Прочитај ми чланакУ епохи која користи нове застрашујуће термине, попут „мека моћ" и „хибридни рат", један случај посебно се истиче као фактор медијског, пропагандног и обавештајног лудила. Шта је и кога је разоткрила продаја норвешког мобилног оператера „Теленор", који је годинама уживао многе привилегије у Србији. Како се и због чега читав обавештајни апарат НАТО пакта обрушио на Теленорову мрежу у Србији, Бугарској, Мађарској и Црној Гори. Како је злогласни амерички ККР фонд преко неограниченог утицаја на владе у поменутим земљама (али и на владе других европских земаља), са циљем да добије контролу над комплетним животом грађана, па и свих државних институција. Да ли је једна сумњива смрт једног строго контролисаног европског милијардера, показала дубину суноврата америчке империје.
Једног сасвим обичног петка, пре четири године (прецизније: 26. јануара 2018), две домаће новинске агенције пренеле су рутински вест да ће норвешки гигант мобилне телефоније, Теленор, који је у Србији имао близу четири милиона корисника, ускоро продати своје пословање у овом делу Европе. Циљ „великог преузимања“ Теленорове мреже на ширем простору региона у Србији, Мађарској, Црној Гори и Бугарској, био је исти: ограђивање НАТО безедносног простора око Србије у стављање Србије у статус контролисаног НАТО кандидата. Истог дана, 26. јануара 2018., на званичној Интернет страници Теленора објављена је информација да је „Компанија Теленор добила незатражене понуде за преузимање њеног портфолиа пословања у Централној и Источној Европи“.
Био је то тек почетак велике акције англоамеричке окупације мреже мобилне телефоније, интернета, базних станица и пратеће опреме, на поменутом простору, од Црног мора (Бугарска), до Јадранског мора (Црна Гора), и простора са обе стране Дунава, у Србији и Мађарској. Да све буде јасније, треба рећи да је америчка ККР (читај: ЦИА) фондација, „предложила“ норвешком мобилном гиганту да прода свој бизнис на Балкану, а како је познато, у Норвешкој политици нема никога ко би такву америчку понуду одбио. Тим чином је и овај део Централне и Југоисточне Европе практично стављен под потпуну контролу обавештајних служби НАТО пакта и САД.
Крајем марта месеца исте године, било је јасно да тадашњи државни норвешки оператер Теленор, излази из врло уносног пословања које је имао у Србији и другим поменутим суседним државама. Србија, као централна држава региона, посебно је била најиздашнија у погледу услова које је понудила Теленору, који је још 2006. године, за 1,5 милијарди евра купионекадашњи Моби 063. (након „обрачуна“ тадашњег министра Млађана Динкића са Милошевићевим тајкуном, Богољубом Карићем, формалним власником мобилног оператера Моби 063). Након „увођења“ Теленора у посао, тадашњи српски министри, премијер и председник, добили су норвешке пасоше као награду за лојалност, а кључни посредници и тадашња демократска коалиција, и велику финансијску подршку. Теленор је постао главни финансијер тадашње, а касније и сваке друге владајуће коалиције, купујући себи „пословну стабилност“ у вечно нестабилној Србији и исто таквом региону.
Ипак, златно доба овакве кохабитације, почело је да истиче након прве велике светске финансијске кризе (2008), која је изазвала и низ војно-политичких промена на мапи света. Као врло истакнута и финансијски моћна чланица НАТО пакта, Норвешка је из чисте геостратешке колаборације са НАТО пактом и интересима САД на Балкану и око њега, убрзо прихватила понуду да након озбиљног екстрапрофита зарађеног у Србији, али и Бугарској, Црној Гори и Мађарској, стави на продају све своје ресурсе у овим земљама. Циљ је био јасан, а сва средства дозвољена.
И након тачно четири године, 28. јануара 2022. године, Теленор у Србији постаје Yettel, те је под овим именом, продужена и на нови технолошки ниво дигнута сарадња са „дубоким државама“ Запада. Преко Вучићеве мафије у Телекому Србије, почела је масовна „размена“ приватних података сваког грађанина, у сврхе супер-контроле најмање шест милиона овдашњих корисника телефонских, интернет и ТВ услуга. Истине ради, треба рећи да се ради о наслеђеном криминалном послу започетом у време владавине такозване демократске коалиције. Тај посао се данас, у сумрак Вучићеве диктатуре, сасвим претворио у масовну шпијунажу у корист НАТО пакта и њихове безбедносне мреже. Али, не само грађани Србије и њихови лични подаци, него и све државне институције, па чак и оне наводне тајне агенције, данас су потпуно под контролом Великог Брата са оне стране Атлантика и његових европских савезника.
Од 28. јануара 2022. кад практично престаје да постоји Теленор Србија, посао је наставила компанија чешког мултимилијардера, Петра Kellnerа, који је 27. марта прошле, 2021. године, у 56 години живота, погинуо у чудној хеликоптерској несрећи у планинама Аљаске. Ипак, како су касније још до данас незавршене истраге показале, Kellner је преживео пад хеликоптера у коме је било још четворо људи, али је, према званичном саопштењу, умро чекајући на долазак помоћи! Незванично, „довршен“ је инекцијом пентобарбитала, који се користи код смртних казни или одобрене еутаназије од стране непознатог (или непознатих) лица.
По свему судећи, Kellner, који је већ тада био власник Теленора Србија и спремао се да га „прекрсти“ у „Yettel“, био је потпуно контролисан и усмераван од стране евроатланских тајних служби. Са 56 година, у пуној снази, амбициозан и, како су тврдили његови срадници, хиперактиван, Kellner се дословно „отимао“ западним службама за које је изгледа радио, уцењен и против своје воље. Доказ у прилог томе је свакако његов пословни однос са Кином, који је изазвао бес обавештајне заједнице у Бриселу. Није помогло ни то што је имао договор са бившим шефом америчке ЦИА-е Дејвидом Петреусом, и бившим првим човеком ККР фондације, о преузимању Теленора. Истина, Петреус је у једном случају и званично предаопонуду Теленору за преузимање балканских подружница и за то понудио две милијарде евра. Онда су му „службе“ ставиле на располагање Петра Kellnerа.
Но, убрзо, родила се оправдана сумња да Kellner неће обавити посао „натоизације“ Србије, да га „Кинези обрађују“, те да се иза најављене сарадње Телекома Србија и Kellnerовог Теленора (сада Yettel) крију политички мотиви, који угрожавају интересе САД и НАТО пакта на Балкану.
Наиме, Kellnerова ППФ група преузела је у октобру 2020. године већински удео у компанији Централ Еуропеан Медиа Ентерприсес (ЦМЕ). У њеном власништву је чешка приватна телевизија са националном фреквенцијом ТВ Нова и још тридесет пет телевизијских станица у Бугарској, Чешкој, Румунији, Словачкој и Словенији.
На Келнерове везе са Кином упозорио је уочи преузимања ЦМЕ и амерички републикански сенатор Марко (Марцо) Рубио, директан противник Доналда Трампа у предстојећој кампањи за председничког кандидата Републиканаца. Kellnerов ППФ демантовао је наводе Марка Рубиа. Знатно раније, већ у фебруару 2020. године, Рубио је позвао надлежне у САД да у „потпуности преиспитају последице по националну безбедност“ тада најављене продаје ЦМЕ Келнеровој ППФ групи. Наиме, амерички АТ&Т објавио је крајем 2019. да пристаје да прода свој већински удео у ЦМЕ за 1,1 милијарду долара ППФ групи. Тада је сенатор Рубио изгубио нерве и почео драматично да упозорава на „погубне последице“ ове продаје, тврдећи да је Келнер „кинески изасланик“ („Цхина проxy“).
Тако означен као „необуздан човек“, спреман на диверзију против евроатланских интереса, Kellner је у Србији постао познат тек након што је обнародовано његово власништво над српском филијалом норвешког Теленора.
Наиме, државни телекомуникациони оператер Телеком Србија потврдио је да је 28. јануара 2022. године потписао уговор са Теленором Србија, према којем ће овој компанији, у власништву ППФ групе Kellnerа, изнајмљивати своју оптичку инфраструктуру. Уговором је предвиђено да Kellnerов Теленор са инфраструктуром Телекома Србија улази у област интернета и ТВ садржаја као трећи велики кабловски оператер у Србији.
Мало је познато да је норвешка држава као чланица НАТО пакта, након преговора са ККР војно-обавештајним фондом САД, условила преузимање Теленора у Србији, Мађарској, Бугарској и Црној Гори, тако што је купац био у обавези да практично сарађује са ККР, тачније речено, да за ККР буде „извођач радова на терену“.
Споразум између државне компаније Телеком Србија и приватног мобилног оператера Теленор, у власништву инвестиционог фонда ППФ, покушава свако на свој начин да искористи. Вучићева мафија за обрачун са стварном и могућом конкуренцијом у медијском простору, а НАТО мафија за хомогенизацију свих медија у Србији. Пред крај 2022. године, НАТО пакт и америчка ККР фондација, држе на вези два главна актера ове „забаве“: Вучића и „Јунајтед групу“ медијског тајкуна Драгана Шолака.
Оваква „пат позиција“ не одговара никоме сасвим. Ни уцењенима ни уцењивачу. Али, одговара на сваки начин геостратезима у Пентагону, који имају хроничну потребу за нестабилним Балканом. У читаву причу умешала се и реномирана америчка организација за људска права, Фридом хаус, наводима да је било да су се у марту 2021. године појавили извештаји „…да Телеком има за циљ да склопи комерцијално сумњив договор са Теленором Србија, раније у власништву норвешког Теленора, али тренутно чешке инвестиционе групе ППФ и експлицитно да науди СББ-у, подржавајући политички утицај СНС и председника Вучића у Србији и иностранству“.
Споран посао, према овом извештају, представља и куповина кабловског оператера Пошта НЕТ, те да је Телеком Србија такође привукао пажњу аквизицијом државног кабловског оператера Пошта НЕТ без тендерске процедуре.
Али иза ове битке између Вучићевих и Шолакових интереса, заборављено је једно битно питање: Колико је норвешка државна компанија профитирала из посла на Балкану? Истина, то није тешко израчунати. На уложених милијарду и по евра, годишње је само у Србији имала чист профит минимум 500 до 800 милиона евра, а неке рачунице кажу и чисту милијарду. Коначан биланс уочи продаје био је плус 15 милијарди евра. На то је дошао и новац од продаје Теленор у региону централне и источне Европе са ППФ групом у вредности од 2,8 милијарди евра.
Трансакције мобилне телефоније у Мађарској, Бугарској, Црној Гори и Србији и провајдера техничких услуга Теленор Цоммон Оператион (ТнЦо), који су сви у потпуности у власништву Теленор групе, донеле су нешто много значајније и од двадесетак милијарди евра чистог профита на поменутом простору. У питању је коначно успостављање контроле над већим делом Интернет комуникација, мобилних сигнала и контроле (преко Телекома Србија) над свим стратешким институцијама, службама и оперативама које држава Србија још увек неким чудом има.
Кад је компанија ППФ преко своје „сестринске“ групе под именом „Цетин“ купила трећег мобилног оператера у Србији, истовремено је продала 25 одсто удела у мађарском Теленору, државној телевизији и телекомуникационој компанији Антена Хунгариа. ППФ (уз подршку америчког ККР) и у тој држави има раширено пословање и преко других компанија.
Наиме, „Цетин“ у Мађарској, према наводима саме групе, покрива скоро 100 одсто инфраструктуре 4Г мреже, а на њиховом сајту пише да се „залаже се да постане главни актер у омогућавању приступачног увођења 5Г у Мађарској“.
Вучићевим свакодневним лудилима, покривени су многи његови приватно уговорени послови „у име државе“, а мимо законског права и уставних овлаштења. Један од њих је свакако било увођење 5Г мреже у Србију, по налогу евроатланских обавештајних богова, како би државна оператива и сваки грађанин појединачно, били јасније на видику НАТО контролорима.
Поједини чешки аналитичари сматрају да је преко „Вучићеве везе“ са кинеским председником Си Ђинпингом, управо Kellnerов „Цетин“ у Чешкој планирао да развије 5Г мрежу у сарадњи са кинеском компанијом Хуаwеи, али је после више упозорења из команде НАТО у Бриселу (преко посредних обавештајних служби) склопљено партнерство са шведским Ериксоном.
Шта је све Теленор (у Србији сада као Yettel) нудио као „услуге“ балканским режимима, можда понајбоље говори један судски поступак вођен у Црној Гори, где је судија Основног суда у Подгорици Симо Рашовић, по тужби невладине организације МАНС, чак два пута поништио споразум који је „Агенцији за националну безбједност“ (АНБ) омогућио несметан приступ свим подацима о грађанима Црне Горе који се налазе у бази Министарства унутрашњих послова (јединствени матични број, лична документа, пребивалиште, држављанство, брачно и породично стање, евиденција возила, личног и ловачког наоружања).
Виши суд је судији Основног суда вратио предмет да га „извага“ поново, па је у образложењу наведено да „наречена сарадња безбједносне Агенције и МУП-а, колико год да (не)легитимно угрожава право на приватност грађана, може бити у интересу националне безбједности“.
Међутим, чињенице говоре нешто друго. Лични подаци грађана које данас детаљно узимају мобилни оператери у земљама региона, и у претходним годинама били су доступни и заинтересованим групама и појединцима (полицијским службеницима, тајним службама, организованом криминалу, те разним „приватним безбедњацима“ и агентима продаје осигурања и маркетиншких служби).
Према једном писаном Извештају бившег Теленоровог шефа безбедности за прекограничну сарадњу (ММ), у групу поверљивих података који су ишли преко границе спадају: подаци о садржини говорне и писане комуникације, подаци о локацији, подаци о саобраћају који се односе на успостављене и неуспостављене позиве са бројевима корисника и њихово трајање (листинг позива). У Извештају пише и то да је свака активност или техничко решење који наведене податке могу учинити доступним било коме, изузев компанији Теленор и надлежним државним органима у ситуацијама предвиђеним законом, је недозвољена (са оценом највећег ризика).
Тај Извештај упућује на дупле стандарде ове компаније и потврђује „фантомско“ управљање оваквим обавештајним гигантима.
Јер, ако данас знамо да је Теленор годинама раније, у сарадњи са „дубоком државом“ озбиљно разматрао могућност да обједини неколико система за обраду података са мобилним оператером у Мађарској, где је такође био већински власник, како би податке о свом комплетном саобраћају (позиви, СМС, ГПРС, ММС, подаци из такозваног билинга ставио на располагање „коме треба“, и то на дневном нивоу, путем интернета или изнајмљене линије, онда је јасно како је припреман терен за коначну предају читавог таквог система у руке евроатланске шпијунаже.
Корисници услуга овог телеоператера никада неће добити званичну информацију да је њихов провајдер, незаконито, заштићене и поверљиве податке изложио могућем увиду страних служби и агенција. Било да су оне безбедносно-економски заинтересоване за њихову комуникацију и пословне планове или их маркетиншки интересује шта листају, читају, куда се крећу. О неком поступку пред правосуђем Србије или у земљама региона, нема ни говора.
Да су апетити нове тактике НАТО шпијунаже велики, показује и случај италијанске компанија Телецом Италиа СпА која је, након неколико година сталних притисака да „положи оружје“ и преда свој систем у руке новог модела евроатланске шпијунаже, дириговане из команде НАТО пакта у Бриселу, пристала 14. марта 2022. година на „дубљу ревизију“ предлога за преузимање од стране америчког инвестиционог фонда ККР & Цо., тражећи од њега више детаља о пословном плану са иначе проблематичним бившим телефонским монополом.
Како је писала италијанска штампа, управни одбор компаније Телецом Италиа једногласно је овластио извршног директора Пјетра Лабриолу и председника управног одбора Салватореа Росија (Салваторе Росси) да даље разговарају о стратегији ККР-а намењеној за оператера.
Телецом Италиа тражио је детаљније информације о понуди ККР-а, да би затим евентуално „дефинисао ограничени период и опсег за спровођење ексклузивне потврдне дубинске анализе“. Према писању портала Блоомберг, пре тачно годину дана, ККР је истакао да је његов приступ куповини Телецом Италиа „пријатељске природе“, а компанија са седиштем у САД жели да сарађује са одбором италијанског оператера „како би добила њихову подршку за понуду“.
Два највећа инвеститора у телеком оператеру, француски Вивенди СЕ и италијански државни зајмодавац Цасса Депосити е Престити СпА, више пута су говорили да понуда ККР-а не одражава адекватну вредност компаније.
И не само што влада САД и Пентагон, преко НАТО пакта на европском континенту желе да дођу у посед стопроцентног обавештајног садржаја, него преко фантомских фондова какав је ККР, упорно уцењују и нуде куповину и разна „преузимања“ увек далеко испод реалне вредности. Без изузетка, и ово је пример колико је огољеној америчкој империјалној сили стало до својих „савезника“ и како их та сила уопште третира и у мирним и у кризним временима каква су данас.
Занимљиво је и како о оваквој про-НАТО компанији говоре и њени водећи људи, кад наглашавају да се „стратегија Теленор Групе базира се на расту, ефикасности и симплификацији пословања“. То тврди Сигве Брекке, председник и генерални директор Теленор Групе. А поводом описане продаје пословања у региону централне и источне Европе, он каже и ово: „…Правимо важан корак у поједностављивању и фокусирању Теленоровог портфолиа на регионе где видимо најјачи потенцијал за креирање вредности. Након ове трансакције, Теленор ће имати интегрисане фиксне и мобилне операције у Скандинавији, и јаке мобилне позиције у Азији. Теленор група верује да је ППФ, са својим искуством из региона и у сектору телекомуникација, добар нови власник Теленорових операција…“
Укратко, преведено на једноставнији језик: Теленорово тржиште предато је на управљање обавештајним пипцима НАТО алијансе уз помоћ владе САД и њених опскурних, такође шпијунских фондова.
Некад су читаве компликоване операције, обично злочиначке природе, крајње једноставне. Но, како је познато, што је злочин савршенији, то су му трагови видљивији. Тај парадокс није познат бахатим евроатланским легијама, чије вође верују да стварају нови Рим.
1
Продаје као своје
Српски диктатор је од 28. до 30. новембра боравио у Норвешкој. Којим поводом, нико не зна.
Ево наших сазнања
Тражи сагласност за увоз норвешке нафте танкерима преко јадранских лука. Тражи да се са Хрватском договоре да одблокира ЈАНАФ (Јадрански нафтовод).
Тражи од Норвешке да предложи специјалан статус за Србију у НАТО (не пуно чланство него баш неки „статус“) и повлаштено снадбевање енергентима.
Нуди да Србија одмах изврши отписане обавезе из акта о нормализацији односа са Косовом, без обзира на обавезе косовске стране
Нуди да Србија уведе један списак санкција према Русији прилагђен положају Србије
Нуди потпуну лојалност према активностима норвешке дипломатије у Србији.
Колико сам информисан, ово су теме које су биле иза врата јавности. Такозвани офф рецорд. Тачније, уз услов да се не снима него само стенографише, као што нас је обавестио високопозициониран члан његове пратње.
2
Добра вест за чланове СНС-а
За запослене у ЕПС-у Вучић договорио са норвешким краљем да СНС ботови запослени у ЕПС-у након приватизације наставе да пишу коментаре по интернету, а да људи који добију отказ у ЕПС-у добију одштету у висини новца који су дали СНС-у када су их запошљавали у ЕПС-у! Дакле, ботови, мирно спавајте и краљ и Вучићев кум Никола Петровић су обећали да ће наставити да вас плаћају као раднике ЕПС-а и након приватизације.
— СРБИН инфо (@srbininfo) December 9, 2022
