Прочитај ми чланакПочетком окробра, прорежимски медији су готово сви најављивали да "Вучић и Шолц ускоро обилазе руднике литијума". Ипак, уместо с рудником, председник Александар Вучић је током посете литијумском пројекту Цинвалд био упознат с "процесом проверавања материјала и знањима о одрживом копању руда", односно присуствовао је презентацији плана ископавања рудника. У Немачкој је и Петар Филиповић из Горњих Недељица који је летос питао представнике Рио Тинта за могућност да грађани Подриња посете друге руднике те компаније и увере се да ли је могуће бавити се пољопривредом у њиховој околини - тада је уместо одговора те компаније, добио позив председника Србије да посети други пројекат, Цинвалд.
Док се у Немачкој далеко више говори о потенцијалном добијању литијума из подземних вода, председник Србије је у оквиру посете канцелару Олафу Шолцу отишао да види пројекат Cinvald (Зинвалд). То је место на граници са Чешком где би Немци волели да отворе рудник, под условом да задовољава највише еколошке стандарде.
У посети је и мештанин Горњих Недељица Петар Филиповић, који је летос на трибини у Крупњу, на питање упућено Рио Тинту да ова компанија позове грађане Подриња да се и они увере како функционишу поједини њихови рудници у другим регионима Европе и света. „Да видимо да ли тамо може да расте воће, поврће и пољопривреда“, рекао је тада Филиповић.
Тако је уместо да види могућности за бављење пољопривредом у рејону неког од рудника Рио Тинта, Филиповић отишао да види место на коме нема копања, већ се планира рудник.
„Нисам могао да одем ја, али је Петар је отишао у понедељак у девет ујутро“, каже за Н1 Миладин Ђурђевић из Горњих Недељица.
Он је такође био позван да обиђе место потенцијалног рудника, али се то није десило због обавеза на послу, у локалној школи.
Ђурђевић каже да му је жао што су их због учешћа на трибини етикетирали као „издајице“. Он, како каже, жели да разговара са свима, а да се његов став није променио. „Мој став се није променио. Мени су преци издали задатак“, наглашава Ђурђевић.
Како подсећа, на питања упућена Рио Тинту је, у његовом случају, више одговарао председник Србије.
„Он им је помагао да дају одговор на питање да ли ће и од сада да Рио Тинто гарантују, као што су и до сада. Није ме занимало шта има да каже председник, јер није стручан. Занима ме шта има да кажу министри, компаније, стручњаци, институције“, присећа се Ђурђевић летошње трибине у Крупњу.
Cinvald, рудник који то још није
Према плану односно пројекту, Cinvald (Зинвалд), који се налази у Саксонији, требало би да чини целину са пројектом Celovec из Чешке, највећим налазиштем литијума у Европи.
Како је за Н1, са лица места известио новинар Дојче велеа Срећко Матић, ни Вучић, а ни Петар ФИлиповић неће видети рудник, „јер га нема“. Како је навео, уместо тога председник ће бити упознат са „процесом проверавања материјала и знањима о одрживом копању руда“.
У питању је напуштени рудник, где су раније копани калај и други метали, а после њиховог затварања Cinvald се окренуо туризму, од чега и данас живи.
„Измерене и претпостављене резерве у Cinvaldu износе 430.000 тона литијума, као елемента, односно метала. То су веома велике резерве. То значи да се ради о другим највећим залихама литијума унутар ЕУ, односно трећем по величини депозиту у Европи. Ми ћемо променити овај регион, ми ћемо променити и животе људи, али биће и утицаја на природу“, рекао је за DW Марко Улиг, директор компаније „Cinvald литијум“. Он процењује да би годишње могло да се произведе до 800.000 батерија за електрична возила.
С друге стране, Рио Тинто на сајту тврди, говорећи о пројекту Јадар, да би „пољопривредне активности могле несметано да се одвијају на површини, истовремено са активностима рудника„.
Оно што се не зна јесте да ли ће и када бити отворен рудник у Немачкој. Процењује се да су у питању године, под условом да се задовоље еколошки стандарди.
Ана Брнабић зна више од Немаца
Међутим, оно што Немци не знају, изгледа да зна председница Скупштине Србије Ана Брнабић. Она је летос током боравка у Немачкој честитала тамошњим привредницима што ће „Немачка бити прва европска земља која ће почети да копа литијум 2026. године“.
Бранбић је летос изјавила и да „Немачка има налазиште литјума око Берлина, копала би око Берлина„.
У компанији Cinvald се надају се ће прелиминарна студија изводљивости бити спемна у првом тромесечју 2025. године.
Највиши немачки званичници тврде – литијум се неће копати док технологија не омогући задржавање воде и очување земљишта, што у осталим земљама, у којима рудници увелико раде, није случај.
Увереност Ане Брнабић не дели ни немачка секретарка за зелену транзицију Франциска Брантнер која је у Србији остала упамћена по изјави да ће се у Јадру копати, само је питање да ли ће Кинези или Запад.
„Далеко смо од онога што се постиже у Чилеу. Друга ставка је даља обрада литијума и питање да ли то уопште треба овде да радимо“, рекла је летос немачка секретарка Франциска Брантнер.
Разлике између Cinvaldа и Јадра
Два пројекта имају сличности у томе што се ради о копању, односно подземном руднику. Осим тога постоје велике разлике.
Немачки рудник се налази на месту старог рудника, однос месту где се вековима копало, за разлику од Јадра који се налази на изузетно плодном пољопривредном земљишту. Према неким проценама, већи приход тај део Србије остварује од пољопривреде, него што би био се добило с рудном рентом, док утицаји на животну средину нису упоредиви.
Обе регије баве се туризмом, али уз податак да је Саксонија рударска покрајина, док су потенцијали у Србији за развој туризма већи. У Јадру су планине Цер и Гучево, места великих битки у Првом светском рату, Бања Ковиљача, родно место Вука Стефановића Караџића – Тршић, манастир Троноша, река Дрина…
Осим туристичког, Јадар је место и историјског сећања. Неколико километара од места где је планиран рудник убијено је скоро 3.000 цивила. Масакр у Драгинцу починили су октобра 1941. немачки војници. Бројни остаци погинулих војника и данас се налазе се и у околини, на падинама Цера и Гучева.
У Србији је планирано да се руда превози надземним путем, друмом и железницом. У Cinvaldу, према речима новинара Срећка Матића планирано је да превоз иде рударским тунелима.
Оно што није довољно познато јесте начин екстракције литијума из стена у Cinvaldу. За Јадар је планирано да се руда третира сумпорном киселином.
Копањем у Јадру, за разлику од Cinvaldа, како наводе стручњаци, потенцијално могу бити угрожене и воде. Непогода са јадарском рудничком водом око планираног рудника литијума и бора може да низводно уништи резервоар најквалитетнијих подземних вода којима Србија располаже, речи су Зорана Стевановића, универзитетског професора у пензији и хидролога. С друге стране, Рио Тинто у својим реаговањима чак доводи у питање постојање „огромне резерве пијаће воде“ у долини Јадра, па тиме и речи дугогодишњег професора и стручњака у области, јер како кажу то није ниједном студијом потврђено. А тврде да „чак и да такво извориште постоји“ резерве пијаће воде не би угрозио њихов пројекат.
Банкрот за „понос европске зелене агенде“
Додатну неузвесност уноси темпо којим се развија зелена транзиција. Конкуренција из Кине и пребрза транзиција са мотора са унутрашњим сагоревањем на оне електричне довела је европску аутомобилску индустрију у озбиљну кризу.
Како пише Forbes Србија, шведски произвођач литијум-јонских батерија Нортволт поднео је пре десетак дана захтев за банкрот у САД-у. Понос европске зелене агенде, компанија којој су донедавно прорицали трон у индустрији која предводи зелену транзицију, заправо је доспео на ивицу пропасти.
Разлог су нарасли дугови који су достигли 5,8 милијарди евра. А настали су, између осталог, и због чињенице да је немачки гигант БМВ (BМW) неколико месеци раније Нортволту отказао уговорени посао вредан две милијарде евра. Упоредо са тим, потражња за овим батеријама неопходним аутомобилској индустрији смањује се, јер се зелена агенда одвија спорије него што је Брисел планирао.
Форд је већ најавио отпуштање 4.000 запослених у Немачкој, Фолксваген се налази у најозбиљној кризи у историји која прети да се заврши затварањем између једне и три фабрике у Немачкој. Прогнозе су да би у наредних неколико година аутомобилска индустрија у тој земљи могла остати без 140.000 радних места.
У тексту од пре неколико дана, саговорници Forbes Србија упозорали су да ЕУ својим инсистирањем на зеленој агенди производи огромну штету аутомобилској индустрији. У тексту се наводи да чак и администрација у Бриселу почиње да увиђа да се садашња политика мора кориговати.
