Прочитај ми чланак

ВЕСИЋЕВ Градски секретар из комуналне полиције шверцовао слику Паје Јовановића!

0

Након што је 15. јула ове године из Беча слетео на Аеродром Никола Тесла, један путник се упутио ка излазу где пише "ништа за пријављивање". Царинска контрола код њега је нашла слику "Стражар" Паје Јовановића плаћену преко 140 хиљада евра, и преко 15.000 евра у кешу. Иако су га медији представљали као мистериозног путника, ЦИНС открива да је реч о градском секретару Николи Ковачевићу.

Након што је слика пронађена код њега, градски секретар за комуналне и стамбене послове Града Београда и одборник Српске напредне странке (СНС) у Скупштини општине Раковица изјавио је да је мислио да оне не подлежу наплати царине.

Jutjub

Ипак, контрола је сачинила записник о откривању царинског прекршаја. Ковачевић тврди да није покушао да сакрије слику, већ да је пришао царинику како би га питао шта да ради јер има културно добро.

– Као када долазите у Египат и доносите делове пирамиде и кажете „драга моја земљо, ево донео сам из друге земље делове пирамиде“ – изјавио је за ЦИНС.

У пуномоћју које му је дала супруга Милена пише да је он купио слику, а да је новац исплаћен са њеног рачуна. Поред скупоцене слике, код Ковачевића је на аеродрому пронађено и 15.550 евра у готовини.

Како је преко границе без пријаве дозвољено пренети 10.000 евра, Стражар и 5.550 евра су, док се случај не реши, одузети.

Zaplenjena slika Stražar FOTO: Uprava carina

Међутим, заменик градоначелника Београда Горан Весић већ дан након заплене је најавио коначно одредиште ове слике Паје Јовановића. Весић је на Фејсбуку објавио да ће се она ипак наћи у Музеју града Београда:

– Како би наш народ рекао није коме је речено, него коме је суђено.

Наиме, месец дана пре него што је откривена код Ковачевића, слика Стражар је била понуђена на лицитацији у бечкој аукцијској кући Доротеум. Весић је након заплене открио да је и Град био заинтересован да је купи. На Фејсбук профилу је написао да је план био тајна, јер би порасла цена да се за то сазнало:

– Зато сам замолио једну западну компанију која послује у Београду да купи слику и поклони је Музеју града Београда. Та фирма је, додаје, била спремна да за Стражара издвоји до 50.000 евра.

Никола Ковачевић за ЦИНС каже да је Весић спомињао да је реч о аустријској фирми Штрабаг, те да он није куповао слику за Град.

Не зна да ли је Весић упућен да је он купио Стражара и упућује да то ЦИНС пита њега. На питање због чега му није рекао да је купац, одговара:

– Да ли би ви сваком вашем колеги рекли нешто што вам се десило? Па не би сваком.

Немања Ненадић из организације Транспарентност Србија оцењује да је цела ситуација „чудна“:

– Приликом испитивања овог случаја треба видети да ли је постојао некакав претходни договор између тог градског секретара и других градских челника да ће он да купи слику за свој новац па да му Град то касније надокнади“.

Никола Ковачевић, дипломирани правник, први пут је на јавну функцију ступио у јулу 2012. године као члан изборне комисије Града Београда. Од тада са јавне функције није одлазио, а променио их је неколико.

Крајем 2013. постао је в.д. директора у јавном предузећу Београдска тврђава где се задржао годину дана. Потом је дошао је на чело другог београдског предузећа Градско стамбено. У јуну 2018. постаје секретар у Градској управи Београда задужен за комуналне и стамбене послове, а на локалним изборима 2020. испред СНС-а изабран је за одборника Скупштине општине Раковица.

Ни на једној од функција није зарађивао више од 155.000 динара, а тренутно као градски секретар пријављује месечну плату од 110.000 динара.

Увидом у катастар непокретности види се да је овај функционер у октобру 2017. подигао стамбени кредит. Тада се обавезао да ће за 15 година вратити кредит, који без камата износи скоро 99.000 евра.

До значајне промене у његовој имовинској карти дошло је у мају ове године. Ковачевић је тада пријавио да је добио у наследство два стана и апартман на Копаонику, за које каже да их је наследио од родитеља. Пријавио је и да поседује депозит у банкама или другим финансијским организацијама у земљи и иностранству.

За ЦИНС тврди да је слика купљена новцем, који је његова супруга добила од продаје некретнине, а који је пријављен Агенцији за спречавање корупције:

– Новац је легално зарађен, налазио се на рачуну моје супруге и нема никакве везе са мојом платом.

За 15.550 евра које је царина пронашла током претреса каже да нису његови, да му их је вратио пријатељ који је путовао са њим, због чега их није пријавио. На питање због чега је онда тај новац био код њега, Ковачевић је одговорио да је то „приватна ствар“.

У разговору са новинарком ЦИНС-а рекао је да је из богате породице која живи у Београду стотинама годинама и да скупља уметничка дела. Новцем за слику није отплатио стамбени кредит, јер, како каже, кредити су никад јефтинији, док се вредност слике сваке године увећава.

Додаје да је слика купљена за његову личну колекцију:

– Моја породица је колекционар, мој отац и мајка су колекционари. Ја ћу платити казну за незнање и апсолутно треба да платим прекршајну казну и слика ће остати у власништву породице која ју је легално и купила, донела и зарадила.

Немања Ненадић објашњава да су функционери у обавези да поред своје имовине и прихода, Агенцији за спречавање корупције пријаве и имовину и приходе супружника и малолетне деце са којима живе. Према његовим речима, Ковачевић је можда пријавио да његова супруга има неку уштеђевину, али то није видљиво на сајту Агенције јер није у јавном делу извештаја о имовини и приходима.

Мишљења је да би сада када се зна да је Ковачевић купио слику и, заједно са хиљадама евра, покушао да је непријављену унесе у земљу, било логично да Агенција испита његову имовину и приходе.

– Такође, верујем да има основа да се тужилаштво обрати Агенцији и да затражи податке о томе шта је овај функционер пријављивао од имовине и прихода па да виде да ли можда постоји нека ситуација где он није пријавио неку имовину и приходе из којих би могла да буде финансирана ова куповина“.

Након што су пронашли слику и новац код Ковачевића, цариници су обавестили заменика јавног тужиоца Александра Милића који им је рекао да поступају по процедури односно да напишу царински прекршај.

Управа царина је 21. јула поднела захтев за покретање прекршајног поступка београдском Прекршајном суду у ком су предложили новчану казну, али и да се изрекне заштитна мера – да му се одузме роба коју није пријавио.

Прекршајна казна може бити од једноструког до четвороструког износа вредности робе, каже за ЦИНС адвокат Иван Нинић. Осим новчане казне, могуће је одузети робу.

Из документације до које је дошао ЦИНС види се да Ковачевић није дошао на саслушање 7. септембра. Позив и захтев нису уручени, а није их преузео ни у суду 15 дана од обавештења које је остављено на његовој адреси.

Ковачевић каже да му није јасно како нису успели да му уруче позив те да је из медија сазнао да је било суђење.

Управа царина је о овом случају дописом обавестила и Прво основно јавно тужилаштво како би утврдили да ли је Ковачевић слику и новац кријумчарио или је реч о неком другом кривичном делу, пише ЦИНС.