Прочитај ми чланак

Спонзор „Београда на води“ и Вучићев пословни ортак нови шеф Емирата

0

Шеик Мухамед бин Зајед ал Нахјан биће нови председник Уједињених Арапских Емирата (УАЕ). Нови лидер ове земље, добро је познат јавности у Србији због дугогодишњег пословног-политичког партнерства са шефом српске државе, Александром Вучићем.

Шеик Мухамед бин Зајед (61) трећи је по реду председник УАЕ, након што је наследио Шеика Калифу бин Заједа ал Нахјана. Бин Зајед и те како је познат јавности у Србији, захваљујући сарадњи са председником Србије, Александром Вучићем.

Од Београда на води, Етихада, ПКБ до неиспуњеног обећања о фабрици чипова

Одмах по доласку на власт, Александар Вучић је, најпре као први потпредседник Владе Србије, а затим и као премијер и председник, остварио присне односе са тадашњим престолонаследником УАЕ, Мухамедом бин Заједом. Последњи пут, представник Уједињених Арапских Емирата боравио је у Београду 2017. године, а претходно је обишао главни град Србије и 2014.

Обе посете обележила је прича о „Београду на води“, заједничком пројекту Вучића и Заједа, који се, уз бројне афере и контроверзе, реализује практично од доласка напредњака на власт.

Овај пројекат је започет рушењем објеката, протеривањем људи који су становали у хотелу „Бристол“, док је пословање добрим делом прекривено велом тајне. Најатрактивније земљиште у престоници дато је на коришћење „пријатељима из УАЕ“ практично бесплатно, док највећи део зараде припада арапског инвеститору, који је и већински власник „Београда на води“.

Међутим, ту није стала сарaдња Вучића и Мухамеда бин Заједа

Обећања како ће се у Србији производити чипови, да ће УАЕ улагати у пољопривреду, туризам и културу остала су добрим делом празна, а једина инвестиција која је у потпуности реализована је порадаја бившег ЈАТ-а, који је у међувремену постао Ер Србија.

Од 2014. године, кад је и званично склопљен договор, држава Србија поседује 51 одсто удела у власништву Ер Србије, док 49 процената у власништву арапске компаније Етихад.

Иако су провобитна обећања гласила да ће Србија постати лидер у региону, што се тиче авио превоза, захваљујући стратешком партнерству са Етихадом, то се није догодило.

Како је раније писао Данас, проблематичан је био и начин ширења флоте Ер Србије, која се очекивала од Етихада, јер су уместо нових авиона, изнајмљена два стара Ербасова који су потом дати у подзакуп домаћој авио-компанији по цени која је била три пута већа него што је за њу платио арапски партнер.

Посебан удар на пословање тако приватизоване компаније била су два кредита која је 2015. и 2016. одобрио Етихад – један од 56,5 други 63 милиона долара, са изузетно високом каматом од 6,55 одсто и трошковима обраде тешким по чак 7,5 милиона евра.

Поређења ради, у том периоду кредити су се на финансијском тржишту могли наћи са приносом и мањим од 2,5 одсто.

Само на име камате по сваком кредиту дуг према Етихаду увећан је за 20 односно 23 милиона долара.

Држава се надала да ће отплату тих кредита, доспелих у јуну 2020. и мају 2021. године олакшати Етихад као сувласник, али предлог да због тешкоћа пословања изазваних пандемијом отпише 82 одсто дуга, једноставно је одбијен.

Колико је тачно коштало партнерство са Етихадом, немогуће је израчунати јер су неки издаци из државне касе замаскирани као отплата ранијих обавеза, нешто је дато по конкурсу за субвенционисане линије, део се одлива као рефундирање трошкова за плате менаџменту, не зна се колико кошта повлашћена позиција на београдском аеродрому, нити надокнада за гориво коју делом покрива Влада. Оно што се зна, јесте да је осим 90 милиона долара датих за већински удео у Ер Србији, држава издвојила и 93,2 милиона за отпремнине запосленима који су проглашени за вишак у Јат ервејзу и Јат кетерингу, измирен је дуг од 13 милиона долара Аеродрому, 23,5 милиона долара дато је за реструктурирање компаније и 40,2 долара милиона за делимично покриће других губитака. Влада се, осим тога, обавезала и да до 2016. уложи још 326 милиона евра за боље позиционирање нове авио-компаније, при чему све ове уплате нису имале утицаја на власничку структуру. Обавеза Етихада била је да у истом периоду уплати 60 милиона долара.

Шеик Мухамед бин Зајед добио је за практично упола цене хотел Југобанка на Копаонику, а представницима фирме Ал Дахра из УАЕ, упркос противљењу дела јавности, у руке је предат и ПКБ са више од 17.000 хектара ораница.