Pročitaj mi članak

Sramni ustupak Srbije u Ujedinjenim nacijama i sramno ćutanje domaćih „medija“

0

Dragan Dobrašinović u svojim tekstovima iznova uspeva da ukaže na pogubnu nedoslednost, odsustvo elementarne odgovornosti naprednjačkog režima i spremnost da uvek koriste politikantske kalkulacije radi opravdavanja svojih katastrofalnih postupaka.

Али у тексту Отишло је предалеко указао је сасвим оправдано да је при гласању наше делегације у Уједињеним Нацијама о нацрту Резолуције предложене од стране Русије а била је насловљена “Борба против величања нацизма, неонацизма и других типова праксе која доприноси ескалацији савременог облика расизма, расне дискриминације, ксенофобије и нетрпељивости“, показали су А. Вучић и његов напредњачки режим сву своју политикантску и калкулантску природу што је и основна одлика њиховог политичког деловања. Он је иначе лишен било какве принципијелности и вођен је само својим властодржачким интересима без обзира што се на тај начин на најгрубљи начин поништава достојанство и историјска традиција српског народа.

Уздржавање од гласања наше делегације за ову изузетно значајну Резолуцију коју је поднела Русија /она има и највеће историјско право да то учини, јер је несумњиво дала највећи допринос у победи над нацистичком Немачком/ наш најважнији савезник у борби за очување Косова и Метохије, владајућа странка је још једном осрамотила и понизила Србију, одлучивши се беспоговорно да служи злог господара како је то нагласио у свом тексту Драгана Добрашиновић.

Он је са пуно права навео пример Израела /иако је највернији савезник САД на Блиском Истоку/ који је гласајући за ову Резолуцију бранио пре свега своје национално достојанство и жртве које је поднео јеврејски народ у II светском рату када је био изложен незабележеном холокауст у историји. А шта смо ми бранили, и шта је учинила својом уздржаношћу наша делегације у УН, она је слепо и недостојно следила калкулантску и политикантску рачуницу А. Вучића настојећи да на тај начин прикупи неки политички поен код САД и ЕУ газећи по ко зна који пут наше националне интересе и достојанство српског народа који је и данас баштиник антифашистичке борбе у којој је дао највећи допринос и небројене жртве.

Све је то бачено под ноге, да би се куповало време и добио неки знак признања од стране оних међународних фактора који су највећи покровитељи стварања лажне косовске државе. Сетимо се само да је недавно у прошлом сазиву крњег напредњачког Парламента није усвојен Предлог Резолуције о осуди Геноцида у Јасеновцу, вероватно из истих политикантских разлога као што је то учињено и сада у УН.

Веома је индикативно да о овом срамном чину уздржавања од гласања за Резолуцију која је поднела Русија подједнако ћуте и не оглашавају се како тзв. објективни и професионални медији /Н1, ТВ Нова, Данас, лист Нова, и остали грађанистички портали/ али и режимски медији следећи очигледно настојање напредњачког режима и А. Вучића да се обави темељна медијска припрема за доношење одлуке о увођењу санкција Русији и потписивању споразума о тзв. узајамном признавању Београда и Приштине. Међутим , то и не треба много да нас чуди јер ми смо сведоци да су они данас на истом политичком и медијском задатку, превођену Србије на праву страну историје и њеном утеривању у слободни, демократски и високо цивилизовани евро-атлантски свет.

Такође нема ни гласа протеста и реаговања многобројних самозваних анти-фашистичких и људско правашких невладиних организација /специјализованих нарочито за борбу против велико-српског национализма и фашизације Србије/. Али нем ни гласа од „истакнутих“ анти-фашистичких бораца и боркиња јер они иначе не пропуштају ниједну прилику да Србију оптуже за бујање ексремне деснице, клерофашизам, антисемитизам и расизама.

Сасвим је очигледно зашто су се овом приликом ућутали, јер против ове Резолуције Русије гласале су САД и њени верни европски савезници и сателити а бити против њихове одлуке није сасвим препоручљиво јер се може лако изгубити не само политичко покровитељство већ и не тако занемарљиви финансијски приходи и потпора. На овом примеру се јасно може видети да је њихова борба против тзв.нарастања фашизма у Србији /чак су спремни да говоре и о појави српског нацизма следећи тако њиховог идеолошког гуруа Радомира Константиновића али и идеологију Друге Србије/ само оличава њихову изразиту секташку идеолошку и политичку оријентацију која је израз некритичког следбеништва евро-атлантистичке политичке агенде о чему сведочи и савремено оптуживање Русије да је она данас земља у којој преовладава фашизам и тежња да се оживи руски империјализам.

Још важније констатовати да су овом приликом/ и то се не дешава први пут/ показали да су спремни и одлучни да подрже потезе актуелне напредњачке власти ако је то у складу са њиховим основним политичким и идеолошким интересима/ увођење санкција Русији и признавање псеудо косовске државе/. У оваквим настојањима свакако је најистрајнији а и најдаље је отишао Бошко Јакшић када је у режимској Политици рекао да се искрено нада да ће Александар Вучић назад постати истински и велики државник ако одлучи да уведе спасоносне санкције Русији без обзира што сва истраживања јасно показују да се више од 80 посто српске јавности одлучно противи овом „ државничком“ потезу. Али овде одавно народна воља нема никакав значај и утицај и то смо и те како пуној мери осетили током протекле деценије напредњачке владавине коју одликују недоследност, слугерањство, некомпетентсност ,примитивизам, бахатост, безочно лагање и поништавање елементарних људских и моралних вредности.

Драган Добрашиновић је у праву када одсечно каже да се отишло предалеко у самопонижавању и ругању сопственом народу, држави и историји и антифашистичкој традицији. Заиста се отишло предалеко, јер је стид постао непозната категорија у нашем друштву што уздржаност у гласању наше делегације о овој Резолуцији Русије у УН само додатно показује. Јер режим А. Вучића очигледно оваквим поступањем јасно показује да оваквим недостојним поступком уздржавања од гласања може куповати још мало времена за себе и своју клептократију дајући овом приликом свој бедни и срамни уступак САД и ЕУ.