Прочитај ми чланак

Срђан Миливојевић: Ко не да прелазну владу, даће прелазног председника

0

"Вучић покушава да глуми стабилност у потпуном хаосу који је сам произвео. Ова власт је изгубила сваки контакт са стварношћу – и политичком и друштвеном", одговор је председника ДС Срђана Миливојевића на питање да прокоментарише избор нове владе на челу са Ђуром Мацутом и чињеницу да је претходна влада пала.

Предложивши Ђуру Мацута, Вучић заправо признаје да не постоји више ниједна политичка фигура у оквиру СНС-а која има иоле кредибилитет да води земљу. Ја сам сигуран да ни Ђуро Мацут не верује да је председник Владе. Верујем да никога није предложио за министра. Вучић је први политичар од Милана Недића коме су сви које је предложио за министре казали да неће да се пењу на Титаник који је већ ударио у санту леда и да не желе да се пењу на брод који увелико тоне. Тиме је поручио да више ни не покушава да формира политичку владу – већ техничку експозитуру једног човека. Ми имамо посла са особом отргнутом од стварности која је неспреман да прихвати оно што је неминовност. Да по њега ствар буде гора, у Бриселу је обећао да ће са свог Титаника одстранити Александра Вулина па сада има још више нездовољника у својим редовима.

По Вашој процени колико ће трајати нови тим у Немањиној?

Ово је Влада континуитета са организованим криминалом, корупцијом, крвавим надстрешницама, издајом националних интереса и даљим урушавањем нашег друштва. Уверен сам да ће нова Влада бити управо осветничка Влада. Видимо да режим прави кабинет чији је примарни циљ унутрашњи обрачун – да се казне сви који су дигли глас и да се угуши побуна грађана. То није Влада која ће решавати проблеме грађана нити спровести реформе, већ Влада која треба да заштити врх власти тако што ће застрашити неистомишљенике. Данас имамо Владу која се не бира због будућности Србије, већ због контроле штете по режим. Међутим, тај привид неће дуго трајати.

Отпор расте, како међу студентима и академском заједницом, тако и међу грађанима широм Србије. И све је мање оних који пристају да учествују у тој симулацији демократије. Режим је сваким даном све више огољен – и зна да се приближио тренутак када ће морати да одговара. Напослетку, ово је свакако последња Влада коју је саставио Александар Вучић, а куриозитет је да су дуже трајали договори о њеном састављању него што ће трајати сама Влада.

Коме је Вучић недавно поставио захтеве? Шта мислите о њима?

Док стотине хиљада грађана на улицама траже промене, а академска заједница и студенти постављају своје захтеве, он излази са некаквим својим листама захтева. То је чисти политички перформанс. Уместо да одговори на захтеве грађана и универзитета, Вучић измишља сопствене захтеве како би себе ставио у центар пажње као некога ко наводно нешто захтева у име народа.

То ради да би прикрио чињеницу да више нема легитимитет у очима грађана. Његови „захтеви“ су покушај да се промени тема и да се јавности представи као да и он нешто тражи, док заправо избегава да испуни оправдане захтеве протеста или да одговара за пропусте своје власти.

Да ли идеји прелазне владе истиче рок јер је формирана нова Влада?

Формирање ове фарсичне Владе ни најмање не поништава идеју о потреби за Универзитетском владом. Напротив, сматрам да формирање нове Вучићеве владе само потврђује колико нам је потребна истинска прелазна Влада. Оно што ми називамо прелазном Универзитетском владом, остаје једина озбиљна политичка понуда за излазак из дубоке кризе у којој се налазимо. Вучићева кадровска решења не решавају ништа суштински – то је и даље иста власт, са можда новим лицима али старим навикама. Прелазна влада какву предлажемо није пука техничка влада за одржавање избора, већ политичка влада са јасним мандатом: да стабилизује институције, обезбеди фер и поштене изборе и врати поверење грађана у систем. Нова Влада СНС-а неће решити неповерење народа, док би прелазна Влада састављена од нестраначких стручњака од интегритета имала задатак да земљу припреми за искрени демократски ресет. Вучићеви потези не неутралишу идеју прелазне владе – заправо је чине још потребнијом и хитнијом. То је најзрелији предлог који Србија данас има. И то није питање времена – већ принципа. Историја нас учи да онај ко не да овакву прелазну владу на крају да прелазног председника.

Да ли Вам је предлог владе народног поверења и даље неприхватљив? Који су услови за подршку?

Став Демократске странке је потпуно јасан и ту нема никакве дилеме: нећемо учествовати ни у каквој Влади у којој учествује режим Александра Вучића. Нема политичке калкулације у којој би ДС седео за истим столом са онима који су довели земљу у ову кризу. То смо јасно рекли и стојимо иза тога. Било каква „влада националног спаса“ или јединства у којој би министарске фотеље задржали представници овог режима за нас није прихватљива, јер би то била превара грађана.

Ми подржавамо предлог академске заједнице да Владу чине нестраначке личности од интегритета, људи који нису политчки компромитовани. То је модел прелазне владе који има смисла. Наш услов за такву прелазну владу је врло једноставан: нема кадрова садашњег режима и нема политичке трговине. Да будем јасан, ниједан функционер који је учествовао у заробљавању државе не може бити део те Владе, и не долази у обзир да се прелазна влада претвори у поделу фотеља између власти и опозиције. Прелазна влада мора бити искључиво у функцији враћања институција грађанима и припреме фер избора, а не продужена рука режима. Демократска странка неће дати легитимитет никаквој фингираној промени у којој би стари режим само пресвукао одело.

Последњих дана објављено је да је тужилаштво затражило медицинску документацију грађана који тврде да су повређени тзв. соничним оружјем током протеста. Такође, имали смо и случај покушаја хапшења Здравка Поноша. ФСБ је објавио анализу којом брани тврдње власти да оружје није коришћено. Да ли Вам делује да власт заоштрава курс и прибегава отвореној репресији?

Скандалозна је чињеница то што уместо да истражују ко је и зашто користио неку врсту соничног оружја против грађана, наши органи гоњења покушавају да преиспитују жртве. Захтев тужилаштва да им се достави медицинска документација повређених грађана је покушај да се ти људи застраше или да се њихови искази дискредитују. Режим жели да докаже да повреде нису настале због коришћења илегалног полицијског средства, већ да ваљда ти грађани измишљају – то је недопустиво. Све то заједно показује колико је систем изокренут у корист заштите насилника уместо грађана.

Подсећам грађане да сам поднео кривичну пријаву против Александра Вучића због коришћења соничног оружја, а у току је подношење кривичне пријаве и против министра Ивице Дачића и директора полиције због тога што полиција поседује ово оружје. Спорна је и његова набавка, а цена по којој је плаћено је фрапантна. Кривично ћу гонити и Александра Вучића јер није надлежан да у нашу суверену земљу позива безбедносне службе друге државе да спроводе било какву истрагу. Стране стручњаке може да позива само суд а не ненадлежна институција.

Вучић је изјавио да протести студената стају.

Ту је у праву. Једва смо у среду стали на Трг у Краљеву. Тесне су биле улице да приме све незадовољне грађане који су изашли да поздраве Слободу која незаустављиво долази.

Који би требало да буде одговор друштва на најаву уласка инспекција на факултете?

Укидање плата као и најава слања инспекције у тренутку када професори и студенти подижу свој глас за право и правду је класичан вид репресивног притиска и застрашивања. Власт својим поступцима нарушава аутономију универзитета и утерује страх свима који су подржали протесте.

Одговор на то мора бити солидарност, отпор и подршка академској заједници. Професори и студенти не смеју остати усамљени под тим притиском. Ако власт пошаље инспекције да шиканирају факултете, цела опозиција, сви слободни медији и шира јавност треба да дигну глас против тога. Треба јасно рећи да је удар на универзитете и њихову аутономију, удар на цело друштво. Као неко ко долази из Демократске странке, увек ћу стати уз студенте и професоре у одбрани њихове слободе мишљења и права на протест. Солидарност је кључна – што нас је више заједно, то ће овакви покушаји застрашивања брже пропасти. Универзитетска аутономија се мора бранити, а најбоља одбрана је јединствен и гласан отпор сваком виду репресије на факултетима.

Колико смо далеко од тренутка да институције почну да раде свој посао?

Институције неће прорадити док год су заробљене од стране једне партије и једног човека. Ми већ годинама живимо у систему у ком су кључне институције – од парламента, преко правосуђа, до регулаторних тела – под директном контролом или утицајем извршне власти, владајуће странке и пре свега једног човека који би хтео да управља свиме у овој земљи а није у стању да управља собом.

Да би институције поново прорадиле, прво морамо демонтирати ту партијско-политичку-криминогему контролу. Добра вест је да се процес промене већ увелико дешава. Видимо га на улицама, где грађани упорно захтевају правду и одговорност. Видимо га на универзитетима, где студенти и професори дижу глас за одбрану аутономије и пристојне Србије. Видимо га и у слободним медијима који се не плаше да поставе права питања. Тај притисак друштва одоздо је покренуо промене које ниједна козметичка влада не може да заустави. Укратко, грађанска борба већ сада ради посао који би институције требало да раде – то је пут ка њиховом ослобађању. Овога тренутка у Србији се не одвија борба за власт, већ за слободу. Ми сведочимо епској борби добра против зла, борби за победу елементарне пристојности и нормалности у нашем друштву.