Прочитај ми чланакЗакон о слободи вероисповести усвојен је у црногорском парламенту у тренутку када су власт и опозиција били оштро подељени по питању самог Закона, а власт подељена по више различитих питања у црногорском друштву.
Премијер Црне Горе Душко Марковић, фаворит свих евроатланских адреса, јавна је тајна у ДПС, али и ван те странке, у наредних неколико месеци требало би да преузме ДПС од уморног Мила Ђукановића, који је преко ноћи постао извор нестабилнсти и терет, како у својој партији, тако и у новопридошлој НАТО чланици. За Марковића се већ месецима лобира по општинским одборима ДПС, које Ђукановић последњих дана панично обилази, схватајући да би могао да остане без кључне подршке у изборној години, а то је она страначка, коју је три деценије држао под контролом.
Ни највећи песимисти из ДПС нису могли предвидети да ће Закон о слободи вероисповести извести на улице Црне Горе оволико људи, иако су неки од њих лидера партије и неприкосновеног црногорског владара Мила Ђукановића упозоравали на сличан сценарио. Очигледно је да је Ђукановић решио да оде уз пуно буке, али и беса. Да мора да оде, дошло је са врло озбиљних адреса до којих Мило Ђукановић држи. И пре усвајања овог Закона.
Припремајући се за усвајање овог Закона Ђукановић је врло вешто, по опробаном рецепту, играо на карту ширења страха од Руса, представљајући СПЦ у Црној Гори као руску експозитуру. И сасвим сигурно да је у припреми усвајања Закона био убедљив. Но, све што је уследило након што је Закон о слободи вероисповести добио неопходну већину Ђукановићеве западне партнере уверило је да је процена Душка Марковића, иначе старог обавештајца, била реалнија и тачнија од Ђукановићеве. Сам Марковић је у неколико разговора са западним партнерима, тврде наши извори, упозорио на овакав сценарио, и исказао неслагање са оваквим текстом Закона.
Актуелни црногорски премијер није познат по аферама које прате Мила Ђукановића последњих 20 година. И то је једна од кључних ствари која га квалификује за новог лидера ДПС, на чему се увелико ради, како у Црној Гори, тако и ван ње. Неколико држава чланица ЕУ, предвођених Немачком, поручили су црногорским властима да без владавине права и слободе медија неће моћи да остваре напредак у европским интеграцијама, а сличне поруке је у Подгорици прошле године послао и сам амерички државни секретар Мајк Помпео, за кога се верује да је главни Марковићев покровитељ.
Очи јавности, како домаће тако и међународне, уперене су у две фигуре у Црној Гори, црногорског председника и митрополита Амфилохија. Овај други у овом тренутку демонстрира већу снагу, и прети да детронизује вечитог црногорског председника. Пошто Амфилохије није политичар и хиљаде људи који ходају у молитвеним литијама не може да политички артикулише, остало је питање ко би могао бити тај који ће општенародно незадовоство „покупити“ и испоручити на изборима. Опозициони Демократски фронт нема ту снагу, а и под снажном је контролом Београда. Повлачењем Закона о слободи веориповести и седањем за преговарчки сто са епископима у Црној Гори, Душко Марковић рачуна да би он могао бити тај који ће Црној Гори вратити мир, а ДПС донети нову победу. Овога пута без Мила Ђукановића. За то има подршку Запада, али и званичног Београда, који преко таблиода које контролишу, поручују да знају ком се ваља приволети царству!
