Прочитај ми чланак

Шта треба да знају они који бојкотују парламентарне изборе, а гласају на локалним

0

„Грађани имају право да гласају на различитим нивоима избора. То значи да могу да узму листић само за парламентарне, односно покрајинске или локалне изборе и да само њега убаце у одговарајућу гласачку кутију. У том случају се уписују само у извод из бирачког списка за тај изборни ниво“.

То објашњава за Данас Бојан Клачар из Цесида на који начин грађани Шапца и Параћина могу без проблема да гласају на локалним изборима, при том бојкотујући парламентарне изборе.

Осим тога што је важно да се бирачи не потписују, примера ради, у бирачки списак за парламентарне изборе, уколико желе да те изборе бојкотују, према речима Раше Недељкова из Црте, важно је и да се људи пре гласања на гласачком месту изјасне да неће гласати за одређене изборе како би људи из бирачког одбора знали који списак да им понуде.

Недељков каже да иако се чини да је процедура гласања само за једне изборе компликована, све је ипак врло једноставно.

„Када бирач приступа гласању, њему се на самом улазу утврђује да ли је већ гласао, или није, а уколико има траг невидљивог мастила под УВ лампом, не може уопште да приступи гласању. Уколико прође тај први део, постоје три бирачка списак уколико је из Војводине, пошто се тамо гласа и за покрајинске изборе, а у ужој Србији два. Након тога утврђује му се идентитет, па редом проверавају да ли се налази на бирачком списку. Уколико је бирач у оба бирачка списка или у сва три и изјави да не жели да гласа на парламентарним изборима, он не сме да се потписује у извод из бирачког списка и да узима гласачки листић за парламентарне изборе. А може да каже хоћу да гласам само за локалне изборе, онда му бирачки одбор даје да потпише у извод из бирачког списка за локалне изборе и узима гласачки листић за те изборе. Њаважније је да ако бирач не жели да гласа на једном нивоу избора не сме да се потписује у извод из бирачког списка за тај ниво и да не узима гласачки листић, јер ће се у супротном то третирати као да је гласао“, каже Недељков.

На питање колико су људи у Србији слободни да дођу на биралиште у недељу и саопште да бојкотују парламентарне изборе, Недељков каже да на то питање нема одговор, јер Црта није радила неко слично истраживање.

Према речима Вјерице Радете, функционерке Српске радикалне странке, највећа одговорност у овом случају је на свим члановима бирачких одбора, а поготово члановима бирачких одбора Заједно за Србију Небојше Зеленовића или групе грађана Саше Пауновића, који имају готово половину бирачких одбора. Они су дужни да објасне грађанима на бирачким местима који изборни нивои постоје, који гласачки листићи су за локалне, односно парламентарне изборе, односно који је који бирачки списак.

„Грађани немају обавезу да гласају на свим нивоима, али како ће то изгледати на лицу места и колико је то збуњујуће за обичан свет остаје да се види. Предуслов за све је да грађанин дође и каже ја нећу да гласам за парламентарне изборе и да се не потписује у бирачки списак за те изборе. Уколико се потпише и узме гласачки листић, рачуна се да је гласао и не може накнадно да каже – бриши ме, ја бојкотујем изборе. Закон каже да у кутији не сме бити више листића од уписаних бирача, али може мање“, објашњава Радета за Данас.

За разлику од ње Зоран Живковић, лидер Нове странке, каже да је бојкот избора потпуно бесмислен, а да је поготову бесмислен делимичан бојкот, односно бојкот појединих изборних нивоа. Према његовим речима, једини ефекат таквог бојкота може бити додатно збуњивање бирача и помоћ режиму Александра Вучића да се даље утемељава.

„Добар део грађана неће знати који листић је за које изборе“, оцењује Живковић.