Pročitaj mi članakDržava Srbija je, iz statusa vazalne zemlje pod vlašću projekta po imenu „Aleksandar Vučić i SNS“, prešla u status kolonije NATO-a. Sada nam preti još i status rudarske kolonije
Владавином СНС-а НАТО покушава да поништи тековине Српске револуције (1804–1815), а последица је стварање слоја богатих и свемоћних и класе сиромашних обесправљених људи.
Оно што симболишу Митровић и „Пинк“ заправо је политика власти Вучића и СНС-а, а то је напор у смеру поништавања тековина Српске револуције. Постоје различите манифестације тог НАТО програма. Једна је окултистичка, а друга је прерасподела богатства која је на делу.
Тимоти Снајдер у једном предавању назива Српску револуцију круцијалним примером деколонизације унутар саме Европе. Српско друштво, оно које су направили Карађорђе и Милош, било је друштво слободних наоружаних сељака, који су имали своју земљу. Сада то више није егалитарно друштво. Ми смо имали егалитаризам далеко пре било које увезене идеологије. Мало после Француске и Хаићанске дешавала се Српска револуција, по последицама значајна барем колико и поменуте две.
Нажалост, држава Србија је, из статуса вазалне земље под влашћу пројекта по имену „Александар Вучић и Српска напредна странка“, прешла у статус колоније Запада. То видимо прво на симболичком нивоу. На инаугурацији Томислава Николића, сада већ далеке 2012. године, први говорник био је Штефан Филе, тадашњи комесар за проширење ЕУ. Тада се и први пут у Председништву Србије, поред застава Републике Србије (државне, народне и председничке) појавила и застава Европске уније.
Од тог тренутка Србија убрзано процесом преговора у Бриселу, криминализацијом и отуђењем имовине, постаје колонија НАТО-а. Сада нам прети још и статус рударске колоније.
Српски војно-индустријски комплекс служи потребама НАТО-а, а режим је прибегао и плаћању директног рекета, који је очигледно последица озбиљних уцена. То се огледа у куповини бескорисних и прескупих „рафала“ који ће доћи ко зна кад и да ли ће уопште, и у слању оружја и помоћи ратним напорима НАТО-а на Источном фронту, то јест на територији бивше СР Украјине, али и на друга ратишта у служби глобалног НАТО-а.
Дакле, Србија није самостална земља. Бриселски преговори нису били преговори јер смо имали само једну страну, а то је НАТО страна.
