Прочитај ми чланак
(Милан Гушавац)
Изгледа да је у овој Србији све парадокс. Могло би се рећи да је Србија светска престоница парадокса, јер је ту све што је неспојиво, заправо саставни део једно другог.
После синоћне вртоглавице, која је трајала све док нисам заспао, привиђале су ми се у сну најгоре ноћне море: у основним школама деца уче некакав руски језик као други језик ( уместо отменог немачког језика), табле за називе улица преплавила је она одавно превазиђена ћирилица, уместо светског писма – латинице, Србија је опет унитарна Краљевина, што је реликт средњег века ( која држава која иоле држи до себе није република!?), и оно што ме је згрозило, млади брачни парови, али лица различитог пола, држе за руке своју децу, колико ли их имају? Нагло сам се пробудио, погледах на сат, кад оно 05.17 часова.
ПРОЧИТАЈТЕ И ОВО
Уф, добро је, изгледа да сам само сањао. Tако пробуђен, умивам се и размишљам како ли од толико тема, баш ова да ми падне у сан!? Погледам кроз прозор, а оно Дунав, моје море, сија се! Одмах ме и Сунце озарило. Преко Дунава видим како се простире „Варадински мост“, који спаја центар града и и центар света (макар док је Егзит у току).
Силазим доле да купим „Блиц“ и нешто да доручкујем, кад продавачица ми на „дођошком“ одбруси да не продају нов(и)не. Ипак, нисам јој рекао шта мислим о њој! Деда би ме убио што сам му увредио другарицу из клупе, с којом је „ашиковао“ у средњој школи у Санском Мосту.
Док се пењем горе, на телефон ме зове деда. Дошао је са села да нам донесе поврће из његове баште. Колико сам му само пута рекао да ја поврће не једем?! Ајде, у реду, донео нам је, мада ја такав парадајз никад не бих купио. Деда стално виче као: „Ово ти је сине здраво“! Ма шта он зна, стар човек, излапео… Већ годинама се продаје парадајз савршеног облика, црвен, без оштећења, а и нижа му је цена. Тај купујемо! Ипак смо у кораку с временом. Али, добро је да ће за коју годину неки Арапин купити дедино земљиште. Неће нас деда више затрпавати тим његовим сељачким поврћем, а од продате земље добиће се који динар. Можда нешто претекне и унуцима… Мислим, коме би другом! На младима свет остаје.
Девојка ми каже да се никад неће удати. А и што би, кад можемо живети заједно и овако. Лепо она каже: “ Женама се права ускраћују, а феминизам стаје на пут томе“. Хм, можда је у праву. Па заиста, што би сад на пример жена при удаји добила мужевљево презиме?“ То је тако старомодно и демоде. Нека мушкарац покаже да је „џентлмен“, или бар нек жена задржи само своје презиме. Такође, ако бисмо се венчали, сви би нас питали за децу, а све то треба обући, нахранити, васпитати … То је само једна велика обавеза, а да пребацим на девојку, не могу! А не би ни било фер да то све она ради. А ја? Кад бих имао времена за игрице са друштвом?
Сва срећа па су укинули ону дангубу од војске! За длаку сам је пре коју годину избегао. Шта ће нам то уопште? Кад уђемо у ЕУ, а близу смо, више нас нико неће бомбардовати. Млади треба да раде, тј. да зарађују, а не да ратују. Добро, ја не радим, мене родитељи издржавају, али мислим у глобалу. Нама требају нова радна места. Свуда у Србији. Коначно ће нам бити обезбеђена страним инвестицијама. То је у интересу свих нас. Једино што је штета што нема више одласка/доласка на посао кад се хоће, а ни руководећа места не остају у Србији. Али, Боже мој, уместо да смо захвални што неки инвеститор и долази овде да инвестира у „џунглу“ такорећи, ми још детаљишемо. Требало би и повећати субвенције за нова радна места страним фирмама. Па није исто кад неко ради у „Фијату“ и у „Застави“ … Да буде више светских брендова код нас, да можемо да парирамо свима!
Та приватизација нас је спасла, уствари. Како су то добра времена била! Подижеш акције и брига те! Срећом, има још тога. Надам се да ће тај остатак још за „моје време“ бити приватизован! Не могу цео живот да стојим скрштених руку …
А опет, сви се жале како инвеститори фаворизују Војводину. Па наравно. Томе се једном мора стати на пут. Ено имају „Фијат“, па нек раде … Доста смо ми из Војводине стварали, а ови доле у Србији трошили и јели наш хлеб. Па која је највећа житница у Европи? Не може једна област све да има, и електране, и шуме, и чист ваздух. Мислим логично да је та „њихова“ струја и наша. Па ваљда смо у истој држави? Што би нам се то ускраћивало? Није довољно да нам ускраћују право на покрајинску администрацију?
Синоћ ми другар рече да постоји нека сулуда идеја да се укине АПВ. Па ти људи заиста нису нормални. Па нас ће Београд појести, све ће нам паре однети. Што би се паре давале општинама? Зар није боље да ми у Војводини имамо један јединствен велики буџет, па да можемо да улажемо у капиталне пројекте!? Увек је јединство боље! A и ред је да паре иду у Нови Сад. Ипак је он главни град Војводине. Ионако сви касније долазе овде … Додуше, они душмани који желе да напокосте нама у Војводини, прогласили су неуставним Статут, што нема никакве логике, јер смо ваљда и ми равноправни грађани? А и кум ми је обећао посао у покрајинској администрацији. Куд баш сад да предложе укидање?!
Баш размишљам који ли ће тас на ваги превагнути на предстојећим изборима? Од ових „наших“ нема вајде, једва су цензус прошли, а сад нас руше и у Покрајини. Да ја ипак добро размислим. Има још времена до кампање, да се паметно определим. Надам се само да се кум неће увредити што сам га напустио, просто, слабији су. Ускоро нам је слава, а до сада је увек највећи поклон доносио управо мени.
Једино за шта се бринем јесте: може ли неко ко поносно каже да је Војвођанин, а тако се и на попису изјаснио, да се учлани у странку која има префикс „српска“!? Ваљда ме неће провалити, бар док добијем посао у јавном предузећу. После тога, ко их шиша! Само да ме не зафркавају пуно.
Оно што је сигурно, то је да су успешни. А успешни не могу бити нејединствени. Чим су тако јединствени, мора постојати нешто што их чврсто држи заједно. Програм!? Нисам сигуран, не знам, заправо, ни да ли га имају. Можда идеологија? Ма не, зато и јесу ту што су је се одрекли. А и најразличитији су им се придружили у борби за ослобођење Србије од корупције и криминала. Чак и они који се криминалом баве! Па мора постојати нешто …
Нема везе, да наставим. Па можда и најуспешнија власт након Тита. Толико је разноврсан миље људи окупила, да то ни највећи син наших народа и народности није могао. И он је имао опозицију, додуше у Чикагу и Буенос Аиресу. Али ови? Без обзира што је по истраживањима само 50% људи за генијалне европске интеграције, у Народној Скупштини сви су за улазак у ЕУ. Ко зна?! Та су истраживања монтирана и лажна… Па ваљда је изборни резултат валиднији од некаквих бројева које напишу тамо неки људи.
Изгледа да је у овој Србији све парадокс. Могло би се рећи да је Србија светска престоница парадокса, јер је ту све што је неспојиво, заправо саставни део једно другог. Међутим, једина трагична истина је да је ова парадоксална ситуација у складу са већинским расположењем у народу. Можда би требало размислити о преиспитивању изборног система!?
