Прочитај ми чланакСписак странака које бојкотују изборе богатији је од данас за још једну партију, односно покрет, након што је "Покрет слободних грађана" донео одлуку о бојкоту избора. "Блиц" доноси списак свих странака у бојкоту, оних који ће сигурно бити део изборне трке, али и оних који се и даље двоуме.
Избори би требало да, према најави председника Вучића, буду одржани 19. или 26. априла. До тада је остало још готово три месеца, али већина позиција је већ позната.
„Бојкоташи“
Након данашње конференције за штампу, на којој је Покрет слободних грађана обзнанио да ће бојкотовати предстојеће изборе, остало је свега неколико партија које су још увек неодлучне по питању изласка на предстојеће изборе. Пре њих, одлуку о бојкоту избора донео је Савез за Србију, чије су стожерне странке Демократска странка, Двери, Народна странка Вука Јеремића али и Странка слободе и правде Драгана Ђиласа. Они су одлуку о бојкоту донели средином септембра 2019. године.
– Време је истекло. Крај! – поручио је тада лидер Двери, Бошко Обрадовић.
За бојкот се залаже и покрет „Један од пет милиона“, који су више пута током протеста то и поручили, а поред њих, у бојкоту избора придружили су се и покрет „Доста је Било“, Саше Радуловића, те иницијатива „Не давимо Београд“.
Бојкоту избора недавно се придружио и Лука Максимовић, познатији и као Љубиша Прелетачевић Бели, који је заузео треће место на председничким изборима 2017. године.
Још увек неодлучни
Да ли ће учествовати на изборима или ће ући у бојкот питање је које још увек није одлучено на органима Нове стране Зорана Живковића, али ни у Демократској странци Србије. Како је раније изјављивао Живковић, Нова странка ће у року од 24 сата, од кад се буду расписали избори, донети одлуку о томе да ли излазе или не.
Са друге стране, у интервју за „Блиц“, Милош Јовановић, председник Демократске странке Србије, који су основали покрет „Метла 2020. године“, рекао је да одлука о изборима није донесена, и да ће бити тек када буду расписани избори, или нешто пре тога.
– Странке су нам напросто отеле државу. И зато се надам да је људима јасно да овде мора да се мења цео систем, а не само један режим. Због тога је и створен покрет „Метла 2020“ и прво што ћемо урадити је то што ћемо дати грађанима могућност да другачије бирају своје представнике, да првенствено гласају за људе по имену и презимену, а не за странке – изјавио је између осталог Милош Јовановић, у интервјуу за „Блиц“.
Излазе на изборе
За Српску напредну странку, СПС и њене коалиционе партнере, као и уосталом све чланове владајуће коалиције, питање бојкота избора (очекивано) никада ни није било на дневном реду.
Први опозициони савез који је најавио излазак на изборе био је СПАС – Српски патриотски савез на чијем челу се налази Александар Шапић, председник општине Нови Београд. Шапић је потврдио средином новембра да ће покрет који он предводи изаћи на изборе на пролеће.
– Схватили смо да, ако људи желе да нас чују, морамо да кренемо што пре – рекао је Шапић те истакао и да је жеља била да СПАС буде прва странка из редова опозиције која ће званично саопштити одлуку о изласку на изборе, како би било јасно да она није донета под било чијим утицајем.
Покрету СПАС у међувремену се придружила и Здрава Србија, Милана Стаматовића, који ће заједнички изаћи на изборе.
Осим СПАС-а, као умерене деснице, на предстојећим изборима учестоваће и Српска радикална странка, хашког осуђеника Војислава Шешеља, али и новоформирана странка Мише Вацића.
На левици и центру, на изборе излазе Либерално-демократска партија Чедомира Јовановића, али и Лига социјалдемократа Војводине Ненада Чанка. Излазак на изборе потврдила је и Странка модерне Србије (СМС), али и пре два дана, Зелена странка.
