Pročitaj mi članak

Šta je Kristijan Šmit ponudio Vučiću u zamenu za Dodika i pretumbavanje RS?

0

„Igra prestola" koja se dešava u Srbiji, BiH i Hrvatskoj, duboko su povezane, tako da će velika iznenađenja koja slede promeniti stanje na političkoj mapi ovog dela Balkana.

Шта је Кристијан Шмит, Високи представник у БиХ, добио као задатак од подземних дипломатија САД и Руске федерације, чији је „курир“ био мађарски премијер Виктор Орбан у акцији „спашавања“ председника Републике Српске Милорада Додика и коме одговара план да се БиХ преобликује у још лабавију заједницу, са ким су Вучић и Орбан прошле године у септембру договарали како да убудуће транспортују велике количине нерегистрованих „акцизних“ роба и преко којих међународних лука…

Такозвани Високи представник (Оффице оф тхе хигх репресентативе-ОХР) у Босни и Херцеговини, Кристијан Шмит, 4. априла 2024. године полузванично је посетио српског диктатора Александра Вучића и након тог састанка изјавио да је са њим имао „добар и отворен разговор о свим актуелним темама у БиХ, са акцентом на Републику Српску“

„Ценим константну подршку суверенитету и територијалном интегритету БиХ председника Вучића“, посебно је нагласио Шмит.

Али, шта је довело овог евроатлантског протонамесника ис Сарајева у Београд, „на ноге“ српском диктатору, посебно ако се зна да овим „коридором“ ретко путује?

Дан уочи доласка у Београд 3. априла 2024), шеф ОХР Кристијан Шмит, имао је састанак са два висока официра НАТО и представником ИПТФ (међународне полиције у Босни и Херцеговини), у вези са већ спремљеном акцијом привођења Милорада Додика тужилаштву у Сарајеву.

Наиме, према детаљима тог разговора, са којима је неслужбено упознат и поуздани извор овог магазина, Шмит је већ припремљену акцију (која је требала да се изведе током викенда 6/7 април 2024) привремено зауставио, како би обавио разговор са Александром Вучићем у Београду.

И, већ сутрадан, Шмит је у опширном предлогу (са припремљеним документима), понудио Вучићу „безболно удаљење Милорада Додика из политике“, јер је очито постао превелики терет за обе стране. И евроатлантски протекторат БиХ и Вучићеву евроатлантску подвалу.

Овај предлог садржи неколико фаза. Прва фаза била би да се Милорад Додик „намири“ одређеним имовинско-правним уступцима, уз гаранцију да се против њега неће водити кривични поступак, али све то под условом да одмах напусти политички положај и повуче се из јавности.

Друга фаза, одмах након тога, предвиђа да се имовина у два ентитета укњижи као њихова, којом могу да располажу као државном имовином. Што се тиче ентитета Р. Српска, Србији, као гаранту „дејтонског мира“, било би понуђено да кроз „мешовито власништво“ преузме половичну контролу над неколико највећих државних предузећа. И то под условом да се власт у Београду активно укључи у хитно Додиково повлачење из политике.

Извор овог магазина, са дужом биографијом на високим положајима при страним администрацијама у БиХ и Хрватској (деведесетих), верује да је ово излаз из дугогодишњег конфликта „дубоких држава“ САД и Русије око БиХ, које су те велесиле саме договориле. Јер, у супротним, Шмит ову акцију никада не би извео нити има надлежности за излазак из „дејтонских“ овлаштења.

Неколико ствари су у овим околностима важне: ентитет БиХ, Република Српска, одлуком владе и парламента од самог почетка мандата Кристијана Шмита, не признаје његову функцију (шеф ОХР).

Даље, само један дан уочи одласка Кристијана Шмита код Вучића, у Бањалуци је објављен текст Предлога закона (раније упућен у процедуру Народној Скупштини Републике Српске 28. марта 2024), који се односи на „посебан регистар и јавност рада непрофитних организација“, који предвиђа да „непрофитне организације које помажу страни субјекти а које се баве „политичким деловањем или политичким активностима, утицајем на јавно мишљење, те оне које нарушавају интегритет и Устав Републике Српске, буду дефинисане као агенти страног утицаја“.

Предлог је објављен на званичној страници Министарства правде Републике Српске а тим законом се предвиђа да Министарство правде овог БиХ ентитета прати активности непрофитних организација, „осим на територији РС, и у другим дијеловима Босне и Херцеговине!“.

Дефинисано је да закон ступа на снагу 1. јануара 2025. године.

У сенци подземне дипломатије у БиХ, на ово су први реаговали представници УСАИД. Дакле, не јавно, него „попречним каналима комуникације“ са најважнијим безбедносним службама које делују у оба ентитета.

То је одмах покренуло акцију међународних војно полицијских снага, којима је овај догађај „препунио чашу“, па је Додиково привођење тужилаштву у Сарајеву, било скоро извесно.

Међутим, како је већ речено, све је кренуло у другом смеру након изненадног али не и неочекиваног договора „подземне дипломатије“ Русије и САД.

Наиме, трошкови одржавања неодрживе „дејтонске верзије“ БиХ, годишње прелазе 1,5 милијарду евра. И то траје већ тридесет година. Нова „верзија“ предвиђа да ентитети буду власници своје ентитетске имовине. Тиме би се делимично намириле тежње Хрвата у БиХ, тачније, добили би материјалну „компензацију“ уместо „трећег ентитета“, а на исти начин и Срби у Р. Српској. Била би то једна врста „имовинске федерализације“, која би отворила могућност ЕУ интеграција БиХ.

Остали би незадовољни идеолози хегемоније Бошњака, али се сматра да би ово био пут према неким грађанским интеграцијама сва три народа, под управом ЕУ.

У акцију је укључен Виктор Орбан, премијер Мађарске (у овој операцији као „изасланик Москве и Вашингтона“) који је у Сарајево дошао 4. априла (не због правила међународне дипломатске куртоазије, него из озбиљнијих разлога). Орбан је свој наступ почео изјавом да „поштује територијални интегритет целовите БиХ), а наставио у Бањалуци, иза затворених врата са Милорадом Додиком, коме је „пријатељски“ саопштио да ће бити изузет од прогона међународних власти у БиХ, уколико се буде држао онога што ће му Александар Вучић рећи, а што је шеф ОХР предложио (према директиви служби двају великих сила)

У Сарајеву се међу неупућеним медијско-политичким аматерима, већ чуло да „Орбан спашава Додика“ те да обојица „гаје исту љубав према руском председнику Путину“.

Орбан је Додику пренео поруку господе „из сенке“ да ће Мађарска преузети пројекте Републике Српске који је Немачка стопирала настојећи да казни Додикову сецесионистичку политику.

Тако би, уколико не пружи отпор овог предлогу, Додик и заиста био „спашен“, барем материјално, што је њему и приоритет.

Одмах је и премијер РС Радован Вишковић најавио је да ће Мађари експлоатисати минерале из тог ентитета, „чиме ће се спречити да то ураде нелојални странци'“.

Да је све кренуло да се одвија у правцу задовољења виших сила, види се и по томе што су, након сусрета Виктора Орбана и чланова Председништва БиХ у Сарајеву, имали састанак са Комесаром за проширење ЕУ, Оливером Вархељијем, који је „похвалио босанске реформе на европском путу“ и означио их као „импресивне“.

Највећи „евроскпетици“, Мађари, подржавају пут БиХ у Европску унију? Коме се жури и зашто.

Какав посао је радио Милорад Додик свих ових година и за кога? Чији је посао обављао Александар Вучић у Републици Српској?

Да ли се Путинова влада задовољила половичним решењима за БиХ, да ли је „завршила“ све своје послове у Србији?

Има овде још много питања о којима се не прича јавно, па је ово прави тренутак за подсећање на 29. септембар прошле 2023. године кад су се састали Виктор Орбан, арапски шеик Калед бин Мохамед бин Зајед Ал Нахјан и Александар Вучић, где је на затвореном састанку установљено да ће луке Констанца (Румунија), Солун и Пиреј (Грчка), бити кориштене за потребе транспорта неких „неконтролисаних акцизних роба“, па је формирана и једна сасвим непозната мешовита компанија преко којих се ти послови могу обављати. Испоставило се, ових дана, да је Запад спреман и на ово да зажмури уз гаранцију потпуне безбедносне лојалности према евроатлантској војно обавештајној сили.

Али, уместо ових озбиљних ствари о којима се не говори јавно, једноставније је обећати разне фатаморгане, попут оне коју је Вучић понудио Србији истог дана кад је и пристао на Шмитову понуду: „Већ 2027, године имати летеће таксије у Београду!“

П.С.

Ако Додик не пристане на овај план, онда је он заиста јак играч Русије на Балкану