Pročitaj mi članakPredsednik Nove Demokratske stranke Srbije (Novi DSS) Miloš Jovanović izjavio je danas na sednici Glavnog odbora te stranke da je neophodno formiranje prelazne vlade „u kojoj mora da bude zastupljen politički element, kao i da ona u najmanju ruku mora da bude mešovite političko-ekspertske prirode“.
„Пут ка изласку из дубоке друштвене и политичке кризе је јасан као сунчан дан. Једино цивилизовано, мирно и легитимно решење представљају слободни и демократски, поштени избори. Како Александар Вучић није способан да организује поштене изборе, да би се до истих дошло постоји један неопходан међукорак, а то је формирање прелазне Владе чији би главни задатак био да ради на стварању услова за коначно одржавање поштених избора“, рекао је Јовановић.
Он је рекао да је власт Александра Вучића „издајничка, лоповска и аутократска“ и да „самим тим не располаже више ни трунком легитимитета“.
Јовановић је оценио да је неприхватљива идеја мањег дела опозиционе јавности да би избори требало да буду одржани према постојећим правилима игре, односно према правилима режима, без промене услова.
„Свако ко износи ту идеју и ко би је носио, напуштајући тиме борбу за прелазну владу, свесно би или несвесно, али директно, радио у корист Александра Вучића“, истакао је Јовановић.
Он је оценио да се „решења искључиво могу наћи у равни политике“ и навео да се у друштву створила „антистраначка, антиполитичка атмосфера, антиполитичко осећање које се вероватно шири са намером“, а штетно је у овом тренутку.
Јовановић је рекао да „са опозиционе стране данас нема структуре, устројства, ни суштински вођства, већ има пуно енергије, али и пуно стихије“.
„Колико год се Александар Вучић налазио у тешком тренутку, колико год његов режим био уздрман, а јесте уздрман, он и даље поседује једну, у оваквим ситуацијама неретко одлучујућу предност – централизовану команду над врло прецизно и хијерархијски устројеним апаратом“, рекао је лидер НДСС.
Јовановић је рекао и да су „претерана, а нереална очекивања од студената, као и потпуно пребацивање одговорности свих нас на њих, изнова оголили слабости српског друштва када се ради о демократској зрелости и донекле о нашим капацитетима за промишљање политичких ситуација“.
„Колико год да су студенти урадили, а урадили су заиста много и преко сваке мере, и у тој борби жртвовали су много на чему им се само може и мора рећи свака част, они по дефиницији не могу да приведу посао крају, не зато што им фали памети или воље или зрелости, већ зато што су студенти, зато што се ради о хетерогеном скупу младих људи различитих политичких опредељења, децентрализованог и деперсонализованог начина функционисања и без хијерархије“, истакао је Јовановић.
Јовановић је казао да након протеста 15. марта у Београду „ствари нису готове, али је затворен један циклус у тој борби, док у новом циклусу, који је наступио, мора да се прекине са отклоном од политике и домена политичког који нужно подразумева и политичке странке“.
