Pročitaj mi članakIzgradnja kompleksa Ekspo 2027 po svemu sudeći je u ozbiljnim problemima te je država odlučila da poruši i poslednje prepreke kako bi stigla da sve završi u rokovima. Izmene posebnog zakona (lex specialis) kojim je regulisana izgradnja ovog kompleksa, Vlada Srbije uputila je Skupštini Srbije na usvajanje. Ono što se može zaključiti jeste da se ovim posebnim zakonom nastavlja derogiranje pravila propisanih Zakonom o planiranju i izgradnji.
Три су кључне измене које доноси предлог Владе.
Једна је да добијање сагласности на студију о процени утицаја на животну средину више неће бити услов за прибављање грађевинске дозволе.
Друга је да грађевинска дозвола више неће морати да буде прибављена за изградњу целог објекта већ ће моћи да се тражи и добије за појединачне делове исте зграде.
Трећа и најпроблематичнија јесте да ће објекти за Експо моћи да се користе „привременим пуштањем у рад“. Односно неће морати да имају употребну уколико не буде могла да се прибави на време.
У образложењу за доношење измена закона, Влада Србије посредно признаје да је постизање рокова проблем. Како је наведено, измене закона се доносе „у циљу правовременог испуњења обавеза преузетих према Међународном бироу за изложбе“.
Заштита животне средине – тек кад се сагради објекат
Како је Форбес Србија недавно писао, држава се нашла у проблему са изградњом Националног стадиона. Министарство заштите животне средине крајем новембра објавило је решење којим се налаже израда студије о процени утицаја на животну средину. Разлог је то што је нашло да ће пројекат утицати на животну средину у већем обиму.
Одобрена студија је услов за добијање грађевинске дозволе. То ће успорити државу најмање неколико месеци колико је потребно да се изради и одобри такав документ.
Међутим, овакви случајеви више неће кочити изградњу комплекса Еxпо 2027 уколико буду усвојене измене посебног закона.
Предвиђено је да орган надлежан за издавање грађевинске дозволе може да је изда и без сагласности на студију. Биће довољно да се достави изјава одговорног пројектанта да је приложена документација усаглашена са мерама и условима заштите животне средине из студије.
Сагласност ће инвеститор (држава преко Министарства финансија) моћи да донесе касније. Односно, предаће је тек када буде завршен објекат и када буде предаван захтев за употребну дозволу.
У образложењу разлога за доношење закона није елаборирано зашто се ово ради. Осим да се то чини у циљу испуњења међународних обавеза „у роковима“.
Етапна градња
А да би што пре завршили објекте потребне за Еxпо, креатори закона нашли су ново „креативно“ решење. Наиме, досад је прибављање грађевинске дозволе било подељено у две фазе. Прва фаза је била када се праве темељи објекта, а друга када се подиже остатак.
Међутим, сада ће друга фаза моћи да се „поцепа“ на више мањих. Како предвиђа предлог закона, грађевинска дозвола моћи ће да се прибави и за посебни део објекта. Ако његова изградња не утиче на изградњу другог дела. Или, како је дефинисано, ако радови „могу да се изводе технолошки независно од преосталог дела објекта“.
Пластичније објашњено, ово би на примеру стадиона могло да значи да инвеститор може да прибави посебну грађевинску дозволу за једну трибину, а посебну за другу или за, рецимо, кров стадиона. Под условом да може да се гради мимо остатка објекта. Или, уместо обимне техничке документације за цео објекат, предаје се више мањих пакета „папирологије“.
Оправдање за овакву измену дато је у виду дефиниције да је то због „сложености објеката и технологије извођења радова“. И нове одредбе неће важити само за објекте високоградње већ за све у комплексу.
У овом делу поједностављивања бирократије, „обрисана“ је још једна обавеза из Закона о планирању и изградњи. Када буде пријављивао радове, инвеститор неће морати да у катастру упише предбележбу објекта у изградњи. Још једна уштеда времена.
Привремена уместо употребне дозволе
Већ је и актуелни леx специалис дозвољавао да се употребна дозвола за павиљоне изда и у тзв. „сивој фази“. Било је довољно да буде завршена конструкција објекта, фасада, кров, фасадна столарија, спољна хидро и термоизолација, сви прикључци и инсталације у објекту.
Та употребна дозвола за „сиву фазу“ значила је да је даље могао да се поднесе захтев за решење о одобрењу извођења радова како би се павиљон од „сиве фазе“ довео до финалног изгледа по жељи излагача.
Изгледа да ни то није било довољно.
Сада предлог измене закона предвиђа да ће изграђени објекти моћи да се пусте у рад односно користе само на основу позитивног извештаја Комисије за технички преглед.
У образложењу за доношење закона наведено је да се овакво решење разликује од оног у Закону о планирању и изградњи „будући да ови објекти представљају павиљоне за учеснике међународне изложбе који су привременог карактера и по завршетку изложбе биће уклоњени да би се на том месту градили објекти који ће бити трајног карактера и за које ће бити потребно прибавити решење о употребној дозволи“. Додатно је објашњено да се за павиљоне издаје привремена грађевинска дозвола.
Међутим, текст нове одредбе не каже тако.
У тексту одредбе наводи се да се пуштање у привремени рад односи и на објекте за које је издата грађевинска дозвола (они који ће остати и након завршетка манифестације) и на оне за које је издата привремена грађевинска дозвола и који су предвиђени за уклањање (павиљони земаља учесница).
Такође, ова одредба ће важити не само за објекте унутар комплекса Еxпо већ и за оне који нису његов део, али су у функцији манифестације што проширује обухват.
И ова измена образложена је циљем „стварања услова за ефикаснију реализацију пројекта изградње Експо комплекса“.
Привремени рад од две године
Поврх тога, ово привремено пуштање у рад важиће чак 24 месеца. Пре истека тог периода инвеститор ће морати да тражи употребну дозволу за оне зграде за које је издата грађевинска дозвола. У преводу, за оне које остају (што још једном негира објашњење да је реч само о павиљонима за које се издаје привремена грађевинска дозвола).
Закон о планирању и изградњи не познаје институт привременог употребне дозволе нити било каквог привременог пуштања у рад. Постоји само институт пробног рада, који се користи када је пре издавања употребне дозволе потребно тестирати подобност објекта. Такође, пробни рад дозвољен је највише годину дана. То указује на још једно дерогирање основног закона путем лекс специјалиса.
Оно што је најважније, ова одредба сугерише да ће гости манифестације Еxпо, по свему судећи, ако држава буде у стисци с временом и не буде имала времена да прибавља употребне дозволе, боравити у објектима који ће бити у статусу привременог коришћења односно неће имати употребну дозволу.
Још једном, уместо да држава издавањем употребне дозволе гарантује за безбедност објеката, одговорност ће пренети на једну или више компанија које ће радити технички преглед. Из предлога закона се може видети да ће Влада подзаконским актом ближе уредити поступак привременог коришћења објеката.
Мирис корупције?
Интересантан је и став додат у члан 8 лекс специјалиста. Овим ставом предвиђено је да инвеститор може поверити управљање деловима Еxпо комплекса посебној компанији. Уговор би дефинисао период управљања, накнаду коју би та компанија плаћала држави, као и начин на који би вратила поверене непокретности након истека уговора. Ову посебну компанију оснива Република Србија, стоји у предлогу.
Због тога је много значајније шта управљање подразумева. Посебно интересантна је дефиниција која каже да би ова компанија могла да даје објекте у закуп „непосредном погодбом испод тржишне вредности“.
У образложењу разлога за доношење закона, ово није детаљније објашњено. Наводи се само да је „један од битних циљева доношења овог закона да се омогући посебном привредном друштву односно друштву посебне намене, основаном од стране Републике Србије, да управља деловима Еxпо комплекса, пре, током и након одржавања…“.
Сређивање фасада по градовима и општинама
Још једна потпуно нова ствар у лекс специјалису је члан који уређује обнову фасада. Овај члан даје право градовима и општинама да одреде зграде на којима ће бити обновљене фасаде.
Како је наведено у образложењу закона, одређени садржаји у вези с манифестацијом ће се одвијати на различитим локацијама. Па се „јавила потреба да јединице локалне самоуправе уреде локације и јавне просторе у којима ће се одвијати активности у вези са изложбом“. Тако ће градови и општине моћи да уређују фасаде зграда, вероватно на централним трговима или другим прометним местима, у складу са овим законом, како би промоција манифестације била изведена у лепом окружењу.
Додаје се да је обнова фасада „у функцији заштите и очувања културних, историјских и друштвених обележја градова и унапређења туристичких потенцијала локалних самоуправа, што може имати позитивне финансијске ефекте како на локалну самоуправу, тако и на Републику Србију“.
Како се може видети, закон се не доноси по хитном поступку. Али, ступиће на снагу већ дан након објављивања у Службеном гласнику. Новац за спровођење биће обезбеђен из буџета.
