Прочитај ми чланак

Ти луташ, бебо: Вучић бежи из СНС, ако му то не успе – бежи из Србије?!

0

Почео је распад Српске напредне странке. Високи функционери и значајни спонзори обавештени су да ће Александар Вучић почетком новембра и званично напустити СНС и почети да прави нову политичку организацију. Вучић намерава да промени Устав Републике Србије, како би могао опет да се кандидује за председника. Ако му тај план пропадне, покушаће да побегне из Србије. О политичким и криминалним лутањима успаниченог диктатора пише заменик главног уредника Магазина Таблоид Предраг Поповић, бивши уредник у Дневном телеграфу, Националу и Правди, некада близак пријатељ и сарадник Вучића

Историја је забележила много начина на које су вође напуштале своје картеле. Два примера су блиска Александру Вучићу. Један је презентовао Томислав Николић, кад је јавно, на свечаној бини, сав у сузама, предао напредњачки картел на управљање Вучићу. Други пример се односи на Пабла Ескобара, чију каријеру су окончални снајперисти колумбијске полиције. Вучићу се не свиђају те опције, зато покушава да нађе трећу, за њега спасоносну излазну комбинацију.

Вучић има само један циљ, а то су две ствари: да преживи, да остане на слободи и да задржи имовину коју је згрнуо за ових десет година мрачне владавине.

Циљ је једноставан, али не и пут који води до њега. Вучић је свестан да се све своди на то да остане на власти. Сваки дан, који проведе на власти, гарантује му дан дуже живота на слободи и у богатству. Да би то остварио и продужио боравак на трону, Вучић намерава да примени стратегију која му је помогла да, без последица, побегне из Српске радикалне странке, опере биографију и препоручи се страним господарима за улогу верног слуге. Тактику, којом жели да спроведе ту стратегију, почео је да примењује прошле јесени, пред почетак кампање за председничке изборе. Тада је пласирао паролу „ја сам државник, а не политичар“. Тако је најављено његово повлачење из Српске напредне странке. У следећој фази, која је почела у изборној ноћи, 3. априла, кад је понудио руку помирења „Господину“ Драгану Ђиласу, Вучић је обзнанио идеју о потреби да се смање тензије у друштву и с политичке сцене елиминишу екстремисти из левичарских и десничарских опција. Последњи чин драматичне трансформације одиграће се почетком новембра, кад Вучић и званично напусти Српску напредну странку.

По повратку из Њујорка, са седнице Генералне скупштине УН-а, Вучић је обавестио чланове дворске свите и двојицу финансијера да одлази из СНС-а и почиње да прави нови „државотворни блок“.

Основна идеја се своди на покушај да СНС-у, односно ономе што остане на тој политикантској депонији, остави у наслеђе све криминалне и корупционашке афере у којима је он имао водећу улогу.

На тај начин дистанцираће се од клана Вељка Беливука, плантаже марихуане Предрага Колувије, шверца оружја Бранка и Небојше Стефановића, као и од сенки које га прате из гробова Оливера Ивановића, Владимира Цвијана, Дејана Јовића, Јелене Марјановић и многих других жртава напредњачког терора.

За све што је Вучић радио мораће да одговара његов наследник на месту председника СНС-а. Вучић се тако решио и терета из радикалског стажа, остављајући Војиславу Шешељу да робује због заједничких ратнохушкачких акција, „Велике Србије“, позива на убиство сто муслимана за једног Србина, отимања станова земунских Хрвата и смртоносног прогона страних плаћеника и домаћих издајника попут Славка Ћурувије.

Кад је напуштао СРС, Вучић је понављао: „Моја политичка каријера у радикалима била је блистава, не поновила се.“ Успешно је завршио процес дешешељизације, али неће му ићи тако лако с декриминализацијом од напредњаштва. Ко год преузме СНС, неће лако и без отпора пристати да одговара за Вучићева злодела. На то неће пристати ни напредњачки функционери и тајкуни, а нарочито не Александар Шапић, који важи за фаворита у трци за место председника СНС-а.

Откако је изабран за потпредседника СНС-а и градоначелника Београда, Шапић се промовисао у најжешћег опозиционара. Шапић свакодневно критикује Горана Весића, кога оптужује за сву штету која је нанета Београду и Београђанима. Осим политичке критике, Шапић износи и претње кривичним пријавама за сумњиве корупционашке комбинације, као што је куповина гасних аутобуса.

Као данас на Весића, Шапић ће се сутра острвити на Вучића. Посредно, већ је почео и то да ради. Шапић је недавно изјавио да Бус Плус није потребан Београду и да се систем наплате карата треба вратити Градском саобраћајном предузећу. Шапић сматра да је Београд требало да у марту прошле године, кад је истекао уговор са Бус Плусом, преузме тај посао.

Пошто то није урађено, актуелни градоначелник сматра да би за град било боље да сада раскине уговор и плати пенале, који се процењују на скоро милијарду евра, него да се настави по старом. На први поглед та критика изгледа као популистички трик, којим Шапић жели да се представи као заштитник интереса грађана, за које су прескупе карте за вожњу у градском превозу.

На други поглед, удар на компанију Кенткард представља удар на Вучића и његове пословне ортаке. Укидањем Бус Плуса, Шапић измиче из Вучићевих руку огромну добит. Такође, без плена ће остати и Вучићев партнер Драган Ђилас, за чијег времена је Београд препустио Бус Плусу да наплаћује превоз. С обзиром да је у питању плен тежак десетак милијарди евра, јасно је да Вучић неће спортски прихватити губитак који прети да му нанесе Шапић.

Притом, Шапић је и лично инволвиран у аферу с Бус Плусом, пошто је пре 12 година, као помоћник тадашњег градоначелника Ђиласа, посредовао у тој пословној комбинацији. Шапић зна ко је с ким шта договарао, зна комплетну шему за поделу добити и провизија, а зна и да би растурањем тог система нанео огромну финансијску штету Вучићу. Ипак, то га не спречава да вођи гура прст у око.

Шапић ремети и политичке договоре Вучића и Ђиласа. Иако су се „председник свих грађана“ и „господин“ Ђилас договорили да београдски избори буду поновљени овог децембра или следећег марта, Шапић не мари за то. „Избори ће бити расписани кад ова управа изгуби већину у Градској скупштини“, каже актуелни градоначелник. Вучић, наравно, неће имати проблем са расписивањем локалних избора кад год му се прохте, већина напредњачких одборника ће извршити његов налог.

Међутим, ако би то урадио без Шапићеве сагласности, дошло би до подела на фракције и прве озбиљније побуне против вође. Вучић је без проблема обарао напредњачке владе и расписивао непотребне изборе, томе се нико није супротстављао јер су знали да ће, притисцима и крађом гласова, опет победити.

На поновљеним београдским изборима, у случају унутарстраначких подела, СНС би изгубила власт, а то не могу себи дозволити Вучићеви спонзори који зарађују милијарде на градњи некретнина и у осталим уносним пословима у Београду. Као и све друге Вучићеве одлуке, тако и ова зависи првенствено од процене колику ће имати финансијску корист.

Осим Шапића, као кандидат за председника СНС-а фигурира Небојша Стефановић. Двогодишња политичка и медијска кампања сатанизације његовог лика и дела уродила је плодом. Стефановића су напустили сви сарадници из странке, али не и из најзначајнијег центра моћи, из америчке амбасаде. Кристофер Хил је неколико пута пред сведоцима изјављивао како подржава намеру Вучића да напусти функцију председника СНС-а, а да би било добро да га наследи неко „млад, али искусан и енергичан“ као Стефановић. Наравно, Вучић покушава на све начине да спречи ту могућност, зато преко својих и Ђиласових медија пласира гласине да Стефановић планира да оснује своју странку.

– Постаје ми готово бесмислено да сваке недеље изговарам да немам намеру да правим некакву политичку странку. Припадам Српској напредној странци и немам намере да улазим у било какву другу политичку организацију, а понајмање да стварам нову. Кад престанем да се бавим политиком као део СНС-а, свакако више неће обављати било какву јавну функцију, нити се бавити политиком. Не постоје никакви „људи Небојше Стефановића“, већ само јединствена Српска напредна странка и људи који уједињено раде за Србију – рекао је недавно Стефановић.

У истој изјави, по обичају, заклео се на верност „нашем председнику Вучићу“, кога ће подржавати до краја. Свеједно чији крај први дође, Стефановићев или Вучићев.

Ко год да преузме СНС, Шапић или Стефановић или неко трећи, Вучић ће покушати да га утопи у свој нови пројекат како би отупео оштрицу и избегао сукоб с неизвесним исходом. Као мамац за нову политикантску замку, Вучић сада нуди причу о „српском блоку“, у који намерава да окупи све организације које се залажу за самосталност Србије, за пристојно и нормално друштво без екстремизма.

– За шест месеци направићу државотворни покрет за опстанак и останак Србије, који ће се бавити болестима које су нас, у политичком смислу, опрхвале. Верујем да ћу имати велику подршку народа – рекао је Вучић, најболеснији политикант, који је опхрвао Србију и угрозио њен опстанак и останак.

Кад је почео да наглас размишља о идеји да напусти СНС и формира нови покрет, Вучиће немере нису разумели ни најближи сарадници. Изненађен, Синиша Мали га је питао шта хоће да добије с тим, каква му је корист од тога да главом пробије зид и пређе из своје у суседну ћелију. Е, Вучићев циљ је управо то да побегне из затвора, где му је место.

За почетак, бежи из СНС-а. Скривен иза приче о новом државотворном покрету, покушаће да иницира промену Устава како би добио могућност да се опет кандидује за председника Србије. По актуелном Уставу, који дозвољава само два председничка мандата, Вучић више не може да се кандидује за ту функцију, која му је неопходна за опстанак и останак на власти и слободи. За промену Устава потребна му је двотрећинска већина у Скупштини.

Кад је имао ту већину, после избора 2020. године, услед бојкота опозиције није имао легитимитет, па није смео да се упушта у ту авантуру. Тада се задовољио уставним променама везаним за правосуђе. С подршком вазала из опозиционих странака, како грађанских тако и патриотских, сада намерава да покрене процес промене политичког система. С идејом да значајно прошири овлашћења председника, који би био биран на непосредним изборима, Вучић намерава да комбинује решења из француског и руског система. У таквим условима, Вучић процењује да му више не би била потребна подршка странке, сматра да је његов лични утицај довољан да му обезбеди нови председнички мандат.

Као увек, Вучић припрема терен за преварне акције у сарадњи са сателитима из опозиционог миљеа. Захтеве за промену Устава већ су изнели представници неколико левичарских покрета и тзв. независни интелектуалци, који истичу потребу за новом уставном дефиницијом односа према Косову. С друге стране, иритирани том темом, режимске патриоте горљивим изјавама и саопштењима бране уставну преамбулу о Косову и Метохији као неодвојивим делом Републике Србије.

У тој халабуци, свесно креираној, расправу о уставним променама на праву страну усмеравају појединци попут Зорана Пановића, програмског директора Демостата, који већ два месеца понавља тезу о потреби да се Устав прилагоди Вучићевом политичком статусу. Пановић сматра да је лакше променити Устав, него Вучића натерати да поштује највиши државни правни акт. То је упаковано у синтагму „нова реалност“, коју промовишу режимски телали попут Пановића.

Упоредо с медијским, Вучић спроводи и политичке припреме. У њих је укључио све вазале, што се видело и на изборима, али и на последњој седници Народне скупштине. Дискусија о Косову и Метохији показала је да Вучић и у овом сазиву може да рачуна на двотрећинску подршку. Осим посланика из редова Народне странке и Демократске странке, сви остали су се ставили на располагање диктатору. Иако није гласао за Вучићев извештај о преговорима око Косова, Милош Јовановић, председник Нове демократске странке Србије, није пропустио прилику да критикује западне моћнике и албанске сепаратисте.

Бошко Обрадовић је поновио обећање да Вучића неће обарати по питању Косова. По процени председника Двери, Вучић може да ради шта хоће са Косовом, то није битно. Још лицемернији став је заузео Борко Стефановић, заменик председника Странке слободе и правде. „Тешко стање на Косову није изазвано, господине председничке Вучићу, вашом кривицом, него стицајем околности“, аболирао је Стефановић „председника свих грађана“ од одговорности за потписивање Бриселског и Вашингтонског споразума, предају правосудног система, телекомуникацијске и енергентске инфраструктуре, Трепче, Газивода и свега осталог што је и после 1999. остало под контролом власти у Београду.

Вучић је Стефановића наградио топлим осмехом и нежним речима пуним захвалности. Међутим, шампионску титулу у улизиштву освојила је Милица Ђурђевић Стаменковски, председника Заветника, која је, не трепнувши, рекла да се Вучић данас налази у тежој ситуацији него кнез Лазар пред Видовдан 1389. године.

Узалуд му се улизују политички паразити, Вучић зна да о његовој судбини неће одлучивати они, него опљачкани народ. Коју год стратегију и тактику применио, како год покушао да врда, на крају ће опет морати да изађе пред грађане којима је отео имовину, наду и будућност. Народ већ осећа тежину последица Вучићеве владавине, а оно најгоре незаустављиво стиже са зимом.

Несташице огрева, дрвета и угља, као и млека и других прехрамберних производа, представљају само почетак колапса. Систем ће се распасти кад се озваничи реална вредност динара, кад инфлација узме маха. Вучић је, од марта до септембра 2020. године, у време пандемије корона вируса, опљачкао републички буџет, из кога је за фантомске набавке заштитне опреме и медицинских апарата исисао шест и по милијарди евра. У то време, да би прикрио штету, наредио је да се штампа 160,5 милијарди динара, чиме је новчана маса, основни монетарни агрегат, повећана за 17,8 одсто. Од тада, Народна банка Србије је још неколико пута омогућила штампање динара, што је новчану масу повећало за 60 одсто, односно за 510 милијарди динара.

– Да раст новчане масе није специфичност Србије, већ је природна, нормална и очекивана реакција одговорне државе на кризу, указује и то да она бележи појачани раст у готово свим земљама света, услед мера које државе и централне банке предузимају како би заштитиле своје економије од кризе. Овим поступцима смо омогућили прилив неопходне ликвидности финансијком и реалном сектору са циљем да обезбеднимо континуитет пословања привредног и финансијског сектора – истакнуто је у саопштењу Народне банке Србије.

Повећање новчане масе је иницирало инфлацију која је у Србији данас дупло већа него у европским земљама. Иако су суочене с економском и енергентском кризом, чланице Европске уније одржавају инфлацију на просечном нивоу од седам одсто, а у Србији она износи скоро 14 одсто.

Власт је овог августа и септембра од Уједињених Арапских Емирата и Кине узела кредите од укупно 2,2 милијарде евра, и то по већој кампатној стопи. Милијарда из УАЕ биће потрошена на плаћање приспелих рата за старе кредите, а 1,2 милијарде из Кине послужиће напредњачком режиму да покуша да обузда инфлацију. Наравно, није могуће зауставити инфлацију, али Вучић се нада да ће добити на времену, како би одговорност за колапс система пребацио на спољне факторе укључене у рат у Украјини. Као што је пљачку буџета у време пандемије оправдао потребом да заштити јавно здравље, сада ће за последице пропасти Србије окривити Америку, Русију, Зимбабве, било кога…

Ко је био ближе диктатору, тај боље зна колико је сурова реалност. Свесни онога што су радили, како су згрнули огромну имовину и шта их чека ако буду приведени правди, Вучићеви сарадници убрзано износе новац из Србије и траже мишју рупу у коју ће се сакрити. Стране службе и финансијске агенције регистровале су повећање одлива девиза из Србије, о чему су обавестиле и упозориле Владу Србије да је њен банкарски сектор изложен ризицима.

И Вучић је изложен ризицима. Осим политичких и пословних ортака, напуштају га и савезници из Српске православне цркве. Незадовољство црквених великодостојника Вучићевом владавином избило је на видело током шараде око Европрајда, али то је био само повод. Узроци су много озбиљнији и компликованији. Сви у врху СПЦ знају да Вучић приводи крају утврђивање државности албанске републике Косово, као што знају и за криминалну природу картела који влада Србијом.

Неколико владика је већ дигло глас против Вучића, а патријарх Порфирије то није хтео или није могао да спречи. Сад су устали и свештеници, који захтевају да СПЦ анатемише Вучића, да га жигоше као безбожника и богоборца, који је објавио рат Цркви и српском народу.

– Ако је до сада и било разлога за тактизирања у односима Цркве и државе, због тешког и незавидног положаја у коме се налази наш народ и наша држава, Вучића, после свега, можемо да ословљавамо као непојамника. То је заслужио свиме што је урадио са Косовом, предају апсолутно све што је имало епитете српског, с обзиром да спроводи активну и константну содомизацију српског друштва, школства, целокупног народа и с обзиром да је рекао да се не слаже ама баш ни са једном тачком онога што је рекао патријарх Порфирије после молебана за мир и породичне вредности. Вучић је објавио рат Христу, објавио је рат већинској Србији и Српској православној цркви, ту више нема никакве дилеме – рекао је недавно свештеник Саша Петровић на Yоу Тубе каналу „Православне поуке, проповеди и предавања“.

Петровић сматра да Црква мора да примени најтеже дисциплинске мере и да Вучићу одузме орден Светог Саве.

– Вучић никада није био достојан тог ордена. Наша света Црвка требало би да буде јака и одлучна, као што је била за време конкордатске кризе када су сви чланови краљевске владе, на челу са Миланом Стојадиновићем, који су били крштени у СПЦ-у, били изопштени из Српске православне цркве. Цркве прво треба да одузме Вучићу орден, а затим да му упути званичан захтев да се у одређеном року из школских уџбеника повуку лекције које промовишу ЛГБТQ+ пропаганду и да се заустави даља содомизација српско друштва. Уколико то не учини, Вучић мора да се суочи с најтежим дисциплинским мерама, анатемом и изопштењем из Српске православне цркве. С обзиром да је објавио рат Цркви, Вучић мора да буде жигосан као безбожник, богоборац и као злотвор српског народа – каже свештеник Петровић оно што мисли већина свештеника и владика СПЦ-а.

Вучић се и сам већ неколико пута поредио с Миланом Стојадиновићем. Додуше, он је тиме покушавао да истакне склоност ка прихватању стратегије „ни рат, ни пакт“, али заборавио је на црквено анатемисање и прогонство Стојадиновића из Србије. Сваки пут кад га неко подсети на те сличности, Вучић почиње да урла. Тако се осећа млађи. Милион година млађи, у складу с Дарвиновом теоријом.

– Ти луташ, бебо, скренуо си с пута – рецитовао је Радомир Лазовић недавно Вучићу у Скупштини.

Стихови из хита Маје Беровић заиста добро описују Вучићево стање. Скренуо је, па лута. Само, залутала беба је напунила пелене. Како и не би, кад му истиче рок трајања, а на наплату стижу рачуни за све злочине над државом и народом.

Уколико не успе да направи нову преварну комбинацију са тзв. Српским блоком и променом Устава, Вучић ће морати да се суочи с правдом. Од тога не могу да га заштите Бошко Обрадовић, Милица Ђурђевић, Драган Ђилас, Војислав Шешељ и сви остали политички и пословни сателити. Диктатор то зна, зато патетише.

– Можете да причате да сам лудак, идиот, психопата, болесник, свиња, магарац… Да, и да сам мафијаш и диктатор… Причајте шта хоћете, али ускоро, за неколико година, кад будем у затвору или кад ме убију, сетићете се шта сам говорио и радио – рекао је Вучић у Скупштини.

Кад проради подсвест, Вучић призна да се плаши могуће казне затвором или убиством. Кад проради правна држава, Вучић ће добити прилику да у фер и поштеном судском поступку одговара за сва зла која је нанео држави и народу. Што пре до тога дође, то боље и за њега и Србију. Ако буде имао среће, па избегне освети приватних поверилаца, Вучић ће личним примером показати да се криминал не исплати и да ниједан диктатор не може довека да злоставља народ.

УКОЛИКО ИМАТЕ ЖЕЉУ ДА ПОДРЖИТЕ РАД ПРОДУКЦИЈЕ „ЦЕНТАР” И РАД ПОРТАЛА „СРБИН.ИНФO”, ДОНАЦИЈЕ МОЖЕТЕ УПЛАТИТИ ПУТЕМ СЛЕДЕЋИХ ЛИНКОВА:

ХВАЛА И БОГ ВАС БЛАГОСЛОВИО!