Pročitaj mi članakTokom Skupštinske raasprave, u vezi rada javnih izvršitelja, došlo je do žestoke rasprave između opozicionog narodnog poslanika Srpske radikalne stranke Aleksandra Šešelja i režimskog narodnog poslanika Srpske napredne stranke Jelene Žarić Kovačević.
Том приликом посланик Шешељ је изнео следеће тврдње:
„Све ћу вас подсетити да смо још 16. септембра, СРС је предала Предлог закона о извршном поступку и обезбеђењу за који је за мање од два месеца прикупила више од 100.000 потписа грађана Србије. Са тим је показала власт у Србији да један велики део грађана Србије апсолутно не поштује и да их не занима шта они мисле о било којој теми, а пре свега на овако једној важној теми, какво је питање јавних извршитеља у Србији. То је једно веома важно питање и тиче сваког грађанина Србије.
Ми смо имали прилике да видимо да Народна скупштина ради пуном паром, не зато што се неко ту провреднио, него зато што је дошао диктат из иностранства. Кука Фајон, овај, онај, који су дошли овде да буду тутори властима у Србији, да им говоре какви су нам изборни закони, како се гласа, како се броји, како се броје гласови, како треба да изгледају регулаторна тела, разне ствари. Они су у ствари стварни господари и они одређују о чему ће се расправљати.
Тако смо видели реакције власти у Србији, који су хвалили нашу демократију, владавину права и остало, дал су у ствари се сагласили са свим променама закона које се тичу финансирања изборних кампања, Агенције за борбу против корупције и шта смо још имали што је било као део диктата? Бивших и садашњих посланика Европског парламента.
Дакле, они су рекли и дошли и рекли о чему треба да се расправља у Народној скупштини. Од једном се појавио проблем и онда су сви били сагласни да проблем постоји, па се ја питам, уколико је СРС прикупила више од 100.000 потписа грађана Србије и Предлог новог закона о извршном поступку и обезбеђењу, то предала на писарницу Народне скупштине, у Министарство правде, можда је то била погрешна адреса. Можда смо требали то да предамо у Фонд за отворено друштво код Милана Антонијевића, овог вашег стручњака за изборне законе, Фондацију под покровитељством Џорџа Сороша или у представништво ЕУ у Србији, да би се то једном нашло на дневном реду Народне скупштине.
Дакле, апсолутно непоштовање великог броја грађана Србије. Подсетићу вас да смо ми не тако давно расправљали о једном другом закону који је исто тако подржало много људи. У питању је увођење доживотне казне затвора са свирепа убиства деце и још неке чланове.
На сваки аргумент који је могао да се упути против тог решења или за неку додатну измену тог решења, са стране власти, од госпође Кубуровић, одговарало се – да, да, јесте, али 150.000 грађана Србије је ово подржало.
Како су једни грађани у Србији важнији од других да се овако брутално вређају? То је једна веома важна тема над којом власт у Србији затвара очи, апсолутно их не занима.
Да погледамо мало генезу питања јавних извршитеља. Они су уведени 2011. године у склопу свеопште реформе правосуђа коју је у Србији диктирала ЕУ, о којој смо чули критике људи који су данас на власти, и владајућа странка је својевремено била против тог решења.
Дакле, СНС је била против увођења јавних извршитеља, у време док су били опозиција 2011. године, а након што су дошли на власт, то су решење свесрдно прихватили, потврдили га још једном 2015. године, а онда и половином 2019. године.
Видели смо неке популистичке измене које не значе ништа. Биле су добре да послуже у маркетиншке сврхе прошле године када је госпођа Кубуровић образлагала промене како неће моћи да се плени имовине код дугова за комуналне услуге који су мањи од 5.000 евра. Нисмо чули аргументацију ни за ту цифру, ни за ту одлуку, важно је да то добро звучи у медијима иако је реч о комуналним потраживањима.
Највећи део отимања стамбених јединица, отимања некретнина грађана Србије јесте због задужења према банкама, а не због комуналних услуга. То као да нико не примећује, као да нико не зна у Министарству правде. Није се са тим проблем решио.
Дакле, од 2011. године ми имамо јавне извршитеље. Показало се у пракси већ, ускоро ће бити девет година, дакле да једно приватно лице се наплаћује из дужничко-поверилачког односа, често и више пута за своје таксе, дакле таксе за њихове услуге су много веће него што је то основни дуг. Имали смо скандалозне ситуације где један извршитељ заплени стан на Новом Београду, на тајној лицитацији за коју нико не зна када се и где одржава. Син од потпредседника Коморе из Крагујевца купи стан на Новом Београду потпредседника Коморе извршитеља, купи стан од извршитеља који је претходно са Новог Београда то запленио за цену три пута мању од тржишне. И то нико не види.
— СРБИН инфо (@srbininfo) February 4, 2020
