Кривично дело Признавања капитулације и окупације чини грађанин који потпише или призна капитулацију или окупацију или прихвати и призна окупацију Србије или појединог њеног дела. Ово дело може нарочито да оствари грађанин Србије који има руководећу функцију, што је свакако председник Републике Србије. Стање окупације подразумева да је део државне територије запоседнут од стране непријатељске војне силе. Признање је свака изјава којом се учинилац кривичног дела саглашава са фактичким стањем окупације. Проглашењем тзв. Војске Косова 2018. године Косовске безбедносне снаге изашле су из постојећег међународног мандата. Прихватање споразума са тзв. Косовом као самосталном државом ово неуставно стање окупације се легализује.

Давањем сагласности на наведени Споразум, осумњичени је признао независност АП Косову и Метохији и на противуставан начин покушао да отцепи део територије Србије. Изговарајући да је сагласан са текстом Споразума, председник је деловао супротно Уставу РС, имајући у виду да је самом преамбулом Устава предвиђено „ да је Покрајина Косово и Метохија саставни део територије Србије“, као и „да из таквог положаја Косова и Метохије следе уставне обавезе свих државних органа да заступају и штите државне интересе на Косову и Метохији у свим унутрашњим и спољним политичким односима“. На тај начин одређен је значај покрајине Косова и Метохије као саставни део Србије, као једна од највиших вредности Устава која га чини уставно-идентитетским питањем, односно једна од вредности на којој почива и на којој се темељи цео уставни поредак РС.

Кривично дело угрожавања територијалне целине из члана 307. КЗ остварује онај ко силом или на други противуставан начин покуша да отцепи неки део територије Србије, или да део те територије припоји другој држави. Писани документ (Предлог ЕУ – Споразум о путу нормализације између Косова и Србије) на који је дата усмена сагласност, предвиђа да ће „стране међусобно развијати нормалне, добросуседске односе на основу једнаких права“ и „међусобно признати своја документа и националне симболе, укључујући пасоше, дипломе, регистарске таблице и царинске печате“ (члан 1). У члану 2. се прописује да ће се „обе стране руководити циљевима и принципима постављеним у Повељи Уједињених нација, посебно оним о сувереној равноправности свих држава, поштовању њихове независности, аутономије и територијалног интегритета, праву на самоопредељење, заштити људских права и недискриминација“. У члану 3. се такође понавља да ће стране све спорове решавати „у складу са Повељом Уједињених нација“. У члану 4. се договара да ниједна од страна „не може представљати другу у међународној сфери или деловати у њено име“ и да се Србија „неће противити чланству Косова у било којој међународној организацији“. Члан 8. предвиђа размену сталних мисија у седишту одговарајуће Владе. Све наведене одредбе несумњиво говоре да се ради о споразуму између две државе. Организација Уједињених нација, на коју се Споразум позива, почива на начелу „суверене једнакости свих својих чланова“. Позивање на принципе дефинисане у Повељи, као и на поштовање „независности, аутономије, територијалног интегритета и права на самоопредељење“ указује да се као страна уговорница прихвата тзв. Република Косово, као равноправна и као „добар сусед“, иако територија коју овај лажни ентитет узурпира чини српску Аутономну покрајину Косово и Метохија.

Давањем усмене сагласности на писани документ, Александар Вучић је усмено прихватио обавезу, жељу и намеру да са делом територије Србије – Косовом и Метохијом: развија тзв. „добросуседске“ односе, призна националне симболе , уважава независност и територијални интегритет , да уз размену сталне мисије не спречава чланство у било којој међународној организацији , све уз ангажман да се на том делу Србије ипак „формализује“ статус Српске православне цркве, деловао противправно, незаконито и неуставно.

ДОКАЗ:

https://www.eeas.europa.eu/eeas/belgrade-pristina-dialogue-eu-proposal-agreement-path-normalisation-between-kosovo-and-serbia_en ;
https://media.rtv.rs/sr_lat/dnevnik/81714?fbclid=IwAR0Lrc8G8n0AssP0S1YlZ-e6dfnhsG1fSyDND9zsFDd-aART1HQl-Azwedc
https://www.politika.rs/sr/clanak/538552/%D0%9C%D0%B8%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2-%D0%9B%D0%B0%D1%98%D1%87%D0%B0%D0%BA-%D0%B7%D0%B0-%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D1%83-%D0%9F%D1%80%D0%B5%D1%83%D0%B7%D0%B5%D1%82%D0%B5-%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D0%B5-%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%98%D1%83-%D0%B1%D0%B8%D1%82%D0%B8-%D0%B8%D1%81%D0%BF%D1%83%D1%9A%D0%B5%D0%BD%D0%B5 ;
https://n1info.rs/vesti/hil-mislim-da-vucic-zeli-da-normalizuje-odnose-sa-kosovom-kao-i-sa-briselom/ ;
https://balkans.aljazeera.net/news/balkan/2023/3/20/escobar-iako-nije-potpisan-dogovor-u-ohridu-pravno-obavezujuci ;
https://nova.rs/vesti/politika/eskobar-potpis-nema-nikakav-pravni-uticaj-sporazum-u-ohridu-je-prihvacen/ ;
https://www.youtube.com/watch?v=UVUx88Km7zY;
https://www.youtube.com/watch?v=IiJLGcrMYic; https://www.youtube.com/watch?v=KJ6T7BEbFJQ

Дело је довршено већ у акту покушаја отцепљења дела територије Србије. Неуставност и правна ништавост таквог чина не утиче на формално довршење описа. Иако је као кажњиви стадијум овог дела прописано и Припремање дела против уставног уређења и безбедности Србије (члан 320. став 1. у вези са чланом 307. КЗ), чију радњу између осталог чини и „договарање, планирање или организовање са другима извршења кривичног дела (Угрожавања територијалне целине) или у другим радњама којима се стварају услови за непосредно извршење кривичног дела“, усменим прихватањем Споразума пријављени је несумњиво прешао из стадијума припремања (преговарања о отцепљењу територије Аутономне покрајине Косово и Метохија) у стадијум извршења. Како је јавни тужилац дужан да предузме кривично гоњење када постоје основи сумње да је учињено кривично дело или да је одређено лице учинило кривично дело за које се гони по службеној дужности (члан 6, став 1. ЗКП), иста дужност постојаће и ако чињенице буду указивале да је учињено кривично дело Припремања дела против уставног уређења и безбедности Србије из члана 320. КЗ.

Сви грађани Републике Србије могу се у приватним и професионалним улогама залагати за одређена решења која су другачија од оних предвиђених Уставом. Међутим, државни органи, поготово они највиши, имају обавезу деловања у оквиру постојећег Устава, а нарочито морају заступати и штитити државне интересе Србије на Косову и Метохији. Преамбула Устава Републике Србије наглашава да је „Покрајина Косово и Метохија саставни део територије Србије, да има положај суштинске аутономије у оквиру суверене државе Србије и да из таквог положаја Покрајине Косово и Метохија следе уставне обавезе свих државних органа да заступају и штите државне интересе Србије на Косову и Метохији у свим унутрашњим и спољним политичким односима“. Штавише, у заклетви, коју приликом ступања на дужност председник Републике полаже пред Народном скупштином, председник се изричито заклиње да ће „све своје снаге посветити очувању суверености и целине територије Републике Србије, укључујући и Косово и Метохију као њен саставни део“.

Ово дело се извршава на „противуставан начин“. Не само што је промена граница Републике Србије у надлежности Народне скупштине а не председника, већ је Уставом изричито прописано да се граница мора мењати у поступку предвиђеном за промену Устава (члан 8, став 2. Устава). Стога је радњом пријављеног остварено ово обележје дела.
Када споразум не би представљаo опасност за територију РС онда председник у својим јавним наступима не би пропустио да то нагласи. Нпр. „прихватио сам споразум због тога што не представља опасност за територијални интегритет РС“. Међутим, његове изјаве нису такве него управо супротне: оне га разоткривају. Он оправдава прихватање споразума како би избегао наводне алтернативе које прете РС: претња санкцијама, претња повлачењем инвестиција, претња укидање безвизног режима итд. Управо та објашњења доказују његову свест о противправности – свестан је да је прихватање споразума нарушавање територијалног интегритета РС, али су алтернативе, по њему, горе од пристанка на одузимање дела територије. Такође, та објашњења доказују и умишљај: свестан је да нарушава територијални интегритет, мрско му је то, али пристаје на исто јер су алтернативе, према његовом мишљењу, горе.

ДОКАЗ:

https://www.youtube.com/watch?v=UVUx88Km7zY;
https://www.youtube.com/watch?v=IiJLGcrMYic;
https://www.youtube.com/watch?v=KJ6T7BEbFJQ

Пријављени је радње кривичних дела предузимао у урачунљивом стању, при чему је био свестан значаја својих дела и хтео њихово извршење и био свестан о забрањености истих, те је на напред наведен начин извршио кривична дела признавање капитулације или окупације из чл. 306 КЗ , дела угрожавање територијалне целине из чл. 307 КЗ , припремање дела против уставног уређења и безбедности Србије из чл. 320 КЗ, те захтевамо да уколико јавни тужилац не може оценити да ли су вероватни наводи пријаве, или ако подаци у пријави не пружају довољно основа да може одлучити да ли ће спровести истрагу, да јавни тужилац сам прикупити потребне податке, позиве грађане, као и поднесе захтев државним и другим органима и правним лицима да му пруже потребна обавештења (члан 284, став 1. ЗКП). Наглашавамо да је у случају евентуалног одбацивања пријаве јавни тужилац обавезан да у року од осам дана обавести подносиоце о одбацивању, „као и о разлозима за то“ (члан 284, став 2. ЗКП).