Спрдња је кулминирала: После синоћњег наступа Вучића и Брнабићке настало лудило

08:20 08.06.2023.

У оних петнаестак минута конференције пре него што се преместио за магичну кинеску таблу, председник Александар Вучић и његова запослена Ана Брнабић успели су да доведу спрдњу са грађанима Србије - како би се укратко могао назвати мандат ове последње владе - до кулминације. Ко је гледао, могао је да види, редом: "финту" подношења оставке премијерке која је до краја остала нејасна; "демократске" калкулације председника о томе како се у Скупштини тражи нова већина; фингирање објашњавања рокова за расписивање избора које ће на крају остати у његовим рукама.

Кренимо, зато, редом.

Најпре је премијерка Брнабић одржала опроштајни говор о раду њене претходне чак три владе. Као највећи њихов успех навела је е-управу и процес дигитализације, несумњиво позитиван корак у правцу уљуђивања јавне администрације у Србији, који – упркос разумном нивоу „штуцања“ – ради. Онда је говорила о мерама непосредно донесеним након два масовна злочина почињена почетком маја. И то је то: трострукој премијерки Србије је једино ово пало на памет као успех. Поштено.

Потом је премијерка поднела оставку. Или није. А можда и јесте. Нисам сигуран. Ово је рекла:

„Као председница владе сам спремна да у сваком тренутку поднесем оставку. Највећа част ми је била што сам имала прилику да радим за своју земљу. Знате, у овом тренутку, кад се друштво налази у таквој кризи, једино решење је разговор. Они су тај разговор одбили. Рачунајте да имате моју оставку на столу. Сматрам да је излази из ове кризе парламентарни избори. Остављам председнику републике да донесе одлуку, има моју оставку на располагању“, рекла је она.

Шта ово значи? Немам појма, али можемо заједно да спекулишемо.

Најпре, ово је иста изјава коју је премијерка давала протеклих неколико дана, лажно одговарајући на захтеве протеста „Србија против насиља“, који траже смену шефа БИА, министра полиције, смену РЕМ-а и укидање ријалити програма и оних медија који шире насиље. Дакле, не оставку владе која иначе не одлучује у пракси ни о чему.

Даље. Шта значи да је оставка на столу? Ово међустање оставке није законски дефинисано. Дакле, да ли је поднета или није поднета? Узмимо да јесте. Ако јесте, коме је, аман, поднета? Пошто се оставка не подноси председнику, него Скупштини, односно представницима грађана изабраним на изборима. Улога председника је ту секундарна. Ако није поднета – чему ово?

Шта је, онда, одговорио председник? Вучић је рекао да ће чекати опозиционе странке да се одазову њиховом позиву за разговор и да се власт неће мењати на улици.

„Верујем да ћемо ипак пронаћи саговорнике у онима који би требало да покажу неупоредиво већу озбиљност и одговорност. Ако не – идемо на изборе“, рекао је Вучић.

Шта ово значи? Тешко је рећи. Ако ово значи да су представници опозиције позвани на разговоре о функционисању извршне власти, зашто их зове председник (који од недавно више није ни председник највеће странке)? Ако су позвани заиста, тај позив би морао да значи њихов улазак у извршну власт, како би своје идеје имплементирали. То је онда већ – прелазна влада, техничка влада, влада националног спаса, назовите је како хоћете, али то је једини модус путем којег опозиција у њој може да буде.

Али, не лези враже.

„Ово што је Ана рекла то значи да идемо на убрзано распуштање Скупштине, јер постоје рокови. Она подноси оставку у Скупштини, као председник имам обавезу да понудим мандат неком другом да формира Владу Србије. Кад се констатује да не постоји већина у Скупштини, ако не буде постојала, могуће да неко други направи већину… Ако се испостави да то ипак није могуће, ако Брнабић поднесе оставку, СНС неће хтети нови мандат.. Уколико се то догоди, кад истекне месец дана, остају нам уставни рокови око 45 до 60 дана до одржавања избора. У складу са тим смо спремни да се око датума избора договарамо са онима који би волели да имају градске или општинске изборе или неке друге.. Увек смо спремни да разговарамо“, рекао је Вучић, и додао да техничке владе неће бити.

Спектакл.

Дакле, најпре распуштање скупштине се дешава пред изборе. До избора долази кад постоји криза извршне власти, односно кад већина у скупштини не може да изабере премијера. Имамо ли сад ту ситуацију? То онда значи да су СНС и коалициони партнери дали отказ премијерки Брнабић и да немају више воље да сарађују међусобно, а ни с њом. Јер, да је супротно, могу да изаберу новог премијера (ако је стари дао оставку, или није, то не знамо).

Потом, логично следе избори, и то у овим роковима које је председник тачно изнео. Али, који је то период у ком се чека дијалог опозиције? Пре подношења оставке (њеног пада са оног стола с почетка текста)? Након подношења оставке, приликом формирања потенцијалне нове већине (у овом року од 30 дана)? Пре свега тога? Знамо ли уопште у којим временским оквирима ми сада орбитирамо – је ли ово предизборни, постизборни или изборни период?

Председник је на ово последње питање, додуше, одговорио када је најавио јефтинији хлеб, предизборну меру. С тим у вези – почела је кампања, нека нам је са срећом (баш).