Прочитај ми чланак"Строго поверљиви" уговори МУП-а са ГИМ-ом, који је заступао покојни отац бившег министра полиције, и са Бритиш моторсом, чији је власник Остоја Мијаиловић, члан Главног одбора СНС-а, указују на сумњу да су прекршена три важећа закона и почињена два кривична дела, трговина утицајем и сукоб интереса. Шта чекају Тужилаштво, Агенција за спречавање корупције, Унутрашња контрола МУП-а и други надлежни органи? - пише у најновијем броју недељника НИН.
Тајни уговори Министарства унутрашњих послова са две приватне фирме, ГИМ-ом и Бритиш моторса, изазивају сумњу да су том приликом почињена два кривична дела – трговина утицајем и сукоб интереса – и да су очигледно прекршена три закона – о јавној својини, о јавним набавкама и о полицији. Професор Чедомир Чупић, некадашњи члан Одбора Агенције за борбу против корупције, и Немања Ненадић, програмски директор Транспарентности Србија, којима је НИН дао на увид спорне „строго поверљиве“ уговоре, указују да је овим аранжманом вероватно оштећен и буџет, а тиме и грађани, порески обвезници.
FOTO: Ministarstvo odbrane
НИН је први, 24. децембра 2020, објавио спорне уговоре. Први показује да је МУП 27. јула 2015, док је на његовом челу био Небојша Стефановић, склопио уговор о продаји оружја фирми ГИМ Горана Тодоровића, коју је заступао Бранко Стефановић, у међувремену преминули отац актуелног министра одбране.
ГИМ се обавезао да ће МУП-у за преузето оружје платити 1,6 милиона долара, најкасније у року од шест месеци, до краја јануара 2016. Иако ГИМ свој дуг за оружје никад није измирио, МУП ни три године од истека уговореног рока није покренуо поступак принудне наплате, што откривају два нова, такође „строго поверљива“ уговора од 28. децембра 2018.
Тројни уговор о асигнацији потписали су представници МУП-а, ГИМ-а и Бритиш моторса, а други је МУП закључио са Бритиш моторсом. Тако се у овај посао уклључила и фирма Остоје Мијаиловића, високог функционера СНС-а, члана Главног одбора владајуће странке и директора КК Партизан. Та нова комбинација свела се на компензацију – уместо да ГИМ уплати МУП-у 1,6 милиона долара, Бритиш моторс се обавезао да ће до 1. јула 2019. полицији испоручити 49 џипова лендровер.
Професор Чупић истиче да су државне институције биле дужне да реагују одмах или барем када је НИН објавио спорне уговоре.
– После јавног појављивања, Агенција за спречавање корупције, Тужилаштво и Унутрашња контрола у оквиру полиције били су дужни да покрену истрагу и да по хитном поступку упознају јавност са свим истражним радњама. За ове уговоре надлежна је и Државна ревизорска институција. И она је требало да преиспита уговор из разлога рационалности и сврсисходности и продаје и набавке у виду компензације аутомобила – категоричан је Чупић.
Немања Ненадић указује да се може претпоставити да су, послујући на овај начин, одговорни у МУП-у оштетили буџет.
– МУП је, наиме, планирао да оствари зараду продајом оружја и да ту зараду искористи за одређене трошкове између 2015. и 2018, не нужно за куповину аутомобила, али је био лишен те могућности зато што ГИМ није испунио свој део уговорних обавеза. Из расположивих уговора није јасно да ли је МУП кроз компензацију наплатио не само оружје које је продао преко ГИМ-а, или и камате и друга потраживана на која би имао право због неиспуњена првобитног уговора. Све и да су се „коцкице поклопиле“, па је управо набавка џипова било оно што је у том тренутку било најпотребније полицији, што је такође непознато, штета се огледа у томе што је ова набавка извршена без могућности да се кроз конкуренцију дође до најповољније понуде – констатује Ненадић.
За професора Чупића уговори МУП-а са ГИМ-ом и Бритиш моторсом су примери сумње за два кривична дела, трговину утицајем и сукоб интереса.
– Уговори су склапани с приватним лицима, која су у једном случају родбински повезана, а у другом случају ради се о приватном лицу позиционираном у партији из које је и бивши министар полиције. Ово су примери сумње да се ради о две незаконите радње. Прва сумња се односи на трговину утицајем, а друга на сукоо интереса. И једна и друга сумња су кривичне природе. При склапању првог уговора са ГИМ-ом, овлашћено лице из полиције требало је да истражи да ли та приватна фирма, с којом се склапа уговор, има било какве приватне везе с неким из врха полиције, у овом случају с министром – рекао је Чупић и додао:
– И кад све проучи требало је да упозори надлежне у полицији да с том фирмом не би требало склапати уговор. Ако је овлашћено лице МУП-а видело да се у тиму ГИМ-а налази и отац министра, није требало да потпише уговор. А пошто се ради полицији, надлежном није било тешко да добије све податке о фирми, па и о њеним унутрашњим и спољашњим сарадницима. То су разлози да се може основано сумњати како се у овом случају ради о трговини утицајем. Друга сумња је очигледни сукоб интереса, јер је Министарство требало да води рачуна да уговор склапа са фирмом у којој је запослен или је спољни сарадник отац министра полиције. С друге стране, у уговору са фирмом од које је МУП набавио аутомобиле, ради се о двострукој трговини утицајем и сукобу интереса, с тим што ту сумњу увећава и чињеница да је власник Бритиш моторса и партијски повезан са владајyхом партијом – објашњава Чупић.
Програмски директор Транспарентности сматра да није јасно ни да ли су уопште били испуњени услови да се ови уговори МУП-а прогласе за тајне.
– Ознака тајности би требало да се користи само у случајевима када би услед саопштавања таквог податка „настала тешка штета по интересе Републике Србије“. Можда се сматрало да би ти интереси били повређени уколико би це сазнало да МУП уопште поседује или да продаје „пешадијско и артиљеријско наоружање“ или да је, на пример, због преговора са крајњим купцима, вредност тог оружја 1,6 милиона долара. Али, све и да је неки од разлога за одређивање тајности постојао за комисиону продају оружја, тешко је замислити да би ти услови били испуњени када је реч о другим подацима који се такође налазе у овим тајним уговорима или се из њих могу извести: да је посао комисионе продаје оружја добила фирма ГИМ, да она није испунила своје уговорне обавезе, да МУП није користио средства обезбеђења да би наплатио своја потраживања од ГИМ-а, већ је пристао на компензацију и да је, на крају, МУП набавио возила кршећи Закон о јавним набавкама – истиче Ненадић.
Он страхује да би највећа штета тек могла да настане.
– Уговор о „испоруци возила“, и са њим повезан „уговор о асигнацији“ су ништавни, јер су противни прописима који су у овом случају обавезивали једну од уговорних страна. Закон о јавној својини и Закон о полицији налажу да се средства прибављају у јавну својину јавним набавкама тако да су набавке у виду компензације У Србији забрањене још од доношења првог Закона о јавним набавкама из 2002. године – указује Ненадић.
Закон о јавним набавкама из 2002, који је био на снази и у време закључења спорног уговора о асигнацији, предвиђао је три различита правна режима по којима је МУП могао да купује аутомобиле, објашњава програмски директор Транспарентности Србија. Основно правило је да се возила за полицију купују као и за било који други државни орган, у отвореном тендерском поступку и уз објављивање целокупне конкурсне документације.
„Полутајни режим“ може се применити само када се купује „безбедносно осетљива опрема“, за коју је пожељно да неки подаци остану тајни – неки делови конкурсне документације могу бити поверљиви, на пример подаци о посебним модификацијама на аутомобилима за МУП, али се и таква набавка оглашава.
Трећа могућност је набавка без оглашавања, али су оне могуће само на основу међудржавних споразума, за спровођење обавештајних активности, за рад полицијских снага у иностранству, или у ситуацијама када би откривање информације да це уопште спроводи таква набавка угрозило безбедност државе, објашњава Ненадић, али истовремено подсећа да је до сада највећу набавку из 2017, када је купио 710 аутомобила марке „шкода“, МУП спровео непоштујући Закон о јавним набавкама, иако очигледно није постојао ниједан разлог да се у том случају правила заобиђу.
Ни дугогодишње искуство није помогло саговорнику НИН-а да схвати бар један основани разлог због којег је првобитни дил МУП-а и ГИМ-а укључен и трећи играч, Бритиш моторс.
– У нормалним пословним односима између било које две приватне фирме може се замислити и ситуација у којој трговац аутомобилима има неизмирен дуг према трговцу оружјем, ал из тројног уговора о асигнацији о томе нема речи, нити је то било нужно навести да би уговор био валидан. Међутим, у одсуству таквих информација, може се претпоставити да никакав дуг Бритиш моторса према ГИМ-у није ни постојао, да је циљ тог аранжмана био управо то да продавац аутомобила добије посао са МУП-ом без надметања – каже Ненадић.
Њему је, како каже, јасно да је закон прекршен, па остаје питање мотива одговорних лица у МУП-у да то учине. Тим пре што им је морало бити јасно да закључују недозвољени уговор.
– Најбенигнија је претпоставка како су то учинили да смање штету због одабира пословног партнера преко којег су продавали оружје, а који није могао да на други начин измири дуг. Наравно, и у том случају је потребно предочити јавности да ли је учињено све што је требало да се настанак штете спречи или да се она умањи кроз наплату пенала. Ако није, то би био добар разлог да се поново испита и питање могућег сукоба интереса приликом одабира управо ГИМ-а као комисионара. Ствари стоје још лошије, како по јавни интерес, тако и по све уклључене актере, ако је одлука МУП-а о прихватању асигнације у коју је укључен Бритиш моторс била под утицајем јавно познате чињенице да је власник ове фирме функционер владајуће странке, или притисака и трговине утицајем да се уђе у такав аранжман – додаје Ненадић.
Он напомиње да осим тога што је уговор о испоруци возила и асигнацији незаконит, баца нову светлост и на претходно закључени уговор о комисионој продаји оружја.
– Када се упореде вредности у уговорима, очигледно је да је цена аутомобила – 2.449.510 евра са порезом знатно већа од 1.659.412 долара, што је уговорена сума за оружје МУП-а. То указује да је у међувремену, кроз анексе, увећана вредност оружја које је МУП решио да прода преко ГИМ-а, иако ова фирма није испуња- вала своје уговорне обавезе. Такође, на основу члана 8. уговора о испоруци возила се може закључити да посао са продајом оружја и даље траје, јер се испорука аутомобила везује за испоруке оружја.
— СРБИН инфо (@srbininfo) January 14, 2021
Изгледа, не само да су овим пословима очигледно прекршени закони и изазване сумње да је било трговине утицајем и сукоба интереса, већ да ти послови и даље трају. Немогуће је да за све ове године други представници власти, почевши од председника Александра Вучића и премијерке Ане Брнабић, нису били упознати за овим уговорима. На то их обавезују и функције на којима су и на којима је био председник као први потпредседник Владе и секретар Савета за националну безбедност. Изгледа да се иза тога крије одговор и на питање зашто надлежне институције, које би требало одмах да реагују, и далље – ћуте.
