• Почетна
  • ПОЛИТИКА
  • ШМИТ за немачке медије: Русија развија „потенцијал за деструкцију“ на Балкану
Прочитај ми чланак

ШМИТ за немачке медије: Русија развија „потенцијал за деструкцију“ на Балкану

0

Русија развија „потенцијал за деструкцију“ на Балкану. То би могло да дестабилизује земље у том региону, упозорава у интервјуу Deutsche Welle високи представник у Босни и Херцеговини Кристијан Шмит.

Кристијан Шмит оптужио је Владимира Путина да потпаљује ситуацију на Зашадном Балкану, а сад „убацује у рикверц“.

DW: Рекли сте да Владимир Путин потпаљује (ситуацију) на Балкану. Шта то значи?

 Кристијан Шмит: Ситуација на Западном Балкану генерално је стабилна, али није поштеђена утицаја агресорског рата који Руска Федерација води против Украјине. Многи људи страхују од пребацивања ратног сукоба на ово подручје. Ја не. Али видим потенцијал за деструкцију, потенцијал да се путем лажних вести и других метода проузрокују кризна жаришта која би могла да дестабилизују земље региона, посебно Босну и Херцеговину. И то код мене изазива велику забринутост.

 DW: Велика забринутост влада и овде у Европи. Видели смо да је канцелар разговарао с председником Србије и премијером Косова. Воде се интензивни дипломатски разговори. Немачка министарка спољних послова била је у региону, као и министарка одбране. Колико би Европа требало да буде забринута због губитка утицаја и кредибилитета у погледу трасирања пута тих земаља у ЕУ?

Шмит: Пре свега могу да кажем да сам веома захвалан немачкој влади која интензивно води бригу о региону. Овај регион, наиме, постаје један од кључних у стварању политичке климе. Он ће то бити и након рата против Украјине. Верујем да корисна и разумна примена инструмената којима располаже Европска унија може да делује стабилизујуће и умирујуће. На крају ћемо морати да се запитамо: може ли ова држава, Босна и Херцеговина, и могу ли остале земље – у Европску унију?

– То ће покренути још неколико питања, а у међувремену морамо да радимо на стабилизацији прилика. То значи да морамо да радимо на стварању поверења и да користимо тај капитал. Јер, људи очекују да ствари више не иду по злу. Шта значи по злу? У Босни и Херцеговини, а посебно у Сарајеву, људи су искусили шта значи живети три године под опсадом, живети у условима бруталног рата и бруталних сукобљавања. И нико, без обзира којој етничкој групи да припада, нема интереса да то икада више доживи. Они имају велико поверење у то да међународна заједница и Европа могу то да спрече. То је заправо суштина онога што је наш задатак, како бисмо овој земљи дали могућност да се самостално развија.

DW: Западни Балкан је на врху листе приоритета, па и овде у Берлину. Немачка министарка спољних послова била је тамо у посети. Председник Србије и премијер Косова посетили су Берлин. Шта се тиме до сада постигло?

Шмит: Тренутно не могу да говорим у име Европске уније или њене политике, али сматрам да је, с глобалне тачке гледишта, потребно деловати по мери – у зависности од ситуације у земљама. Потребни су нам препознатљиви помаци у тим земљама, које ће онда бити у стању да искористе прави тренутак за европске интеграције. Ако неко има утисак да се ништа не мења на боље, да је правна држава још увек слаба, да не може да пронађе посао или адекватне услове за посао, онда он реагује на то и одлази у друге земље, у земље Европске уније. Зато морамо да створимо основу за поверење. То није лако, али постоје инструменти које бисмо могли користити.

           – Ако погледате да је прошло 27 година од Дејтонског споразума, онда се и сам чудим колико мало је хрватској, српској и бошњачкој страни успело да ускладе разлике у сећању на прошлост и претопе их у заједничко разумевање будућности. Сви се сећају онога што је било, али не изводе баш поуздане закључке о томе шта не би требало да буде у будућности и до чега мора да дође.

DW:  Како процењујете председника Србије Александра Вучића? Он говори о компромису који жели да постигне по питању досадашњег непризнавања Косова као независне државе. Немачка је потпуно јасно поновила захтев да мора доћи до признања и да је то услов за улазак у Европску унију. Очекујете ли заиста искорак у блиској будућности?

Шмит: Искорак ће бити тешко постићи. И као посматрач, мислим да би постепено усаглашавање имало смисла. Што се тиче признавања Косова, које није признало ни пет чланица ЕУ, то би за мене у сваком случају значило омогућавање прагматичне сарадње између две државе, Косова и Србије.

Из какве земље, ми Немци, долазимо? Имамо искуство када је реч о сарадњи између Источне и Западне Немачке, иако није било међусобног признања. Из таквог прагматичног начина – који се наравно не може пренети један кроз један, јер то је било време Хладног рата и комунизма – ја бих извукао следећу мисао: Никада нећемо урадити све оно што је могуће, али оно што урадимо, то ћемо урадити с добром вољом. Нажалост, то за сада није препознато у односима између Србије и Косова. И на томе мора да се ради.

DW:  Европа сада има у фокусу Западни Балкан. Како оцењујете улогу САД?

Шмит: Морам пре свега да констатујем да су Американци опет ту, да су се поново вратили у смислу да осећају одговорност за регион. Они су децидирано поставили за циљ сарадњу с Европском унијом и она мора даље да се гради. Хвала Богу да у САД више нема расправе о размени територија с циљем смиривања ситуације у региону.

– На основу Дејтонског споразума, чији је највећи успех то што је једноставно донео мир и прекид ватре, ми морамо даље да развијамо земљу. Може се рећи да је то јако касно, али не мислим да је прекасно да покушамо да се, уз америчку подршку, ипак дође до јасне оријентације у правцу Европске уније.

DW: Немачка је сигнализирала евентуалну спремност да пошаље више особља у регион. Која су ваша очекивања и наде?

 Шмит: Веома би ме обрадовало када би немачка савезна влада и немачки Бундестаг одлучили да се Бундесвер укључи у мисију ЕУФОР-Алтеа. Не ради се само о томе да се та мисија бројчано ојача. Ради се и о флексибилности, како би се могле осигурати безбедносне гаранције дате грађанима Босне и Херцеговине. И то нема везе само с бројем војника, већ и са њиховим пореклом. Добро је и исправно да се у то укључе и друге европске земље.

 – Моје искуство говори да готово да не постоји земља у Европи, у којој се, као у БиХ, Немачка тако много цени и која ужива тако велико поверење. У то поверење се мора и улагати, и оно се може учврстити приступањем мисији ЕУФОР-Алтеа, тим пре што ће то значајно повећати и унутрашњу отпорност и одбрану друштва и државе Босне и Херцеговине.

DW: Мандат ЕУФОР-а истиче у новембру. Колики је ризик, какве су шансе? Да ли мислите да ће Русија у будућности ставити вето и блокирати ту мисију?

– Прошле недеље поднео сам извештај Савету безбедности УН о ситуацији у Босни и Херцеговини. Било је занимљиво чути како је руски допринос тој расправи указао на могућност улагања вета на продужење мисије ЕУФОР-Алтеа. Ипак, то није била јасна најава. Више сам то схватио као наговештај тога како они, под садашњим околностима, као страна у рату, сагледавају то шта се спрема на јесен и шта је изводљиво. По мом мишљењу, то није кључно питање ни за Руску Федерацију, ни за друге земље. Кључно је питање: да ли се то у начелу подржава или се покушава да се тако нешто испреговара. Видећемо. Могу само снажно да препоручим да се, свеједно којим правним средствима, обезбеди наставак мисије ЕУФОР-Алтеа.

DW: Као високи представник имате готово неограничену моћ. Можете да надгласате демократски изабране носиоце политичких одлука. У октобру су избори и већ постоје проблеми с њиховом организацијом и финансирањем. Да ли сте спремни да употребите своја овлашћења како бисте омогућили одржавање тих избора?

Шмит: Под један, избори су есенција, срж демократије. Онај ко изборе деградира и своди их на тактички маневар, тај не разуме да грађанин кроз изборе остварује основно право да учествује у управљању земљом. Зато избори морају да се одрже и сви морамо да створимо услове за њихово одржавање.

– Веома ми је жао што то до сада није успело државној влади, односно Савету министара који је, у време када БиХ још нема усвојен фиксни буџет, надлежан и за доношење одлуке о финансирању избора из тог истог буџета. Више пута смо на то указивали на међународном нивоу, не само пријатељским, већ и оштрим тоном. Морам рећи да бих веома, веома волео да видим да Савет министара усвоји буџет.

 – Требало би само знати да међународна заједница, а ту мислим и на себе, неће дозволити да избори пропадну зато што нема новца. Новца у Босни има и ако нико не буде спреман да усвоји и покрене те механизме, онда се у помоћ мора позвати међународна заједница.

УКОЛИКО ИМАТЕ ЖЕЉУ ДА ПОДРЖИТЕ РАД ПРОДУКЦИЈЕ „ЦЕНТАР” И РАД ПОРТАЛА „СРБИН.ИНФO”, ДОНАЦИЈЕ МОЖЕТЕ УПЛАТИТИ ПУТЕМ СЛЕДЕЋИХ ЛИНКОВА:

ХВАЛА И БОГ ВАС БЛАГОСЛОВИО!