Pročitaj mi članakZajedno sa zahtevom Vlade Srbije za sazivanje sednice parlamenta, u skupštinsku proceduru ušao je i izveštaj o pregovaračkom procesu sa Prištinom od 1. septembra do 15. januara. U njemu nema detalja iz francusko-nemačkog predloga, a očekuje se da o tom dokumentu govori predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Иза извештаја који ће бити прослеђен и посланицима стала је Влада, односно Канцеларија за КиМ и Канцеларија за координационе послове у преговарачком процесу са привременим институцијама самоуправе у Приштини.
Foto: N.S.
У том документу се наводи да је током претходних неколико месеци дошло до крајње ескалације кризе дијалога Београда и Приштине, те да одговорност за такав развој дођаја сноси Приштина, која је од доласка на власт Аљбина Куртија у “континуитету појачава системску дискриминацију Србија, уз упорно одбијање спровођења и кршења свих договора који су постигнути у оквиру дијалога.”
У извештају пише и да је насиље Приштине против Срба у Покрајини од септембра прошле године попримило “све елеметне који су потребни да се се могло окарактерисати као системски прогон на етничкој основи”.
Даље се наводи да је у у извештајном периоду забележено 68 етнички мотивисаних напада, што чини безмало 25 одсто укупног броја напада на Србе” од доласка Аљбина Куртија на власт.
„Последичне реакције званичника у Приштини на напад на српску децу у потпуности су потврдиле да те институције у најмањој мери идејно подстичу насиље против Срба“, истиче се у тексту поводом покушаја убиства дечака (11) и младића (21) у Готовуши на Бадњи дан.
У извештају пише и да је Влада Србија упутила захтев Кфору 16.децембра, који се односи на повратак дела српских безбедносних снага на Косово, као и да је тај захтев одбијен. Подсећа се и на постављање пунктова јединица косовске полиције на више локација на северу, поступање правосуђа на Косову и на случај Дејана Пантића, када више од 10 дана није било информације где се налази после хапшења.
У Извештају се говори о Николи Недељковићу, који је пуштен на слободу после шест месеци затвора после хапшења на Газиместану, случају породице Петровић у Великој Хочи, којој је нелегално одузето 42.000 литара висококвалитетног вина, рањавању Миљана Делевића на Бистричком мосту, Стефану Томићу који је претучен на Божић и Лазару Милутиновићу из Сувог Дола, којег су напали Албанци.
Подсећа се и да су током септембра уследиле напетости на терену у светлу почетка примене приштинске једностране одлуке о укидању легалних српских таблица. У извештају се наводи да је због тога дошло до озбиљне безбедносне кризе, те да су ЕУ и други међународни чиниоци покренули интензивну активност ради предупређивања неповољних сценарија. Међутим, због одбијања њихових захтева да се за додатних 10 месеци одложи примена одлуке о пререгистрацији, почетком новембра дошло је до озбиљне безбедносне кризе.
Даље се наводи да је компромисно решење ипак постигнуто 23. новембра и да је Београд пристао да до постизања трајног решења застане са издавањем нових регистарских таблица са ознакама српских градова и општиан на КиМ, али и да је Приштина приморана да прихвати обавезу да обустави све активности на пререгистрацији возила.
Недуго након тога, пише у извештају, дошло је до новог организованог насиља против Срба и додатног кршења постигнутих споразума.
“Приштина је најпре 8. децембра да изврши својеврсну окупацију северног дела Косовске Митровице . Тог дана је око 300 припадника приштинских специјалних снага нелелгално упало на подручје северног дела града, под изговором наводне потребе да заштите мањински албански живаљ који ту живи… Те формације су уместо тобожње заштите Албанаца на северу КиМ спровеле свеобухватно интензивирање терора против Срба. Од фебруара 2022. однедавно припремају терен за изградњу својих сталних база”, наводи се између осталог у извешатају.
У закључку Извештаја се наглашава да је постигнуто по српску страну „објективно повољно компромисно решење кроз договор о таблицама од 23. новембра“, Београд и Срби са Косова су испословали јасну и недвосмислену писану потврду Кфора да приштинске безбедносне снаге неће улазити на север без одобрења команданта Кфор и четири српска градоначелника.
Добијена је заједничка јавна изјава САД и ЕУ којом се гарантује да Приштина неће хапсити и процесуирати било којег Србина који је учествовао на „мирним протестима/барикадама“, а очуван је и знатно унапређен кредибилитет српске стране као поузданог партнера који је посвећен нормализацији односа, чиме су „осујећене малициозне приштинске намере да портретише Беопград као наводни извор нестабилности у региону“.
Цео извештај који ће бити на дневном реду Скупштине можете прочитати овде.
Седница Скупштине о Косову биће одржана у четвртак, а на њој ће говорити и председник Србије Александар Вучић. Он би требало да говори и о француско-немачком предлогу.
— СРБИН инфо (@srbininfo) February 1, 2023
