Прочитај ми чланакБеоград, Скопље -- Због могућег промена имена Македоније, о чему се прича последњих дана због убрзаног уласка земље у НАТО, спрема се нови политички хаос, пише Спутњик.
Наиме, према писању тог медија, ако би нова македонска влада и успела да на неки начин дође до вец́ине у парламенту потребне за измену Устава због имена државе, постоје индиције и да би Албанци од Зорана Заева затражили да се у њега убаце неки елементи „тиранске платформе“, а то је увод у нову драму.
Промена имена Републике Македоније била би кап у препуној чаши коју Македонци не би могли да истрпе. Нова македонска влада на челу са Зораном Заевим навелико лупа главу како да испуни предизборне услове Вашингтона и Брисела и из македонског Устава избаци званично име Република Македонија — како би Грчка подигла вето и Македонија ушла у НАТО, оцењује Спутњик.
Македонија се још од 2004. године налази у „“стању вета“ када су у питању пријем у ЕУ и у НАТО јер Грчка не дозвољава да она буде примљена ни у једну од ове две организације чак ни под међународно прихвац́еном одредницом БЈРМ (Бивша Југословенска Република Македонија).
Упуц́ени тврде и да је један од разлога што је Македонија била у скоро трогодишњој кризи и на ивици грађанског рата после изнуђених избора од стране Запада, који су резултирали тиме да је губитник уз помоц́ Албанаца формирао владу, управо и била промена имена Македоније, како би Грчка одблокирала свој глас, а НАТО могао да се простре широм Македоније. Геостратешки гледано, то би значило да би НАТО тиме „затворио“ круг и „завладао“ од Егеја преко вардарске долине до Јадрана.
Александар Митевски из Центра за истраживање и аналитику из Скопља сматра да би било каква могуц́ност да се Македонија другачије зове изазвала нову кризу у тој држави, а да ни одржавање референдума о промени имена, које се најављује, не би био повољан сценарио.
„Да било који политичар, странка или влада предложе референдум, само би пребацили кривицу са себе на народ. А с обзиром на то да знамо како су прошли избори прошле године, и како је прошао референдум 2004. за територијалну реорганизацију, нико не верује да би тај референдум био фер. Тако да свака помисао на мењање имена државе узрокује и нову кризу“, каже Митевски.
Никола Димитров, нови министар спољних послова Македоније, вец́ је најавио и да би Република Македонија, како сада пише у Уставу, могла да промени званично име у Горња Македонија, што би, како је рекао, било довољно да задовољи Грчку, а Скопљу отвори врата Алијансе. Међутим, да би се то десило, Заев би морао да мења Устав, а то би значило да мора да има и двотрец́инску вец́ину у парламенту, коју сада нема.
Спутњик наводи да би подршка у парламенту могла да се нађе сасвим сигурно код Албанаца, али да је питање да ли би на то пристала највец́а опозициона опција – ВМРО-ДПМНЕ.
У незваничним оценама тврди се да би се ту можда и могао нац́и неки компромис јер се велики део људи из бивше власти налази пред оптужницама за разне злоупотребе и малверзације, које би Заев могао да искористи као уцењивачки капитал – слобода у замену за глас у парламенту.
Такође, незванично, постоје индиције и да би Албанци „искористили овај тренутак“ и од Заева затражили да се у склопу промене Устава поводом имена убаце и неки елементи „тиранске платформе“, што би био њихов услов да гласају за промену имена, а зарад НАТО загрљаја.
