Прочитај ми чланак
„Квалитетно образовање и социјална правда немогући су у капитализму и под антинародном псеуделитом каква данас постоји у Србији.“ рекао је за СРБИН.ИНФО представник студентске организације „Студентска акција“.
Свих ових година у студентским протестима су се могла видети левичарска и комунистичка обележја, али не и национална. Зашто не постоји национална студентска борба? Да ли је то зато што нема националних студената?
Националних студенат има, али су ранијих година били недовољно организовани по питању борбе за студентска права, а управо су покушаји узурпације борбе за студентска права од стране псеудолевичара одбојно утицали на то да се студенти националисти придружују таквим протестима. Али, коначно недавним стварањем услова за настанак нове студентске организације – Студентске Акције ствари су почеле радикално да се мењају, јер својом појавом и деловањем Студентска Акција ставља до знања да не дозвољава псеудолевичарским организацијама које годинама користе оправдано студентско незадовољство да узму студентско организовање у своје руке и да под маском борбе за бесплатно образовање регрутују нове чланове и не допушта им да од факултета праве полигоне за играње марксизмом.
Дакле, комунисти тврде да имају монопол на идеју борбе за побољшавање услова образовања. Ви сматрате да се такве идеје не могу поистовећивати са комунизмом?
Наравно, а и време њихове узурпације пролази. Наша појава је помутила њихове планове и разобличила њихову наводну жељу да се боре за студентска права. Наиме, прича о студентским правима је само повод, а стварни циљ је врбовање студената за наказну комунистичку идеологију на коју се позивају.
Колико је наше присуство изазвало панику у редовима псеудолевичара, најбоље сведоче њихови деликвентски испади и напад на пролазнике услед којих је против једног од њихових коловођа покренут и кривични поступак. Такође, свој кукавичлук и страх од истине показали су паничним настојањима да се спречи трибина о комунистичким злочинима.
Дакле, борба за студентска права и социјалну правду не приличи таквим пропалитетима, нити има икакве везе са комунизмом. Напротив, борба за социјалну правду је неотуђиви део националне доктрине. Практични показатељ такве констатације је чињеница да капиталистички медији попут „Блица”, „24 сата” и „Е-новина” бесомучно клеветају студенте националисте, а бране и величају студенте комуно-анархисте и њима сродне групације псеудостудентских беспосличара.
Да ли је могуће стварање заједничког фронта између вас и левичара у борби за социјалну правду? Наиме, приметили смо да постоје и левичарске организације попут СКОЈ-а које се позивају на патриотске идеје. Да ли та два чиниоца можда могу бити спона између вас и њих?
Наравно да не, јер њихова наводна борба за социјалну правду и патриотизам само су декларативни. Сви смо претходних недеља били сведоци да су капиталистички медији њихови највећи промотери и заступници. То и не чуди јер се заједнички са њима боре против традиционалних вредности српског народа, а које су пак једнако супротстављене и комунизму и капиталистичком мондијализму.
Што се њихвог наводног патриотизма тиче, њега свакако не може бити, јер патриотизам је неспојив са тоталитарном комунистичком идеологијом. Напросто, злокобне комунистичке тековине које и данас живе у Србији, попут авнојевских граница, измишљања лажних нација, уништавања села, прогона вере или непостојања одговарајуће националне елите, и даље су рак рана на нашем народном организму.
На таквим ранама паразитира и актуелни капиталистички поредак. Стога, свако патриотско дело неизоставно мора бити праћено борбом против таквих деструктивних тековина комунизма. А сваки бунт против истих, од стране савремених неокомуниста бива проглашен за фашизам. Настојања да се коначно откопају масовне гробнице широм Србије и расветле бројни комунистички злочини, данашњи неокомунисти сматрају недопустивим, у чему се такође слажу са актуелном антинационалном политичком псеудоелитом.
Такође, ти овдашњи „комунисти“ подржали су овогодишње „социјалне“ протесте у Босни чији је један од прокламованих циљева био и гашење Републике Српске, тако да о патриотизму код таквих нема ни говора.
Прозападни медији попут „Блица” су оптуживали Студентску Акцију за некакве нападе на студенте Филозофског факултета. Шта је ту истина у целој причи?
Управо то смо имали у виду када смо поменули медијску хајку. Поменути медији су у духу најгоре манипулације и непрофесионализма потпуно искривљено приказали догађаје, не упитавши нас за своје виђење догађаја. Наравно, није им одговарало ни да испитају шта стоји у кривичној пријави, нити у забележеним изјавама сведока. Осим што нападача лажно представља као жртву, „Блиц” износи неистину и у погледу тврдње да „жртва” (а заправо виновник) инцидента припада самоорганизованим студентима.
Притом прикрива чињеницу да он заправо припада псеудостудентској организацији “Студентски фронт”, која играњем марксизма на факултету већ годинама настоји да злоупотреби студентске протесте (дотични Ђенић такође припада и организацијама СКОЈ и НКПЈ). Ипак, Студентска Акција стала је на пут таквим злоупотребама и унела пометњу и панику међу ове виновнике нереда и нерада. Панику услед које се псеудолевичарска руља током поменутих инцидената показала у правом светлу пред очима студената.
Како гледате на идеју повезивања студентске и радничке борбе? Левичари тврде да ваш национализам дели раднике и студенте.
Апсолутно подржавамо повезивање радничке и студентске борбе и активно допсриносимо њеној реализацији. Радници и студенти су угрожени и експлоатисани сталежи у данашњој Србији и природно је да се енергија истих обједини у борби против капиталистичких окова. Наш национализам је конструктиван и социјалан, он јача укорењеност студената и радника у свом идентитету. А отуђеност од идентитета, од највећих вредности традиције и духа, управо је претпоставка сваке експлоатације. Такође, прави национализам није и не може бити разлог за сукобе и нејединство у склопу било ког сталежа.
Напротив, тек ако су радници и студенти јединствени пре свега на нивоу нације, јединство се може градити и на наднационалном нивоу, а не обрнуто. Када кажемо српски радник (или студент), ту нису укључени само Срби већ и сви лојални припадници националних мањина који Србију воле и спремни су да је бране.
Са оним нелојалним и деструктивним чиниоцима у држави, не може се градити социјална правда, јер интерес таквих је да поткопавају и уништавају Србију. Дакле, национализам није непријатељ студентске и радничке солидарности, већ су то антинационализам, сепаратизам и шовинизам.
Један од проблема које истичете јесте и злоупотреба факултета за промоцију педерастије и наркоманије. Прекинули сте на ФПН у Београду и трибину подршке легализацији марихуане, око чега се дигла велика прашина. Можете ли нам рећи нешто о томе? Прозападни медији вас оптужују за хулиганизам, иако је ваша саботажа трибине била мирна.
Обе скандалозне трибине организовали су „Студенти за слободу” , организација сачињена од омладине разних невладиних организација попут Хелсиншког одбора и ЛибеК-а. Прва трибина под називом „Идеологија ЛГБТ покрета“ одржана је на Филозофском факултету у Београду, а гости трибине били су активисти такозваних ЛГБТ удружења, што само по себи говори о повезаности невладиних организација.
Сматрајући да факултети нису места за промоцију педерастије, наши активисти поделили су летке против ове трибине, да би након тога од стране организатора били етикетирани као екстремисти. Да се већина студената слаже са нашим ставом, говори и мизерна посета ове трибини. А трибина којом су под плаштом борбе за људска права и слободе њени организатори бестидно желели да промовишу наркоманију међу студентском омладином, прекинута је од стране активиста Студентске Акције.
Наши активисти су студентима ФПН делили летке којима су их позвали да дигну глас против наркоманске трибине, а затим су са транспарентом на коме је писало „Студенти против наркоманије!”, ушетали у слушаоницу у којој се трибина одржавала. И поред многобројних провокација од стране организатора, наши активисти су остали прибрани, не желећи притом да напусте просторије ФПН све док се срамна трибина не прекине. Желећи да отерају наше активисте, организатори трибине посежу за својим најјачим оружјем – лажима! Знајући да аутономија Универзитета само у посебним ситуацијама дозвољава присуство полиције на факултетима, „Студенти за слободу” под изговором животне угрожености позивају полицију на факултет.
По доласку припадника полиције наши активисти су легитимисани, али на жалост организатора трибине нису приведени јер нису починили никакав прекршај нити кривично дело. Покушаји да се у режимским и прозападним медијима наша акција прикаже као дело хулигана нису успели, мада су припадници Студентске Акције окарактерисани као екстремисти и вандали. Овакви извештаји медија нас ни мало не чуде, јер је јасно да се налазе на истом платном списку као и организатори ове трибине.
Постоје мишљења да би легализацијом марихуане био задат велики ударац нарко-мафији. Да ли мислите да би неко могао вашу акцију да тумачи у том контексту?
Могу само лицемерни злонамерници. Криминал је једна од рак рана друштва данашње Србије. Његови ослонци су терор, корупција и политика. Дакле кршењем ових стубова криминала, сурвао би се у пропаст и сам криминал, а не легализацијом дроге. Сви криминални кланови ушемљени са политичким факторима лако би се по потреби прешалтовали на друге профитабилније области и тако наставили своје паразитирање на телу нације. А легализација дроге, учинила би ову пошаст још доступнијом и легитимнијом што би имало веома штетне последице по ионако не баш завидно стање нације.
Да ли квалитетно и бесплатно образовање може да постоји у земљи која је окупирана од стране Запада? Колико су борба за националну слободу и повратак суверенитета Србије повезани са питањем образовања и права студената на школовање?
Не. Квалитетно образовање и социјална правда немогући су у капитализму и под антинародном псеуделитом каква данас постоји у Србији. Проблем образовања у квалитативном и у финансијском смислу, један је од актуелних политичко-економских проблема. Ни један од њих није могуће решити без свеобухватних промена у политици и економији, а ове промене се пак не могу извести без одговарајућих духовних преображаја.
