Прочитај ми чланак
Николић у петак поновио жељу да београд угости поглавара Римокатоличке цркве. Претходно о томе мора да се изјасни и Српска православна црква.
Председник Николић позвао је у петак папу Фрању, током сусрета у Ватикану, да посети Србију, уз ограду да о томе треба да се изјасни и Српска православна црква – сазнају „Новости“.
ДУШAНОВ ЗAКОНИК НA ПОКЛОН
Председник Николић поклонио је папи и Ватиканској библиотеци књиге „Хришћанско наслеђе КиМ“ и фототипско издање Душановог законика, док је папа као дар спремио златну медаљу израђену поводом треће године откако је изабран, као и књигу „Кроз историју медаља испричана историја понтификата“ чији је аутор. Српски шеф државе састао се и са државним секретаром Ватикана Пјетром Паролином кога је одликовао Орденом Републике Србије на ленти, за истакнуте заслуге у учвршћивању пријатељских односа Србије и Свете столице.
Тиме је шеф државе, у директном разговору са поглаваром Римокатоличке цркве, оснажио свој позив који је пре више месеци упутио писмом.
Ово је можда и најважнији детаљ Николићеве посете Ватикану, уз чврст став папе, који је пренео нашем председнику, да Света столица неће признати једнострано проглашену независност Косова.
Папа Фрања је пренео првом човеку Србије и да се са канонизацијом контроверзног кардинала из доба НДХ, Aлојзија Степинца – неће журити.
Николић је током сусрета папи објаснио и због чега се Београд противи пријему Косова у Унеско.
– Човек који мири многе људе и религије у свету овде је непомирљив у ставу да Римокатоличка црква остаје потпуно чврста по принципу непризнавања једнострано проглашене независности КиМ – изјавио је Николић после састанка са државником Ватикана.
Он је додао да папа Фрања брижно и помно прати све што се дешава на КиМ и да зна колики је прогон хришћана и римокатолика био на Космету:
– Папа Фрања зна и колико римокатолици имају могућности да у Србији упражњавају своју веру, обичаје, традицију и културу. Зна како изгледа данашња Србија и потпуно је спреман на сарадњу са њом.
Николић је папу упознао са историјом српске баштине и историјом хришћанства на КиМ, манастирима које су подизали наши владари, као и са катастрофом која се догодила 2004. године:
– Предао сам му записе и рекао да је то наше, да смо то ми и да не постоји начин да се тога одрекнемо и да то признамо. Папа Фрања се апсолутно сложио.
Када је реч о канонизацији Степинца, план је да се ускоро успостави мешовита комисија СПЦ и Римокатоличке цркве, која би разматрала историјске чињенице о његовој улози током Другог светског рата.
Како је за „Новости“ пренео Иван Мркић, Николићев саветник за спољну политику, разговор председника и папе био је крајње неконвенционалан и најмање протоколаран:
– Било је речи о могућем доласку папе у Србију. Настојаћемо, и ми и Ватикан, да се поређају све претпоставке како би посета могла да се реализује, надамо се, у време понтификата папе Франциска.
После сусрета са папом, Николић се у Риму састао са својим колегом Серђом Матарелом, који је оценио да је понашање Србије у избегличкој кризи пример целој Европи. Навео је да је Италија спремна да помогне у отварању првих поглавља у преговорима са ЕУ.
МОСТ ИЗМЕЂУ МОСКВЕ И РИМA
Николић је рекао да би Србија, која је мост између Русије и ЕУ и Кине и ЕУ, могла да буде мост између Руске православне цркве и Римокатоличке цркве.
– Мислим да је ова посета, иако једном одложена, добро припремљена и служи као припрема да дођемо једног дана и до тога да односи између Србије и Хрватске гарантују да и поглавар Римокатоличке цркве и патријарх Иринеј могу да се сретну и у Београду, Суботици, Призрену…
– Рекао сам папи да је улога Степинца била веома лоша. У најмању руку није смео да ћути када неко убије више од милион грађана само зато што нису католици.
Извор: Новости.рс
