Прочитај ми чланак

Све спорне дипломе Вучићевог бахатог режима

0

Лажне дипломе свакако нису измислили функционери Српске напредне странке, али су овај механизам толико разрадили да је постао један од синонима њихове власти. Докле је цела ова прича отишла сведочи то што доказани плагијат министра Синише Малог одлуком Управног суда сада то више није, дакле фалсификовање је одобрено. Баш као и у случају бившег председника Томислава Николића, министра Небојше Стефановића, гувернерке Јоргованке Табаковић, посланика Александра Мартиновића и Игора Бечића, новопеченог напредњака Александра Шапића, затим и коалициног партнера СНС социјалисте Ивице Тончева.

Пандорину кутију СНС из које свако мало изађе по нека фалсификована диплома или докторат отворио је бивши председник Томислав Николић.

 

У предизборној кампањи 2012. године Николић у емисији на ТВ Прва, није успео да одговори на питање професора Филозофског факултета Јова Бакића на ком смеру је завршио мастер студије.

“Ако вас интересује моја диплома, погледајте у архиви факултета моје радове, а можете и да дођете код мене кући, ако вас то толико интересује. Нисам завршавао школе да бих се тиме хвалио. Као да је за председничког кандидата битно какву је школу завршио”, рекао је Николић.

На трагу председникове дипломе

Случајем председникове дипломе наставила је да се бави тадашња функционерка Лиге социјалдемократа Војводине Александра Јерков. Није успела да добије одговор од приватног новосадског факултета да ли је Николић код њих стекао диплому, иако је такав податак наведен у његовој званичној биографији. Јерков је тада позвала Николића да објасни грађанима Србије где је дипломирао, са којом оценом, како се одлучио потом за факултет на којем је завршио мастер студије и шта му је била тема мастер-рада.

Николићеву диплому показала је министарка Зорана Михајловић. Према ономе што је тада објављено, Николић је Факултет за менаџмент завршио 2007. у Новом Саду, а након тога и мастер студије на Факултету за економију и инжењерски менаџмент у истом граду.

Затим се под лупом нашао докторат актуелне гувернерке Народне банке Србије Јоргованке Табаковић. Прве информације о томе да је гувернеркин докторат лажан објавио је ЦИНС, који је 2016. објавио анализу. Како су утврдили више од 20 одсто текста преузето је без цитирања из радова економиста или академаца и дословно преписаних пасуса без навода аутора. Ипак, приватни Универзитет “Едуцонс”, на коме је докторат одбрањен, како наводи ЦИНС, није покренуо процедуру за проверу плагијата.

Историјат Синишиног доктората

Затим су на ред дошли министри Синиша Мали и Небојша Стефановић.

Кад је Мали у питању, све је почело годину дана након што је докторирао. Захтев да се тадашњем градоначелнику Београда због плагијата не додели титула доктора наука предала је група од 330 академика и универзитетских професора у Ректорату у Београду. Тражили су и да се пред Одбором за професионалну етику покрене поступак против ментора Ондреја Јашке и чланова комисије Слађане Барјактаревић и Драгана Ђуричина, пред којима је Мали бранио докторску дисертацију.

Случај је таворио све до доласка Иванке Поповић на чело Београдског универзитета, а његово разрешење убрзали су и студенти из удружења „1 од 5 милиона“, који су 12 дана заредом даноноћно блокирали зграду Ректората.

Синиша Мали најпре је тврдио да је то безочна лаж, а затим на свом Инстаграм профилу објавио све дипломе и признања које је стекао током високошколског образовања у Србији и иностранству. Из тог периода остаће упамћене и речи „да му знање нико не може одузети“. Ипак, мимо свих очекивања, докторат Синише Малог је пао, јер је на 51. страници дословно преузимао туђе текстове, без навођења извора, што је Универзитет оценио као неакадемско понашање и прогласио га неважећим. Синиша Мали морао је да из своје биографије избрише оно „др“. Све до уназад неколико дана када Управни суд доноси одлуку да поништи решење Одбора за професионалну етику Универзитета у Београду да се Малог због плагијата не призна докторат.

Министар и непостојећи факултет

Некако подударно са Малим, настала је и афера око дипломе министра унутрашњих послова Небојше Стефановића.

Савез за Србију оптужио је, наиме, министра Стефановића за кривично дело фалсификовања, јер је на београдском факултету Мегатренд нострификовао диплому коју је стекао у Великој Британији у школи која не постоји.

Министарство просвете је одбило њихов захтев да се испита Стефановићева диплома и таман кад је изгледало да је случај забашурен, ногу министру, иако ненамерно, поставио је власник Мегатренд универзитета Мића Јовановић. У покушају да скине љагу са имена свог универзитета, Јовановић је агенцији Тањуг показао студентски досије Небојше Стефановића.

Како је Тањуг тада навео, из документације се може видети да је Стефановић уписао Мегатренд Интернатионал Еxперт Цонсортиум Лимитед 1995. године, на смеру „Бизнис и менаџмент“, да је слушао предавања, полагао испите, дипломирао и преузео диплому 2004. године. То би можда и било у реду да недуго након овог објашњења Миће Јовановића, није утврђено да на пријављеној адреси у Лондону нема доказа да је фирма Мегатренд из Велике Британије икада имала просторије, предавања, професоре, студенте… Да ствар буде гора, инострани професори чија су се имена налазила на списку предавача, почели су да демантују било какву везу са овим универзитетом.

Фалсификати Мартиновића и Бечића

Бивши посланик Демократске странке Балша Божовић разоткрио је и превару око доктората посланика СНС Александра Мартиновића. Он је, наиме, у периоду од 2005. до 2009. године шест пута објавио један исти научни рад, само под другачијим насловом и тако стекао право да докторира. Комисија Правног факултета у Новом Саду, међутим, практично је опростила ову крађу Мартиновићу, јер је то урадио годину дана након што је усвојен Кодекс о академској честитости.

Својевремено је тема медија била и лажна диплома Економског факултета у Суботици, која се нашла у рукама посланика СНС Игора Бечића, а због чега је, како су писали медији, против њега поднета кривична пријава општинском јавном тужиоцу.

Својевремено је Пешчаник објавио да је и велики део докторске дисертације најновијег члана СНС Александра Шапића заправо превод са енглеског делова књиге “Селлинг анд Салес Манагемент”.

Тончеву упитна и средња школа

Дискутабилна је била и диплома социјалисте Ивице Тончева. Али не само факултетска, већ и средњошколска. Тончев је, како се наводи у извештају инспекције урађеном на захтев новинара Пиштаљке, 1986. године у Сурдулици завршио школу за аутомеханичара, а затим 1988. наводно завршио средњу Економску школу “Милева Вуковић“ у Пећи и на основу те спорне дипломе 1994. уписао Мегатрендов факултет у Лондону.

Међутим, то није једина његова диплома. Блиц је својевремено објавио факсимил његове дипломе Грађевинског факултета Универзитета у Приштини из 1998. године. Међутим, Универзитет у Приштини тврди да у својим евиденцијама нема Ивице Тончева ни његове дипломе Грађевинског факултета. На захтев новинара Пиштаљке Републичка просветна инспекција је од Универзитета у Приштини (измештен у Косовску Митровицу) затражила и добила обавештење да њихов ректорат не поседује евиденцију о издатим дипломама од школске 1991/92. године, у којој се налази диплома издата на име Тончев (Стојана) Ивица, као и да објављена диплома није валидна.