Прочитај ми чланакTоком свог обраћања у Скупштини Србије, Александар Шешељ, посланик СРС, указао је да се Србија налази под тихом окупацијом Европске уније. Том приликом своје ставове је аргументовао са следећим тврдњама:
„Подсетићу вас да ова Влада, Влада СНС, први пут у историји, поред свих тих први пут у историји ствари које је урадила, први пут у историји је на посредан начин финансирала фестивал „Мирдита“, који има за циљ промоцију такозване косовске културе у центру Београда и, да невоља буде још већа, бивши министар културе, господин Тасовац, а садашњи кадар СНС и одборник у Скупштини Града Београда је био више пута да подржи ту манифестацију. Она се организује једном годишње. То треба да нам покаже где смо ми сада, шта је постало нормалност у Србији. Дакле, да се отворено појављују на таквим манифестацијама бивши министри, угледни чланови владајуће странке и да власт посебно финансира такве догађаје.
Што се тиче питања уџбеника, ја мислим да је то заиста јако важно. Ми видимо само реакције када настане скандал. Подсетићу вас, највећи сукоб у владајућој коалицији изазвали су уџбеници са ЛГБТ садржајима. До тога је то довело да замало један министар остане без министарства када се томе успротивио. А да ли би ми нешто знали о свему томе да он то није подигао у јавност?
Тако је и са овим скандалима око тих неких историјских фалсификата, какав је последњи пример тај „данак у крви“ као прилика за стварање каријере у оквирима турске империје. Можемо сутра да затекнемо и Јасеновац у позитивном контексту. Можемо да затекнемо и бомбардовање Србије у позитивном контексту и Хашки трибунал као суд правде који је донео помирење на Балкан и казнио те зле Србе за се шта су они радили, а можемо да затекнемо и још нешто што је такође данас актуелно. Уколико будемо били на линији школске књиге „Логоса“, „Клета“, „Бигза“ и осталих загребачких издавачких кућа, који се врло отворено кроз своје деловање на тржишту, понашање на тржишту, лов на профит, баве политиком. Они шаљу политичке поруке.
Можемо да затекнемо сутра и ту, зашто да не, црногорску аутокефалну православну цркву коју су ту исти зли Срби у окупацији Црне Горе укинули, како је то историјска неправда која се сада исправља. Ако може да буде „данак у крви“ позитивна ствар, зашто не може онда све ово?
На делу је, заједно са тим невладиним организацијама, НВО сектором, процес преумљења. Дакле, да нам покаже да ми нисмо исти као ти Европљани, да смо ми за све увек криви, по природи смо зли и да, једноставно, се рађамо и живимо и увек имамо тај терет кривице и лоших дела из прошлости. То је исто тако чињеница
Ми се прилагођавамо онима, дочекујемо их овде хвалоспевима, не знам да ли знате, али ми у Србији имамо и тргове страних инвеститора. Дакле, дочекујемо их хвалоспевима, који као подижу нашу привредну активност, нашу економију, а ми им дајемо огромне субвенције по радном месту. Фактички Влада Републике Србије плаћа, исплаћује плате радницима у страним компанијама. Те компаније су раније добиле земљиште бесплатно, све дозволе по убрзаној процедури и бесплатно и локална самоуправа или Влада Републике Србије им по сваком питању максимално излази у сусрет на уштрб неких можда других економских интереса. Тако и ово.
Они од нас једноставно захтевају, траже, то је оно за шта ми њима служимо и шта је наш најбољи, показало се кроз ових 20 година, извозни производ, јесте јефтина радна снага.
Можемо ми да причамо овде о немачком стандарду, о швајцарским пензијама, о платама од 500 евра, можемо ми да гледамо и Дневник 2, па да мислимо да гледамо научну фантастику, али чињеница је да је Влада Републике Србије 2014. године платила један маркетиншки спот на телевизији ЦНН, који позива странце да дођу да инвестирају у Србију као земљу јефтине радне снаге. То се платило из буџета Републике Србије. Дакле, све је овде подређено интересима странаца.
Какве су данас плате у тим компанијама и сигурност тих радника који тамо раде? Врло мале. Плате су често око минималца, а сигурност никаква не постоји, будући да свака од тих компанија када истекне тај програм субвенција се опет јави Влади Републике Србије да о томе преговара и уколико као „Фијат“, сваке године преговарају, и уколико не дође до тих договора, наставка програма субвенционисања, само странци кажу – ево вам ови радници, ево вам ова компанија, ево вам фабрика, ево вам земљиште, све, идемо ми назад. На тај начин уцењују власт у Србији.
Дакле, ми једнострано примењујемо нешто, а будућа неизвесна околност, чланство Србије у Европској унији, то се више ни не крије да је перспектива која не постоји, дакле, европска перспектива Србије је мртва и ми се сада тешимо „малим Шенгеном“.”
