Pročitaj mi članak

Srbi sa KiM: U 2020. ljudi izgubili poslednje ostatke poverenja u Vučića

0

2020. godina završava se za Srbe na Kosovu i Metohiji a naročito za Srbe na severu ne mnogo veselo. Pre desetak dana, bez obzira na uporna ponavljanja predsednika Srbije da jezero Gazivode i hidrocentralu neće prepustiti separatistima, on je to ipak njima predao. Ono što je važno da se napomene jeste da je kredit za izgradnju ovog hidro sistema u koji spada 40 km kanala, hidrocentrala i jezero Gazivode izgrađen kreditom koji je Republika Srbija pre više od 30 godina uzela od Međunarodnog monetarnog fonda. Na pregovorima u Beču 2008. godine nemački političar Volfgang Išinger ponudio je srpskoj delegaciji da Priština preuzme na sebe dalju otplatu kredita. Srpska delegacija koju su predvodili Tadić i Koštunica je to odbila i Srbija je otplatila ceo kredit i time postala titular ovog hidro sistema. Zato se i postavlja pitanje : odakle pravo predsedniku Srbije da imovinu građana Srbije odnosno države Srbije predaje separatistima ? Narodni pokret Srba sa Kosova i Metohije „Otadžbina“ je u više navrata zatražio od predsednika Srbije da dâ jasan odgovor da li je on ovaj hidro sistem poklonio ili prodao vlastima u Prištini. Ako je poklonio, zašto je to uradio, ako ga je prodao, gde je novac od te prodaje?

Представник немачког министарства спољних послова је ово уступање поздравио, а што није случајно јер је управо тих дана Немачка са 100 милиона евра исфинансирала интеграцију електро-енергетског система самопроглашене републике Косово и Албаније. Ова нова енергетска ситуација показује да председник Србије енергетски систем у јужној српској покрајини није препустио само Приштини, него и Тирани.

taci_vucic_jt1.jpg

Нажалост, ово није једина демонтажа српских институција у јужној српској покрајини. Уназад неколико година председник Србије је сепаратистима у Приштини препустио и полицију, и цивилну заштиту, и телекомуникације, успоставио класичну границу између самопроглашене републике Косово и Републике Србије… Посебно је бизарно да је Београд, опет кроз позив председника Србије, и правосудни систем Републике Србије препустио властима у Приштини. Чак је приморао српске судије и тужиоце да положе заклетву испред ратног злочинца Хашима Тачија који се налази у суду у Хагу и на темељу устава самопроглашене републике Косово.

У овој 2020. години Срби су доживели и тзв. Вашингтонски споразум. Овим споразумом Београд се обавезао да више неће лобирати да се повуку признања самопроглашене републике Косово и такође да после годину дана од потписивања споразума неће ометати пријем самопроглашене републике Косово у међународне институције, па и у УН. Чланом седам овог споразума Србија се такође обавезала да ће министарству за енергетику САД препустити газдовање над хидроелектраном и језером Газиводе. Али ваљда пошто је Трамп изгубио изборе председник Србије је помало шибицарећи, сада тај исти хидро систем препустио Немцима, односно Приштини. Још је необичније да су после Вашингтонског споразума пуних месец дана језеро Газиводе и хидроелектрана носили има Доналда Трампа. То су иначе објавили и српски и страни медији.

2020. година је такође протекла у настојању председника Србије да изврши тзв. размену територија између самопроглашене републике Косово и централне Србије. Преговоре је водио са сада већ ухапшеним ратним злочинцем Хашимом Тачијем у Паризу, Њујорку и неким другим тајанственим местима. Подршку за ову непринципијелну трговину „наше за наше“ наравно није имао ни од грађана Србије, а такође ни у званичном Уставу Републике Србије. Чак и неки међународни фактори, опет свако из својих разлога, нису били за ову размену територија. И Русија је била против тога имајући у виду да Резолуција 1244 СБ то не предвиђа.

И кад смо већ код Резолуције 1244, мора да се нагласи да је то правни документ којим се гарантује целовитост државе Србије које су потписале све сталне чланице Савета безбедности. Током своје владавине, нажалост, од председника Србије никада нисмо чули да он говори о Резолуцији 1244. На последњој заједничкој конференцији са руским министром спољних послова од десет минута колико је говорио шеф руске дипломатије, више од половине времена причао је о Резолуцији 1244. Председник Србије, доследан себи, опет Резолуцију 1244 није споменуо. Чак напротив, много пута је поновио да Србија на Косову нема ништа. Додуше, председник Србије није говорио ни о многим другим стварима које су у интересу Републике Србије. Ни о повратку 250 хиљада протераних Срба, ни о имовини Републике Србије у јужној српској покрајини, ни о испуњавању главне тачке из Кумановског споразума из 1999. године о повратку хиљаду војника и полицајаца у јужну српску покрајину. Ово су за председника Србије табу теме. Као што је и за њега мисаона именица да прогласи јужну српску покрајину окупираном територијом.

2021. годину Срби дочекују са зебњом и стрепњом и у суморном расположењу. Срби са Косова и Метохије се боје да ће председник Србије Приштини препустити и остале српске институције као што су здравство, просвета, социјала…

Председник Србије обећава да ове институције неће препустити Приштини. Међутим, да ли се њему више може веровати?