Прочитај ми чланак

Томислав Кресовић: Ко влада Србијом

0

tadic_nikolic_2

(БК вести)
Бирачи у Србији традиционално воле јаке партије и још јаче лидере. Управо такве партије и лидери обележили су деценије вишепартијског система. Најбољи доказ су Слободан Милошевић (1990. год.) и СПС, др Зоран Ђинђић и Борис  Тадић из ДС, Др Војислав Коштуница  из ДСС  и Томислав Николић као лидер СНС на председничким изобрима, док није напустио партијску  функцију и чланство у  странци због позиције председника Републике Србије.

Сада је политичка моћ у  рукама двојице лидера: Александра Вучића (СНС) и Ивице Дачића(СПС). Обојица су  у политици више од 20  година. Многе агенције мере и „типују“ ко је политички господар у Србији. За Србију увек је било боље постојање стабилне владе и јаких личности кроз коалиције. На то нам указују политичке прилике у Србији крајем 19. века, смене напредњака, радикала и либерала са истакнутим  фигурама као што су били Јован Ристић, Никола Пашић, Милован Миловановић и други. 

Агенција „Стратешки маркетинг“ која ради и за ИРИ институт у САД у својим мартовским истраживањима говори следеће: „Кад би скоро били одржани ванредни парламентарни избори СНС би освојила 43 одсто гласова бирача, а следе ДС са 17 и СПС са 15 одсто освојених гласова“. Ова политичка „мапа“ говори о јачању СНС, али и о порасту одговорности ове партије за процесе у Србији. На биралишта би изашло око 60 одсто бирачког тела,  а цензус би прешли још ЛДП и ДСС са по пет одсто подршке  што говори и о  идеолошким политичким партијама, попут ДСС и ЛДП. Зато ће се када дође изборно време, које ће очигледно по свим казивањима   лидера партија и аналитичара бити реалтивно скоро,  водити политичка  битка   неколико  партија и  коалиција. Бирачко тело  ће бити знатно строжије него  у мају 2012. године. 

Пошто се у Србији влада лидерски на основу  политичке моћи, харизматични лидери ће на следећим изборима морати да покажу резултате кључних проблема да би добили очекиване  гласове, које су им прорекле  агенцијске.   По истраживањима „Стратешког маркетинга“ највећи проблеми у Србији су незапосленост, као и питање Косова и Метохије. Дакле, бирачи желе хлеба и националног достојанства. Грађани Србије имају интересовања за ЕУ, али је тај проценат испод 50 одсто са тенденцијом пада и на 40 одсто. То је због неповољних услова и притисака ЕУ око Косова и Метохије. По истраживањима за пут Србије  ка ЕУ  је 48 одсто анкетираних, против је 29 одсто са сталним порастом.  Руси су највећи пријатељи Србије са 43 одсто анкетираних, следи  Немачка са 15 одсто и 50 одсто негативиних, а САД су негативно  оцењене са 65 одсто и девет одсто позитивних.

Два кључна актера  међународне политике у Европи – САД и Немачка нису много „вољени“ у Србији, а разлоге треба тражити у већ познатим догађајима од 1991. до 1999. године, као и у томе да су ове две државе признале Косово  и воде политику притиска на Србији. Међу грађанима  Србије НАТО као сила кажњавања Србије    није пожељна са 78 одсто анекетираних, док  само  шест  одсто сматра да је Србији место  у НАТО. Ако се сагледа негативни рејтинг грађана  Србије према САД и Немачкој, пријатељству према Русији и  противљењу НАТО евидентно је да је пут Србије ка ЕУ веома компликован и дуг. Не може се променити свест грађана, нити избрисати негативно памћење о свему  што се десило у протекле две деценије. Ипак, Србија мора напред. Политичке партије чекају тешке одлуке до краја наредних избора.