Прочитај ми чланакСрпска напредна странка је за своју председничку и парламентарну кампању само на телевизијама уложила око четири милиона евра, што је три пута више него сви други учесници избора заједно, пише у извештају Транспарентности Србија. Ситуација је слична и када је реч о другим видовима оглашавања.
„Грађани које занима колико партије троше на кампању, и из којих извора, и ове године су остали ускраћени за те информације. И поред новоуведене обавезе подношења прелиминарних извештаја, на мање од 12 сати пре почетка „изборне тишине“, још нису објављени прелиминарни извештаји за девет подносилаца изборних листа и пет председничких кандидата, а међу њима је и СНС, која је имала највеће трошкове. Није познато да ли недостајући извештаји нису поднети у законском року (седам дана пре дана избора), или само још нису објављени на сајту Агенције за спречавање корупције“, пише Транспарентност Србија.
Према њиховим проценама, СНС је за своју председничку и парламентарну кампању само на телевизијама, не рачунајући четири последња дана, уложила око четири милиона евра, три пута више него сви други учесници избора заједно. Ситуација је слична и када је реч о другим видовима оглашавања.
„Плаћено оглашавање, уз бројна гостовања, најчешће у својству актуелног председника државе, уз активности са промотивним ефектом, омогућиле су председничком кандидату Александру Вучићу потпуну медијску доминацију. Закључно са 30. мартом, Вучић је имао 15 промотивних активности и 18 других активности које имају сличан ефекат, четири обраћања јавности у директним преносима већине ТВ станица, 16 гостовања или великих телевизијских интервјуа. Поред тога, поједини медији су његове страначке активности и оно што је том приликом говорио преносили као да су у питању регуларне вести, а не изборна хроника. Захваљујући свему томе, медијско присуство Вучића је остало неокрњено и у периоду у којем се уздржавао од промотивних активности, након што је прогласио крај функционерске кампање“, пише Транспарентност.
Александар Вучић доминирао је и на насловним страницама дневних листова. За 45 дана појавио се 308 пута, од тога 85% (263) у позитивном контексту. Други по броју појављивања је Здравко Понош са 30, од тога 37% у позитивном тону. Сви остали појединачно имају мање од 10 појављивања, а готово сва су позитивна.
„Када се посматрају кандидати и листе збирно, Вучић, јавни функционери и кандидати из његове странке и са његове листе били су 468 пута на насловним страницама, 86% у позитивном тону, а од тога 125 пута као главна тема. Понош и сви остали са листе „Уједињени за победу Србије“ имали су 112 појављивања, од тога више од две трећине у негативном тону. Главна тема били су 35 пута, огромном већином (30) као негативци. Од осталих, листа „Ајмо, људи“ имају укупно 21 појављивање (86% позитивно), листа „Морамо“ 20 (95% позитивно) и СПС-ЈС-ЗС – 19 (79% позитивно). Све друге листе и кандидати били су мање од 10 пута на насловним страницама“, пише ТС.
Што се функционерске кампање тиче, закључно са 27. мартом, за узорак који обухвата 26 функционера, било је 75 одсто промотивних активности више него у истом периоду у претходној, неизборној години. Ако се посматра десет најактивнијих функционера, раст је 119 одсто. Појединачни рекордери су Горан Весић са 48 и Вања Удовичић са 42 промотивне активности. Са становишта организатора, функционерска кампања је била веома успешна, јер су ове активности функционера добиле завидан простор у информативним емисијама.
„Све то показује речито да измене закона које су предузете пред ове изборе нису довеле до решавања суштинских проблема, ни када је реч о транспарентности финансирања кампање, ни у погледу равноправности учесника на изборима. Уместо омогућавања увида у рачуне за финансирање кампање, као што је ТС предлагала, уведени су прелиминарни извештаји са стањем на 15 дана пред изборе, који су притом остали недоступни до наступања изборне тишине, а уместо ограничења активности јавних функционера у кампањи, уведено је делимично ограничење извештавања о појединим активностима. Такође, није био прихваћен наш предлог да се, слично већини демократских земаља, ограниче дозвољени укупни изборни трошкови, тако да ће грађани и овог пута платити чак 15,7 милиона евра из буџета да би их странке и кандидати убедили да управо за њих треба да гласају“, наводи Транспарентност Србија.
— СРБИН инфо (@srbininfo) March 31, 2022
