Прочитај ми чланакПредседник Скупштине Србије Ивица Дачић рекао је данас да што пре треба усвојити Етички кодекс о понашању посланика, те најавио да ће о протоколу понашања, опхођења, па и облачења народних представника одлучивати ни мање ни више него напредњак Александар Мартиновић.
На данашњем заседању Скупштине Србије, у делу седнице када посланици постављају питања, било је речи и о потреби да се што пре усвоји Етички кодекс о понашању посланика.
Одговарајући на ово питање, Дачић је рекао да ће на изради кодекса наставити да ради Административни одбор на челу са шефом посланичке групе Александар Вучић за нашу децу – Александром Мартиновићем.
Да не буде забуне, реч је о истом оном Мартиновићу који је учествовао у неколико скупштинских обрачуна на ивици физичког сукоба, који је годинама познат по језику увреда на рачун политичких противника, плагирању научних радова, али и отимању радног места професоркама Више медицинске школе у Ћуприји.
Шта подразумева етички кодекс
Више него очигледно јесте то да је српским парламентарцима кодекс понашања преко потребан. Од 2008. године трају покушаји да се у парламенту усвоји правилник о њиховом понашању, али то до сада није успело ниједном скупштинском сазиву.
Нацрт кодекса понашања посланика из 2014. године предвиђао је оштре казне за посланике који се непримерено понашају. Како је наведено у Нацрту тог документа, посланици који не поштују правила лепог понашања морају јавно да се извине, а за случај да то не учине, платили би казну у висини своје три плате.
О казнама би одлучивало ново тело – етички савет, у коме би седели представници свих посланичких група и скупштинских одбора. Тај орган могао би да изриче нејавну и јавну опомену, коју би пратила новчана казна у висини од 10 одсто од плате.
По Нацрту кодекса, била би забрањена употреба мобилних телефона, снимање и сликање других посланика, као и уношење партијских обележја. Никад усвојени кодекс предвиђао је и ангажовање посланика у борби против корупције и одговарање на сва новинарска питања.
У том документу пише и да су посланици дужни да уважавају своје колеге, да не дају омаловажавајуће изјаве, као и да говором мржње не подстичу насиље. Такође, парламентарци би били у обавези да поштују све прописе који се односе на ограничавање броја функција, као и да “избегавају сваку ситуацију која би могла довести до подмићивања”.
Нацрт кодекса такође забрањује да се у Народну скупштину уносе увредљиви транспаренти, заставе страних држава и партијски симболи.
Све ово јесте неопходно, али се поставља питање да ли Александар Мартиновић може то обезбеди.
Вукадиновић: Каква Скупштина, такав и кодекс
Бивши посланик и уредник Нове српске политичке мисли Ђорђе Вукадиновић каже да су Мартиновић, овај скупштински одбор и комисија, као и комплетни састав парламента најмање позвани да причају о кодексу.
“Каква Скупштина, таква и комисија, такав и кодекс. Етички кодекс јесте потребан, он подразумева прописе о понашању, опхођењу, па и облачењу посланика. Мартиновић и одбор који предводи, као уосталом и цела Скупштина, међутим, нису они који треба да причају о етичком кодексу. Понашање и овог и претходног сазива парламента је у суштој супротности са већином логичких одредаба неког нормалног кодекса понашања. Понашање посланика СНС је примитивно и сирово и никакав кодекс то, нажалост, неће променити, све док не дође некаква директива са врха СНС да се начин опхођења у Скупштини промени”, наводи Вукадиновић за портал Нова.рс.
Миливојевић: Он је најпозванији за етику
Политички аналитичар цвијетин Миливојевић, пак, мисли да је Мартиновић у ствари најпозванији од свих 250 посланика да одлучује о етичком кодексу.
“За то га кандидује неколико ствари. Пре свега, он је доктор правних наука који је успео сам себе да плагира, па је објављивао један исти свој рад само под другачијим насловом, да би стекао услове за полагање доктората. То је прави пример етике. Затим, поред тога што је посланик, Мартиновић стиже да буде и професор и то на Правном факултету у Новом Саду, али и у високој школи за медицинске сестрице у Ћуприји. То значи да је дијапазон његовог знања заиста импресиван. Он је и врло посвећен, па је до последњег радикала бранио Војислава Шешеља у периоду од 2008. до 2012. године и највише вређао Томислава Николића и Александра Вучића, речима које данас ни на Твитеру не могу да се прочитају. Онда кад му Шешељ није дао да буде кандидат за председника 2012. године одлази код тих истих Николића и Вучића, а своје претходно понашање објашњава речима: “Само магарац се не мења”. Ето још једног пристојног етичког приступа”, наводи Миливојевић.
Без обзира на све ово, ипак, сматра да СНС нема бољег кандидата за кројење посланичког кодекса.
“Кад видимо како говоре у парламенту Марко Атлагић, Марјан Ристичевић. Владимир Орлић или Александар Марковић, мислим да је Мартиновић један од пристојнијих тамо”, закључује Миливојевић.
Вероватно и Дачић мисли тако…
— СРБИН инфо (@srbininfo) December 2, 2020
