„Србија се постепено удаљава од Русије“: Азербејџански медији о заокрету Београда

20:32 13.01.2025.

Да ли је Србија почела да се дистанцира од Русије питање је којим се бави азербејџански портал News.az у поводу одуке Београда да раскине или одложи на неодређено време одређене уговоре о одбрани са Русијом.

Према речима начелника Генералштаба Србије генерала Милана Мојсиловића, нове куповине руског наоружања су практично постале немогуће, што доводи до питања да ли је потез Србије мотивисан сопственим стратешким интересима или притиском Запада.

Током година, одбрамбена сарадња је била камен темељац руско-српских веза. Сада, међутим, аналитичари сугеришу да политички разлози воде одлуке Београда.

Дмитриј Родионов, руски политички аналитичар и шеф Центра за геополитичке студије Института за иновативни развој за News.az казао је да се епизоде трвења између Москве и Београда „не дешавају први пут“. Он верује да недавне акције српске владе одражавају шире престројавање спољне политике.

„Однос Русије и Србије прошао је кроз многе кризе“, рекао је Родионов. „Одбрана, металургија и енергетика су кључне области сарадње. Србија може да настави да користи и модернизује постојеће руско наоружање, али оно се помера ка новим добављачима“.

Сектор одбране није једина област која показује знаке напрезања.

Енергетска сарадња је такође у питању. Србија тренутно већину свог гаса добија преко гасовода Турски ток, али Родионов примећује да укупан увоз руског гаса опада.

Председник Србије Александар Вучић раније је истицао значај руске енергетике, али тренд пада увоза гаса указује на нијансиранију реалност.

Притисак са Запада

Годинама су западне државе посебно Сједињене Државе и Европска унија гурале Србију да се дистанцира од Москве.

Овај притисак је укорењен у ширим геополитичким тензијама, укључујући противљење Запада руском утицају у Европи.

Вучић је недавно најавио да ће можда морати да национализује руски удео у новосадској Нафтној индустрији (НИС) под притиском Американаца“, рекао је Родионов.

„Гаспром њефт, подружница Гаспрома, има вец́ински удео у НИС-у. Већи део српске нафтне инфраструктуре, уништене у НАТО бомбардовању 1999. године, обновљен је уз руска средства“.

Спољни посматрачи примећују да економска зависност Србије од Русије постепено јењава. Такође, Београд одржава све значајније трговинске односе са ЕУ. Данас је око 70 одсто робне размене Србије везано за европска тржишта.

Балансирање између Истока и Запада

Чини се да је удаљавање од руских уговора о одбрани део шире стратегије за успостављање равнотеже између Истока и Запада, посебно пошто Србија наставља своју дугогодишњу тежњу да се придружи Европској унији.

Вучић је, пише азербејџански портал, до сада ишао по танкој линији, настојећи да одржи традиционалне везе са Русијом уз постепено продубљивање ангажмана са западним институцијама.

„Србија је мала земља и њено економско ослањање на Русију је приметно смањено“, рекао је Родионов. „Међутим, још увек се суочава са деликатним ’црвеним линијама‘ ако се нада потпунијој интеграцији у Европу: признавање Косова и дистанцирање од Русије“.

Косовска загонетка

Питање признавање независности Косова је веома осетљиво у Србији. Свако званично прихватање би вероватно изазвало унутрашњу политичку кризу и ризиковало да сруши владу.

Иако је Вучић водио дијалог са властима на Косову потпуно признање је и даље корак предалеко за многе српске грађане.

Ипак, спремност Србије да чак и разговара о територијалним компромисима са Косовом означава отклон од тврдолинијашких позиција из прошлости. Многи Срби такве кораке сматрају неприхватљивим, али Родионов тврди да, из перспективе Београда, „бити део ‘цивилизоване Европе’“ сада постаје све привлачнији.

Симбол шире промене спољне политике

Потез да се окончају или одложе руски одбрамбени уговори може бити симбол шире промене спољне политике Србије. Упркос јаким културним и историјским везама са Русијом, спремност Београда да следи западно оријентисане стратегије могла би имати дугорочне импликације на утицај Русије у региону.

„Морамо да признамо да се Србија постепено удаљава од Русије“, рекао је Родионов. „То је не чини ’издајником‘ – ситуација је за њих изузетно компликована, а западни притисак је интензиван“.

Ипак, Родионов се нада да би сваки потенцијални раскид унутар западног блока могао отворити пут за обновљено руско-српско партнерство у будућности. За сада се, међутим, чини да је притисак западних престоница одлучујући фактор у преобликовању одбране и спољне политике Београда, закључује се.