Што се режим СНС-а више удаљава од истине, то бесније и безочније напада оне који истину изговарају.
За своју одбрану мобилишу увек највеће бестиднике. Да је режим дотакао дно говори чињеница да се и Српска напредна странка и шеф Бироа за координацију свих служби безбедности Небојша Стефановић крију иза жалосне фигуре понављачице Биљане Поповић Ивковић. У природи је тиранске власти да осећа страх. Величина страха пљачкашког режима СНС-а адекватна је броју и величини лажи којом засипа своје политичке противнике. Режим је додатно уплашен и падом близаначког аутократског режима у Црној Гори, па покушава да прикрије огроман број афера као и будућу велеиздају Косова и Метохије. Нападом на председника Српског покрета Двери Бошка Обрадовића тај је огроман страх режима у свом маниру испољила и чланица Председништва Српске напредне странке, Биљана Поповић Ивковић.
Немоћни да у програму и деловању Српског покрета Двери и његовог председника Бошка Обрадовића пронађу било коју аферу или одговорност за актуелно стање у држави, без моћи да оптуже Двери за сарадњу са овим или претходним режимима, бежећи кукавички да у директном дуелу одговоре на све аргументе председника Двери о лажним дипломама, купљеним докторатима, улози власти у аферама Крушик, Јовањица и на друге безбројне доказе криминала и корупције, СНС и Небојша Стефановић испред себе истурају жену која у себи носи бројне авети и претходних и садашњег режима. Несрећној фигури Биљане Поповић Ивковић управо је због њених бројних дуговања клептократском режиму додељено да изговара најмонструозније лажи и увреде.
Величину лажи које је изнела Биљана Поповић Ивковић могуће је мерити једино величином глупости са којима их ова понављачица из Економске школе пласира. Примера ради, лажи о наводној вези Бошка Обрадовића са нарко-мафијом имају исто толико утемељење у реалности колико и тврдња недостојне бивше секретарке Поповић Ивковић по којој је Бошко Обрадовић, председнички кандидат Двери на изборима, подржао председничког кандидата Сашу Јанковића. Лаж је и овде доказ неинтелигенције и простоте. У земљи заробљених медија, окупираног тужилаштва и правосуђа није тешко било коме, без доказа прилепити етикету да је у вези са нарко-мафијом. За овакве лажи довољна је бестидност, а њу је г. Поповић Ивковић много пута и истрајно показала да поседује. Шта су ове оптужбе у односу на питање којим је ова несрећна жена згрозила Србију пребацивши оцу убијене девојчице да је одговоран за смрт и за масакр над сопственим дететом? Уосталом, за то је од стране СНС-а и постављена на значајне и одговорне функције у МУП-у.
Овај ће режим отићи, али актери и колаборанти овог и претходних режима који су упропастили Србију и одузели деценије пристојног живота грађанима Србије морају коначно да плате цену издаје земље и нације.