Pročitaj mi članakOd kako je Srpska napredna stranka došla na vlast, građani slušaju obećanja o boljem životu, punim novčanicima i povećanju plata i penzija svaki put kada upale TV. Mnoga ishitrena obećanja nisu ispunjena, ali se tokom prethodne decenije činilo da je jedina stvar koju Aleksandar Vučić voli više od povećanja plata – obećanja o većim platama.
Већ у априлу 2011. године, гостујући на Радио-телевизији Војводине, током штрајка глађу тадашњег председника Србије, Томислава Николића, Вучић је изјавио да „не каже да избори решавају све и не каже да ће тећи мед и млеко, али тврди да ће бити много боље“.
„Ако не буде много боље, сами морамо да купимо прње, јер су очекивања народа велика“, изјавио је Вучић тада.
Грађанима Србије остало је да се у годинама које следе уверавају у (не)тачност ове тврдње. Чини се да је, макар овог пута, Вучић био делимично у праву – ни читаву деценију касније, заиста не теку мед и млеко. Ипак, прње Српске напредне странке још увек је ту.
Многима би било чудно да се, макар када су у питању финансије, не помене претходна власт. Тако је и Синиша Мали, гостујући на Хепију у фебруару ове године, рекао да је просечна плата 2012. године износила 329 евра, што би према тадашњем средњем курсу евра износило 37.413 динара.
Међутим, према подацима са сајта Параграф.рс, просечна плата на крају 2012. износила је 46.923 динара. Заправо је током читаве године, осим у јануару, просечна плата била већа од оне коју је Мали изнео на Хепију.
Чини се да је 2013. година била година великих обећања која се из месеца у месец понављају. Већ шестог јануара, Вучић је у седишту СНС-а на полагању бадњака рекао да се нада да ће „велики послови за Србију коначно бити склопљени до краја јануара“, те како мисли да за 2014. „унапред може да каже да ће свакако бити много боља, ма ко да буде на власти, ма како и шта да се догађа у овој земљи“.
Неколико месеци касније, у октобру, гостујући на РТС-у, изјавио је да грађани Србије већ у наредној години могу да живе боље.
„До 2015. ћемо проћи кроз буквално пакао, кроз тешке мере, кроз тешке и озбиљне реформе. И ниједна мера није демагошка, и ниједна није популистичка“, рекао је Вучић тада.
Обећањима ни ту није био крај , те је 5. децембра за Блиц Вучић обећао грађанима Србије ће већ крајем те године „видети и осетити да могу да живе боље, да су направили озбиљне реформе, издали лопове, криминалце и тајкуне и да су бранили и да ће бранити Србију увек и на сваком месту“.
Дошла је 2014. година, за коју је Вучић предвидео бољи живот.
„Желим свим људима у Србији да дам гаранцију да ће се у нашој земљи, већ на половини мандата нове владе, живети боље и да ће драстично бити смањен број незапослених“, писало је у Информатору СНС-а, објављеном 31. марта 2014.
Неколико недеља касније, 27. априла, Вучић је постао председник Владе Србије. Према подацима Републичког завода за статистику, плата је у априлу 2014. износла 45.847 динара, што је, према средњем курсу евра НБС за последњи дан априла те године износило 396,9 евра. Нешто раније, у марту, када су одржани избори, просечна зарада износила је 376,6 евра, док је у мају тај износ био 382 евра. Посматрајући целу годину, просечна зарада износила је 379,3 евра, писао је својевремено Истиномер.
Слично је говорио и у експозеу мандатара за састав владе у априлу, када је обећао веће плате до краја 2016. године.
„Хоћу нашим грађанима да поручим оно што је апсолутно најважније. Све што будемо радили, све тешке и болне мере које будемо предузимали издржаћемо у наредне три године и већ од краја 2016. године грађани ће имати здравију економију и више плате и заустављање раста јавног дуга и нижи фискални дефицит“, изјавио је том приликом.
И током ове године, Вучић је волео да критикује своје политичке претходнике. Тако је у октобру за Курир изјавио да грађани ни под једном влашћу нису живели добро, те да ни за две године неће живети „као бубрег у лоју“, али ће живети боље.
Ипак, према подацима о просечној месечној заради на Параграфу, просечна плата из 2013. године ипак је била већа, без обзира на сва обећања о бољем животу, а крајем 2014. смањене су плате у јавном сектору, веће од 25.000 динара смањене су за 10 одсто линеарно.
Изгледа да је Александар Вучић научио лекцију, те је 2015. година протекла без исхитреног давања рокова. Он је тада изјавио да ће бити боље онда када грађани буду „спремни да своју судбину узму у своје руке, да сами буду одговорни за то колико ће радити и зарадити, а не нека било која влада“.
Ипак, он је већ крајем јануара изјавио да нам „иде и боље него што смо очекивали“, а ново обећање, које се односило на 2016. годину, дошло је свега неколико месеци касније, када је рекао како ће крајем године људи осетити не велики, али „какав-такав“ бољитак.
На самом крају 2015, гостујући на Првој телевизији, рекао је да ће следеће године плате и пензије бити више, а нарочит раст осетиће запослени у приватном сектору.
Према писању Истиномера, када се ова година упореди са претходном, 2014, зараде су биле мање, а анализе су показале да су реалне зараде у државним секторима пале, док су у приватном расле.
Према подацима Кварталног монитора бр. 43 у издању Фондације за развој економске науке, реалне нето зараде у образовању и здравству смањене су за 8 одсто у поређењу са претходном годином, док је пад од чак 11 одсто забележен у секторима државне управе и одбране, обавезног социјалног осигурања, уметности, забаве и рекреације.
Наредна 2016. година прва је у низу година у којима је Вучић обећавао просечну плату у износу од 500 евра. Најављено је да ће плате у јавном сектору стагнирати, јер је „повећање плата крајем 2015. било приближно једнако очекиваној инфлацији у 2016. години“.
Већ 17. јануара уследило је прво обећање о чувеној просечној плати од 500 евра, за које се Вучић надао да ће бити испуњено у наредне две године.
Неколико месеци касније, у новембру, рекао је да се у јануару очекује апсолутни рекорд што се тиче висина плата у Србији, и у приватном и у јавном сектору, али поред радника, и пензионери „могу да се надају бољитку и само да ће да имају више, а не мање“.
У периоду од јануара до новембра 2015. просечне нето зараде смањене су за 6,2 одсто.
Крајем следеће, 2017. године, Вучић је истакао како је просечна плата у новембру износила 401 евро, што значи да се може очекивати да плата у марту наредне године буде просечно између 430 и 440 евра, док је крајњи циљ да се до краја 2018. године стигне до 500, баш како је обећао.
Међутим, према подацима са сајта Параграф, а према тадашњем средњем курсу евра, просечна плата износила је 398 евра. Близу, али не и тачно.
У децембру је Вучић схватио да је пренаглио са просечних 500 евра, те је своје обећање умањио – просечна плата у марту наредне године износиће 430 евра.
Стигла је чувена 2018. година – она у којој ће просечна плата износити не 500, али 430 евра.
Почетком године рекао је да очекује просечну плату од 425 евра, а по подацима Републичког завода за статистику од 26. марта, просечна зарада у јануару, према средњем курсу НБС износила је 421,48 евра.
Поново је био толико близу, али очекивање – неиспуњено.
„Ми данас, када је економија у нарастању, и нећу да се хвалим са 460 евра просечном платом у децембру, јер је у децембру највиша због бонуса, али је реално да буде између 460 и 435 у марту, дакле у априлу, када људи буду добили мартовску. Чак и јануар ће бити 425, очекујем, дакле, али ће се приближавати 500 евра, као што сам рекао, до краја године“, рекао је Вучић у марту.
Према подацима Републичког завода за статистику, просечна децембарска плата у овој години износила је 443 евра. Далеко од 470, а још даље од првобитно обећаних 500 евра.
У марту 2019. председник се похвалио да је просечна плата у Србији по први пут била преко 460 евра – „мисли“ 462.
„Дакле у јануару, очекујемо у марту, то је за 40 одсто више у односу на оно што сам затекао као председник Владе 2014. године“, изјавио је Вучић.
Да је плата била 40 одсто већа у односу на „стање које је затекао“ Вучић, морала би, према подацима Истиномера, да буде 554 евра, међутим, била је 461 евро. Овога пута Вучић није био толико близу – за 93 евра погрешио је у рачуници.
У јулу се Вучић одлучио за принцип „трећа срећа“, те је још једном најавио просечну плату од 500 евра. И то не само 500, већ можда и 510.
Он је у разговору за телевизију Прва најавио повећања минималне зараде и зараде у јавном сектору, а посебно медицинском и просветном.
Након три покушаја, плата је стигла до дуго очекиваних 500 евра. Наиме, у децембру 2019, просечна плата износила је 508 евра, према извештају Републичког завода за статистику.
У 2021. години од обећања Вучић је више волео да се осврће на претходну власт. Тако је рекао да је, пре него што је он постао председник Владе, минималац износио 15.500 динара, у априлу 2014.
Изгледа да је председника поново издао калкулатор, с обзиром на то да је у априлу 2014. године минимална нето зарада износила 20.240 динара.
Већ крајем претходне, Вучић је за 2022. годину, и то од првог јануара, најавио повећање плата војсци, здравственим и социјалним радницима од чак осам одсто, док ће остали осетити повећање од 7 одсто. Најавио је и повећање пензија за 5,5 одсто.
Синиша Мали је рекао да ће у јануару ове године просечна плата сигурно бити већа од 610 евра.
На основу последњег обећања, можемо схватити да председник није научио лекцију, те је дао још једно исхитрено обећање – до краја мандата наредне Владе, просечна плата износиће 1.000, а пензија 500 евра.
— СРБИН инфо (@srbininfo) February 16, 2022
