Pročitaj mi članak

Šta je sve Vučić izdao na KiM, a Srbija izgubila, od kad je SNS-SPS klan na vlasti

0

Aleksandar Vučić je došao na vlast uz čvrsto obećanje narodu da će "srušiti izdajnički Briselski sporazum", koji tada nije bio ni potpisan, a potom je krenuo krupnim koracima da otuđuje deo po deo srpskog Kosova i Metohije, podržavajući svojim SNS kadrovima Haradinajevu pa Kurtijevu vladu.

У новембру 2011. су београдска и приштинска делегација потписале „Споразум о признавању диплома“, а у децембру је постигнут „Споразум у вези са интегрисаним управљањем административим прелазима“. Тадашњи председник Србије Борис Тадић, рекао је да “решење није идеално, али да чврсто стоји иза њега“, те да га разуме искључиво као споразум о административним прелазима, а никако као споразум о границама јер по њему је Косово и Метохија у саставу Србије“.

Два месеца касније стигао је и договор о регионалном представљању тзв. Косова, те смо добили тзв. Косово са звездицом уз фусноту “овај натпис не прејудицира статус Косова и у складу је са Резолуцијом 1244 и мишљењем МСП-а о косовској Декларацији о независности“.

Овај споразум омогућио је представницима власти у Србији да наступају на међународним скуповима, на којима се појављује и тзв. Косово. Претходно је српска страна често отказивала учешће на регионалним скуповима, као што је то рецимо било на скупу о Западном Балкану, на Брду код Крања марта 2010, када је председник Тадић у последњем тренутку одлучио да не дође на скуп, јер је скупу присуствовао и тадашњи премијер тзв. Косова Хашим Тачи.

Препуштање војске, полиције и правосуђа 

Тадићеви и Дачићеви потези у вези Косова и Метохије су изазвали велико незадовољство у народу и Тадић је пао с власти означен као „издајник“ српских националних интереса. 

Онда Ангела Меркел инсталира Томислава Николића (честита му победу два сата пре затварања бирачких места) и Александра Вучића да помогну увек оперативном Ивици Дачићу и убрзају независност Косова. Што су они учинили и то крупним корацима…

Чим је СНС-СПС екипа засела на власт, парафирали су званично Бриселски споразум (19. априла 2013. године), потписали су и руковали се пријатељски уз смешак тадашњи премијер Србије Ивица Дачић и тзв. премијер Косова Хашим Тачи.

Договорено је тим Споразум много тога у супротности са Резолуцијом УН 1244, пре свега: интеграција полиције и правосуђа из српског у тзв. косовски систем, као и расписивање локалних избора до краја 2013. на целој територији Косова, дакле и на северу Косова по косовским законима, као да су друга држава, као и   формирање ЗСО (заједнице српских општина, али само на северу где су режимлије које су ушле у шиптарску владу).

Обе стране су се овим споразумом обавезале да неће једна другу блокирати ка њеном путу према ЕУ. Договорен је и део о телекомуникацијама, који је подразумевао да Србија све препусти тзв. Косову (да добије свој позивни број као друга држава, а потписан је и договор о енергетици).

Две године након потписивања Бриселског споразума, уследио је још један споразум о ЗСО. Према овом споразуму ЗСО је требао да има целокупан надзор у области образовања, здравства, урбанистичког и руралног развоја и економског развоја, затим свог председника, потпредседника, скупштину, савет, грб и заставу. Требало је и да одлучује о здравству, школству, урбаном и руралном планирању и економском развоју. ЗСО је и данас остала на томе, плановима без спровођења.

Вучић на тацни предао и енергетски систем

Кад је енергетика у питању последњи споразум “Мапа пута” усвојен је пре неколико месеци, а саговорници “Нове” кажу да ће почеком његове примене Србија изгубити све ингеренције, укључујући и трафостаницу Валач, језеро и хидроцентралу Газиводе.

Бивши министар за КиМ Горан Богдановић каже да то нигде експлицитно не пише, али да се то подразумева ако пристајете на то да све улази у јединствени систем енергетике Косова.

“По том споразуму све то припада Косову. Рестрикције струје се и даље спроводе на северу КиМ, што ј још једна потврда да Србија нема никакве ингеренције по том питању. У овом тренутку један мали део севера и бивша општина Лешак добијају струју из Рашке, а тај далековод служи и за снабдевање фабрике “Иво лола Рибар”, рудника Бело брдо и флотације Трепче”.

Политички аналитичар Душан Јањић каже да је према Мапи пута предвиђено да Србија оснује компанију Електросевер, која би радила унутар косовског система и да обавља трансфер енергије на север Косова.

“Србија то није урадила, јер је у ЕПС хаос. Такође и Вашингтонски споразум подразумева да се оснује предузеће, које је требало да формира општинска власт у Зубином потоку. Међутим, општина је хтела да формира проватно предузеће против чега су се побуниле косовске власти, јер су се иза свега нашли представници криминалних кланова са севера”, наводи Јањић и закључује да ће енергетика бити решена у “свеобухватном пакету, где је питање личних карата најмањи проблем”.