Прочитај ми чланакСтуденти у блокади новосадског Факултета техничких наука траже расписивање ванредних парламентарних избора. Власт је такву идеју одмах одбила, али не би био ни први ни последњи пут да режим суочен с притиском студената мења одлуке. Уколико би до тих избора дошло, пред Србијом би биле три опције. Победа листе коју би сачинили студенти и њихови професори, чему у прилог иду последња истраживања Црте која кажу да их подржава чак 60 одсто грађана. Друга опција је да власт на челу са Александром Вучићем победи, што би према том истом истраживању било мало вероватно. Трећа опција је да власт покуша да покраде изборе, а то би онда могло да изазове атмосферу сличну оној од 5. октобра 2000. године.
Пленум студената Факултета техничких наука у Новом Саду у петак је изгласао одлуку да студенти у блокади траже расписивање ванредних парламентарних избора. За ову одлуку гласало је 94,7 одсто, против ње нико није гласао, а уздржаних је било 5,3 одсто. Већински су изгласали и да студенти у блокади треба да саставе листу за парламентарне изборе, као и да се изабере модалитет поделе мандата по градовима.
Власт је ову идеју на прву лопту одбила.
Уколико би под притиском студената, њиховиих професора и грађана на улицама до ових избора заиста дошло, могуће су три опције. Победа студентске листе, њен пораз или крађа избора, што режиму на челу с Александром Вучићем није страно.
Истраживања показују доминацију студената
Последње истраживање које је радила Црта показало је да власт не успева да заустави тренд раста незадовољства и неповерења које грађани Србије осећају према њој, а да подршка протестима и студентима износи 59 одсто.
“Скоро сваким аспектом рада власти незадовољна је барем половина пунолетне популације, 51 одсто је незадовољно укупним резултатима власти, 61 одсто борбом против корупције, а најмање лоших оцена (48 одсто) односи се на област социјалне заштите и деловање центара за социјални рад. Учинак Александра Вучића на председничкој функцији негативно оцењује свака друга особа. Просечна оцена коју су му грађани дали је 2,6. На питање коме више верују – председнику државе или студентима, сваки други грађанин поверење даје студентима, а сваки трећи Александру Вучићу”, показали су резултати овог истраживања, након чега је председник Србије рекао да Црта никад није радила и не зна да ради истраживања. Покушао је да оспори и истраживање Ђорђа Вукадиновића, које је у марту донело сличне резултате.
Дакле, уколико би дошло до нових избора, онда би они били одржани у референдумској атмосфери – студенти или Вучић.
Наравно, не треба искључити ни могућност да власт те изборе добије, али ни да их покраде.
У том случају, имали би ситуацију из октобра 2000. године.
Шта је довело до 5. октобра
Петооктобарски протест је организован пошто је Изборна комисија оспорила победу кандидата Демократске опозиције Србије Војислава Коштунице на изборима за председника СРЈ одржаним 24. септембра 2000. године. ДОС је позвао грађане да се 5. октобра 2000. окупе испред Савезне скупштине и супротставе изборној крађи коју је Савезна изборна комисија спровела по налогу режима Слободана Милошевића.
ДОС је тражио од Милошевића до тог 5. октобра, у 15 часова призна изборну вољу грађана изражену на савезним, председничким и локалним изборима одржаним 24. септембра. Захтевано је и да генерални директор, главни уредник и уређивачки колегијум Радио-телевизије Србије поднесу оставке, да РТС промени уређивачку политику и омогући објективно информисање о збивањима у Србији.
Остало је историја…
Политиколог Цвијетин Миливојевић каже да атмосфера у Србији још није дошла до стадијума петооктобарске, али да је Вучић свестан да је изгубио подршку већине.
Само слеп и глув не види шта се дешава
“Пред 5. октобар је ситуација у нашој држави изгледала тако да су “обе Србије” виделе Милошевића као неког ко је зпрропастио Србију. Зато у сви устали против њега и гласали за Војислава Коштуницу. Сада није још дотле дошло, Александар Вучић је нешто другачији тип политичара. Зато мислим да је ова прича са изборима још једна Вучићева удица, на коју се прво ухватио део опозиције, а затим и део студената”, каже Миливојевић и оцењује да нема смисла после свега што се десило, а без било какве промене изборних услова изаћи на Вучићеве изборе, па ни оне локалне у Косјерићу и Зајечару, који су заказани за 8. јун.
“Мислим да је решење да се Универзитет појави са неком врстом платформе свих седам државних универзитета, неког координационог тела које ће инсистирати на испуњењу постављених захтева. Ако виде да од тога нема ништа, онда треба да покрену дијалог за промену изборних услова. Мислим да је овај народни бурнт толико јак, да само слеп и глув човек не види оно што се дешава. А дешава се да Вучићева опција више нема подршку већинске Србије. Вучић је свестан тога и зна да му је боље да преговара него да прозива ово насиље које смо јуче видели у Новом Саду.
То универзитетско координационо тело би након промене изборних услова, сматра Миливојевић, могло да састави листу за изборе.
