Pročitaj mi članakDok tenzije u zemlji rastu, narod je na ulicama, univerziteti blokirani, a studenti u pobuni. Vlast, međutim, donosi poteze koji dodatno raspaljuju vatru i dižu temperaturu u društvu. Kadrovska rešenja u novoj Vladi Srbije, kao i širenje kampa “Ćacilend” prema Skupštini, dodatno su ogolili prirodu režima i potvrdili da je predsednik Aleksandar Vučić najveći generator podela u zemlji.
Протести у Србији прерасли су у отворену грађанску побуну, а власт је, уместо да испуни захтеве, кренула у контру – копирањем студентских потеза, организовањем сачекуше за опозицију испред Скупштине и стварањем атмосфере у којој је свако ко је против власти аутоматски и против државе – па чак и терориста.
На све то надовезао се избор нове/старе Владе Србије (претходна је пала након што су активисти СНС сломили вилицу студенткињи из Новог Сада, прим. аут), у којој је промењена трећина министара. Тако је бригу о образовању преузео режимски аналитичар Дејан Вук Станковић, познат по радикалним предлозима за „разрешење“ кризе на универзитетима и школама, док ће се о медијима старати ултранационалиста Борис Братина.
Када се свему дода и свакодневна реторика Александра Вучића, који не само да излази из својих уставних надлежности, већ и појачава тензије причом о „терористима са друге стране“, добија се слика потпуно супротна од оне коју власт покушава да пласира – „ми смо за рад, а они за рат“.
Према речима уредника Нове српске политичке мисли Ђорђа Вукадиновића, иако би у интересу власти било спуштање тензија, Вучић то не жели да учини. Напротив, сваки пут када има прилику да релаксира атмосферу – он иде на заоштравање.
“Та здраворазумска претпоставка да је власт заинтересована за спуштање тензија у друштву не стоји кад су у питању Вучић и његово најближе окружење. Он годинама влада у атмосфери ванредног стања или полуреволуције и то је клима у којој се он најбоље осећа и најбоље креће. Ми имамо власт која је 13 година на челу државе, а покушава да створи режим као да су јуче преузели власт”, наводи Вукадиновић.
„Кад пироман глуми ватрогасца, не гасите ватру – него власт“
Сличног става је и потпредседница Демократске странке Драгана Ракић, која за “Нову” истиче да Вучић више не води државу, већ покушава да управља хаосом који је, како наводи, сам произвео.
“Уместо да тражи одрживо решење, он точи бензин на пожар. Уместо да отвори простор за искрен дијалог кроз који ће бити уважен став велике већине грађана Србије, он шаље Ћације да заузимају Скупштину. Уместо да бира министре по знању и интегритету, бира оне који ће климати главом док гори све око њих. То није стратегија, то је паника”, подвлачи наша саговорница.
Вучић иде из апсурда у апсурд
Вукадиновић упозорава да Вучић иде на заоштравање на свим нивоима.
“И то полази од најситнијих али индикативних ствари као што је проширење кампа из Пионирског парка и подизање шатора код Скупштине. Не само да имамо ‘Студенте 2.0’, већ и ‘Сима Спасића 2.0’. Ти људи који су ту постављени имају улогу да добацују опозицији, али то је споредна ствар. Њихова основа је да буду нека врста живог штита – како према Председништву, тако и према парламенту”, објашњава Вукадиновић.
Он наглашава да је тренутно стање у држави, упркос свему, дугорочно неодрживо за Вучића – ни политички, ни психички.
“Он тражи сукоб, као што је тражио 15. марта – да би имао изговор за интервенцију и гушење протеста. Не би му требало давати повода за то и сви морају да буду свесни, студенти, опозиција и сви који учествују у овоме – Вучић тражи сукоб да би могао да реализује своје пројекте, од ЕXПО-а до литијума”, упозорава Вукадиновић.
Из опозиције, с друге стране, стиже порука да Србија није Вучићев ријалити и да је ова земља показала да зна да се брани.
“То смо видели на улицама, у студентским амфитеатрима, испред режимских медија. Отпор расте, режим пуца. Наша порука је јасна: Време самовоље је прошло. Србија неће бити ни ‘Ћациленд’, ни митинг држава, ни огласна табла за Вучићеве страхове. Биће слободна – и то без његовог допуштења”, закључује потпредседница Демократске странке.
