенски“ модел значио да би се богатије чланице одрекле великих прихода које беру у корист заједничког буџета, а тај би се новац потом трансферисао и у слабије развијене чланице.

Поједностављено речено, богатије би чланице ЕУ тиме, барем на први поглед, биле на губитку, а сиромашније на добитку. Но, богатијима би се то вратило кроз повећање стандарда у слабије развијеним чланицама, па би на крају и оне биле у плусу.

Ивана Малетић, хрватска заступница у Парламенту ЕУ, упозорила је, пак, да се о фискалној унији тешко може говорити док је део чланица ЕУ, међу којима је и Хрватска, изван еврозоне те док се не постигне и већи степен монетарне интеграције. Потребно је, додала је, порадити на смањењу разлика у степену развијености међу чланицама.

„У противном, имаћемо даље поделе унутар ЕУ“, истакла је Малетић.

Нагласила је и како су главне теме у пореској политици ЕУ-а тренутно борба против пореске евазије и превара, као и довођење у ред пословања с пореским оазама. Посебан је нагласак на подстицању истраживања и развоја, те дигитализације. Хрватска и у пореској политици, закључила је Малетић, прати европске и светске трендове.