Pročitaj mi članak„Ako bi se Beogradu stavilo do znanja da mora da odluči između Moskve i Brisela – i da EU nudi više od mutne pristupne perspektive – Vučić neće oklevati ni tren“, piše švajcarski Noje cirher cajtung.
„Москва претњама реагује на назнаке да Београд поново разматра политику према Русији“, пише швајцарски Noje cirher cajtung о догађајима претходних дана.
Подсећа се да је почетком седмице заменик руског шефа дипломатије Александар Грушко у Београду рекао да би увођење санкција Русији било „самоубиство“ јер се види да земљама које уведу санкције прете енергетска криза и поскупљење животних намирница.
„Иза тога се не крије промена усмерења Београда“, пише лист, „него притисак Брисела на ову земљу-кандидата да се прикључи спољнополитичкој линији ЕУ. Тиме би могла бити заустављена српска политика љуљашке између Истока и Запада која се води још од краја југословенских ратова.“
Следе велики УДАРИ- Запад спроводи ВЕЛИКИ РЕСЕТ кроз садашњу КРИЗУ
„Земље ЕУ су за Србију далеко најважнији трговински партнери и инвеститори, од Русије стиже гас са попустом, а Кине гради мостове и води руднике. Од сва три партнера српска војска добавља оружје за све већи арсенал. Али сада оштри сукоб Запада и Русије сужава маневарски простор Београда“, наводи се у чланку који потписује ранији дугогодишњи дописник из Београда Андреас Ернст.
Подсећа се да све више гласова, посебно из Европског парламента, траже прекид приступних преговора са Србијом уколико Београд не промени курс. Додаје се да је Србија у УН подржала све резолуције које осуђују руску агресију, али да одбија увођење санкција.
„Тиме се земља изоловала у Европи и, попут суседне Мађарске, у Бриселу и другде се посматра као врдајући елемент“, пише угледни швајцарски лист, а преноси Дојче веле.
Наводи се да притисак ЕУ открива разлике међу министрима у Србији. Тако министарка Зорана Михајловић „осуђује руску агресију без задршке и указује да се свет поделио у два блока“. Са друге стране, „националистички тврдолинијаш“ Александар Вулин одбија „издају“ Русије и тражи прекид европских интеграција.
„Додуше, није одлучујуће шта мисле или кажу министри попут Михајловић или Вулина. Последњу реч и у овој ствари има председник Александар Вучић. А он, изгледа, припрема земљу на промену курса“, оцењује Ернст у тексту.
Подсећа се на Вучићев „типични предуги монолог“ у којем је натукнуо да ће се Србија одупирати притиску све док не постане превелик.
„Брзинска промена српске визне политике показује да је западни притисак ефикасан у новом геополитичком контексту“, примећује лист.
Наиме, након што су грађани Туниса, Индије или Бурундија – којима виза за Србију није потребна – појачано користили летове у Београд да оду у западну Европу и траже азил, Србија је почела са враћањем виза. Noje cirher cajtung подсећа да су поједини политичари у Берну или Бечу инсинуирали да је српска визна политика заправо „дуга рука“ Кремља који жели да, преко Србије, преплави ЕУ мигрантима. „Али показало се да је то теорија завере“, пише лист.
Промена српске визне политике показује, сматра аутор, да ЕУ и даље има много утицаја на Балкану. „Али она би морала бити спремна да поставља јасне захтеве и нуди атрактивне награде“, додаје Ернст. И то једнако важи за питање санкција Русији или косовско питање.
„Ако би се Београду ставило до знања да мора да одлучи између Москве и Брисела – и да ЕУ нуди више од мутне приступне перспективе – Вучић неће оклевати ни трен“, закључује се у тексту: „Вучић, као и скоро сви Срби, зна да су економски и политички напредак земље на путу за Запад.“
— СРБИН инфо (@srbininfo) October 23, 2022
