„Желимо да створимо најбоље могуће услове за стране инвестиције и желимо да у томе будемо најбољи у региону“, изјавио је Дачић за ФТ у амбасади Србије у Лондону. „Очекујемо да Србија повећа свој привредни раст у годинама које долазе, а да бисмо то остварили морамо да мењамо законодавство и, наравно, да осигурамо инвестиције. У име тога, олакшаћемо процедуру инвеститорима и охрабриваћемо их давањем субвенција. То ће бити наш план за будуће две године.“

 

Дакле, Дачић не крије да је за своју земљу припремио паклени план, који ће омогућити страним компанијама да на још лакши начин долазе до профита у Србији; и то тако што ће влада тим истим странцима у таквом науму пружати још обимнију финансијску потпору (давати субвенције). То јесте, Србија ће вероватно страним „инвеститорима“ плаћати по запосленом раднику и више од 10.000 евра, колико је таква „социјала“ за стране фирме износила до данас. А владина агенција СИЕПА ће и даље да “стимулише запошљавање” и да ради противно интересима грађана Србије. О тој агенцији (СИЕПА) говорио је и бивши министар привреде Саша Радуловић крајем прошле године, када је тражио њено укидање.

 

„У раду СИЕПА контрола пословања потпуно изостала, предузећима су дељене субвенције без утврђивања колико запослених има и колики им је капитал у том тренутку; било је злоупотребе са радним местима, када се радници евидентирају на један дан, а после добију отказ“, објашњавао је Радуловић у новембру прошле године.

 

ФТ напомиње да су остала многа недоречена питања у вези посвећености реформама у Србији и у Дачићевој Социјалистичкој партији (СПС). Огромни губици радних места услед приватизације и промена у јавном сектору проузроковаће политичке и економске тешкоће – и остаје да се види да ли ће Дачић остати на месту са кога би могао да остварује своју политичку стратегију.

 

„Желимо да променимо закон о приватизацији, закон о стечају и закон о раду“, нагласио је Дачић. „Такође намеравамо да уведемо повољности за инвеститоре, на пример, да обезбедимо финансијска средства за свако новоотворено радно место“.

 

Готово је невероватно да Дачић прича да ће увести нешто што се у Србији ради годинама уназад. Ваљда мисли да странци то не знају. Али, потребно је само да се уђе на интернет и да се види да постоје стални конкурси којима се позивају страни инвеститори да „улажу“ у Србију, тако што ће им Србија најпре дати бесповратна средства за „отварање нових радних места“. Многе стране компаније су се добрано „поткрпиле“ из српског буџета, да би исту фирму коју су због државне субвенције отворили у Србији, након неколико година (некада и неколико месеци) затворили, а свој бизнис пребацили у неку другу несрећну земљу, сличну Србији.

 

Говорећи након конференције о Западном Балкану у седишту Европске банке за обнову и развој, премијер Дачић је нагласио важност узајамне сарадње у ратом погођеном региону, у коме се (како констатује ФТ) Србија види као главни кривац за ратове из деведесетих.

 

„Ми тражимо простор где можемо да заједнички покренемо одређене пројекте и мислим да се то најпре може извести у области транспорта, у енергетском сектору и земљорадњи“, закључио је српски премијер.

 

Раније је Дачић подвукао да Србија има компететивне предности као место за инвестирање, а то су просечне плате од свега 400 евра(!) месечно. Ниски трошкови, локација значајна у стратешком смислу, стручна радна снага, као и активна подршка инвеститорима из српске владе, наилазе на одобравање. Прошлогодишњи споразум са Косовом и разговори о приступању Европској унији, који су започели у јануару, оснажили су поверење инвеститора.

 

Али, још много тога треба да буде учињено. Влада је посвећена смањену буџетског дефицита, али извештај за јануар и снижавање кредитног рејтинга показују, како тврди Фич рејтинг, да ће у 2014. години дефицит у Србији порасти на 7,1% БДП-а у односу на 6,5 одсто у 2013, години, са дугом који ће скочити преко 70 процената БДП-а до 2015. године, са 63 процента колико износи данас – што је далеко изнад 40 процената законског лимита. Српски динар је ослабио последњих недеља, пошто су се инвеститори повукли због све ризичнијих појава на тржишту. Скренута је пажња Влади Србије да је неопходно да се повећају порези и изврши отпуштање радника у јавном сектору, а Дачић договара са ММФ-ом нови “дил”, који би требало да заустави погоршање финансијске ситуације у Србији о којој је говорио Фич.

 

„За Србију је кључна фискална консолидација и провођење даљих структурних реформи, укључујући масовну приватизацију државних предузећа“, рекао је Абаз Амели-Ренани, економиста Краљевске банке Шкотске. „Влада би требало да искористи нешто што бих назвао побољшаном постизборном стабилности да би се такве мере провеле у стварности. Зато договор са ММФ-ом, као стратешки ослонац и као врећа за ударање за бирачко тело, може да буде веома користан.“

 

Овде није до краја јасно да ли Абаз сматра да српска влада треба да окриви ММФ за све невоље. То јесте, ваљда ће се констатовати да је Србија морала да направи нови договор са ММФ-ом. Таква „игра“ је више пута виђена у Србији у ранијем периоду. Наиме, каже се како је ММФ захтевао много више (пензије, плате у јавном сектору и слично), али власт се није с тим сложила јер „води бригу“ о грађанима Србије.

 

На изборима 16. марта Дачић ће се суочити с великим изазовом – својим замеником Александром Вучићем, који се налази на челу конзервативне Српске напредне странке (СНС). Тада ће се знати да ли ће он остати премијер, да ли ће бити у влади Србије или ће из ње бити потпуно елиминисан.

ФТ хвали Дачића као упорног и талентованог политичара, који се лако не предаје.

 

„Нисмо се одлучили за изборе зато што је наша влада лоше функционисала, него смо то урадили из потребе да добијемо нови мандат за будућност и да би такав мандат био легитиман“, објашњавао је Дачић. „Тешко је рећи како ће нова влада изгледати и како ће бити састављена. Наше две партије [СНС и СПС] веома су добро сарађивале у ранијем периоду и наши резултати су потврда такве сарадње“.

 

Ипак, пише ФТ, српски саветник за инвестиције Дејан Туфегчић опомиње да резултати будуће приватизације неће бити добри. Он процењује да ће само 10 одсто компанија, које стоје у реду за продају, успети да преживе. Туфегчић очекује да ће даља приватизација довести до новог „драстичног повећање незапослености“.

 

Из свега следи само један закључак, а то је да Србију очекују још тежа времена, нови талас незапослених и још жешће економско пропадање. ММФ заступа интересе великих светских концерна, који су једино заинтересовани да негде у свету имају јефтину радну снагу. У Србији су створени предуслови да људи морају да пристану да раде, буквално, за корицу хлеба. Отуда и отуђивање (а тиме и уништавање) домаћих (државних) фирми и истеривање радника на улицу.

Рад је роба. Што више незапослених, то је мања цена рада.

 

Интерес светских моћника и економских “годзила” свакако је да незапослених у свету буде што више, јер то директно умножава њихов профит и омогућава им да акумулирају капитал огромном (несхватљивом) брзином, тешко замисливом у ранијем добу. Раслојавање друштава у Србији (али и у другим земљама Европе) сваког дана је све веће. Такво раслојавање неизбежно ће довести до раста напетости у друштву, које ће (уколико се овако настави) морати једног дана да доведе до социјалне експлозије.

 

На крају, дописник ФТ Ендрју Мекдауел духовито констатује, да је био сведок тога да се Србија труди да не расипа новац, барем када је у питању српска амбасада у УК. Када је покушао да изађе из просторије амбасаде, квака му је остала у руци.

 

(Корени.рс)