Прочитај ми чланакГодину и по политичке кризе у самопроглашеној држави и јужној српској покрајини – резултат су пад владе и распуштање парламента и нови избори.
Посланици партије косовског председника Хашима Тачија су практично оборили владу коју су чинили, подржавши иницијативу опозиције којој се успротивио премијер Иса Мустафа.
Познаваоци прилика истичу да би наредну парламентарну већину могле да чине политичке опције које оличавају Тачи, недавно ухапшени па ослобођени некадашњи хашки оптуженик Рамуш Харадинај и некада високопозиционирани официр терористичке ОВК Фатмир Љимај.
Главни мотив за овакву расподелу снага је наводна жеља да се кроз учешће у власти обезбеди политички имунитет за све оне који би могли да се нађу на списку оптужених пред Специјалним судом за злочине ОВК.
Ипак, вероватно је да постоји и више линија за размишљање од те, поделе међу албанским живљем у јужној српској покрајини су велике, а све због актуелних проблема, који нису и не морају да буду уско повезани са деведесетим годинама прошлог века.
Албанцима је обећавано да ће живети у „европском пројекту“, али је јасно да је та перспектива далеко, визна либерализација је на дугом штапу, учлањење у међународне организације такође, а све је у вези са дијалогом са Београдом који се води под окриљем Брисела.
Од потписивања споразума о демаркацији са Црном Гором трају политичка трвења, ако се уопште и може рећи да у последњих 30 година такво стање није редовно на косовском тлу.
Тај документ, који званични Брисел представља као кључни за могућност да Косову буде дозвољена визна либерализација, није могао да буде усвојен у Скупштини, а даљу кризу употпунило је одлагање формирања Заједнице српских општина, као и најава формирања Специјалног суда за злочине ОВК.
Последњи чин, бар у овој политичкој драми коју су режирали готово сви косовски политички актери, догодио се у среду, када су за неповење влади у којој и сами учествују гласали посланици Демократске партије Косова, чији је лидер Хашим Тачи, председник самопроглашене државе.
Захтев за изгласавање неповерења влади поднела је Иницијатива за Косово, уз подршку Алијансе за будућност Косова и Самоопредељења, као и 12 посланика из партија на власти.
Косовски премијер Иса Мустафа рекао је на почетку скупштинске седнице да је предлог за изгласавање неповерења влади „политички, без аргумента и да за циљ има сакривање ранијих коруптивних афера“.
„Петиција има за циљ дестабилизацију земље и циљ је сакривање коруптивних афера одраније. Ми имамо највише успеха у борби против екстремизма, миграције и корупције. Ова влада је спровела многе реформе, наследили смо дугове одраније, али смо испунили обавезе и повећали буџет, отписали смо дугове и остварили буџетску стабилност. То говори о кредибилитету ове владе“, рекао је Мустафа, преноси РТК 2.
Сви ти аргументи су били недовољни, а иза свега, како се чини, стоји намера да се „обезбеде“ они који би могли да се нађу пред судом за злочине ОВК.
Најгласнији у критиковању власти био је Рамуш Харадинај, чија партија је била у опозицији, али је власт стала уз њега када је ухапшен у Француској и блокирала је преговоре у Бриселу са Београдом.
Како постоје велике сумње да многи који су били посланици у овом сазиву парламента, али и високи функционери самопроглашене државе могу да се нађу на списку оптужених, чини се да је идеја да се они заштите кроз политичке имунитете.
Претпоставља се да ће наредну косовску владу формирати партије Хашима Тачија, Рамуша Харадинаја и Фатмира Љимаја, односно различита крила бивше Ослободилачке војске Косова, уз подршку мањинских партија.
У тој варијанти, изван власти би могли да остану партија Исе Мустафе, као и екстремистички покрет Самоопредељење.
Ипак, кажу познаваоци прилика у јужној српској покрајини, „то је Косово и никада се не зна“, уз опаску да ће се „договарати они како њима одговара јер бивши лидери ОВК желе да се заштите и да обезбеде себи политички имунитет како не би дошли пред Специјални суд“.
За пад владе су гласове дали и посланици Српске листе, који су истакли да је евидентно да нико од политичких актера који представљају грађане у институцијама нема јасну политичку позицију нити перспективу у погледу новонастапе политичке ситуације.
„Нама недостају ефикасна и одржива решења да се ствари помере са мртве тачке, потребна је влада која има план, визију и дефинисане циљеве, без тога нема просперитета. Највише разлога да подрши данашњу опцију о неповерењу владе има Српска листа, јер се ниједан елемент нити обавеза коалиционог споразума није имплементирала, чак се многи елементи споразума деградирају, процес дијалога је у застоју, ЗСО се политички и уставно маргинализује, узурпирана је имовина СПЦ, није поништена приватизација у општинама са српском већином, дакле Српска листа је имала кључну улогу да спречи нефункционалност институција и владе и то је једини начин да спречимо непоштовање и покушај институција да се српски народ потпуно обесправи“, наводе из Српске листе.
Питање Заједнице српских општина и даље остаје да лебди у ваздуху, а дијалог Београда и Приштине није извесно када ће се наставити. На једној страни је премијер изабран за председника, на другој премијера неће бити до даљег, што доводи до закључка да ће се преговори, ако их и буде било, водити на највишем могућем нивоу – председничком, где ће се за столом наћи Александар Вучић и Хашим Тачи.
Два су могућа датума за изборе, дописник Б92 Бојан Трајковић јавља да се размишља о 25. јуну, док Радио слободна Европа додаје да су у оптицају 11. и 18. јун.
