Прочитај ми чланакТоком14-ог Јавног заседања Народне скупштине Србије у 11-ом сазиву, у среду 17 јула, повела се жестока дебата између посланика СРС, Милорада Мирчића, и посланика СНС, Александра Мартиновића у вези решавања косовско-метохијског проблема.
Критикујући српску сполни политику пнародни посланик радикала је између осталог изјавио:
PRINTSCREEN
„Има једно здраво, логично размишљање у народу, да Косово није наше, што би нас толико притискали да нам узму? Да Србија ту нема никакву улогу, што би толики емисари из белог света долазили да врше притисак на руководство Србије због Косова? Али, има исто тако нешто што налаже знање и мудрост, да идете у сусрет догађајима.
Ми српски радикали, то сте у праву, разликујемо се када је у питању концепцијски вођење политике у односу на напредњаке. То је историјска разлика још од Милана Обреновића, док су напредњаци са Миланом Обреновићем били за запад, радикали са Пашићем били су за Русе. То је традиција. Да ли ће у једном тренутку доћи до приближавања, то зависи како је било историјски, да ли ће онај ко води Србију доћи у потпуну зависност од Русије, па признати политику коју заговарају српски радикали. Али, оставимо сада то по страни, шта је ићи у сусрет догађајима?
Оно што СРС инсистира, кандидовати идеју у Савету безбедности УН, да припадници руских трупа буду присутни на КиМ. Одмах је већа сигурност и за онај српски живаљ који је остао.
Када већ говорите о периоду прогона Срба из 2004. године. Учесник сам, као и многи, причу коју сам слушао од стране тадашњег министра војног Бориса Тадића је поучна. Он је говорио да ће он смирити Шиптаре са главно командујућих међународних снага који се налазе на КиМ. Знате када су се смирили Шиптари на КиМ? Године 2004. у априлу месецу, када је генерал Крга издао наредбу да се пале тенкови и да, када су Шиптари били свесни да ће кренути војска, тада је све престало. Уосталом, живи актер свега овога је ваш председник странке и председник Србије, Александар Вучић, који је заједно са Душаном Пророковићем био у северном делу Косовске Митровице. Можете да проверите ово, проверљиво је.
Значи, треба ићи у сусрет догађајима који нас очекују, а не чекати да они покрену иницијативу, не чекати да иницијативу има Рамуш Харадинај. Некад је у политици најбитнија иницијатива. Некад је у политици корак испред вам доноси велику предност. Када би се кандидовало ово питање, а нема разлога јер и Руска Федерација припада породици земаља УН, нема никакви проблема да они пошаљу своје трупе. Није то као некад да буду глинени голубови, сада је то сасвим другачије.
Када је год Русија стајала иза Србије, Србија је била јака и стабилна условно речено. Без Русије нема Србији снаге, нема говора о томе да ће Србија моћи са овим белосветским хохштаплерима да изађе на крај. Зар није ружно када бивши председник Владе, Берлускони, председника државе, који се звао Борис Тадић, ословљава са мистер Клун, поредећи га са глумцем. Сви мисле да је због лепоте, не, него је имао швалерку у Италији као глумац, па га овај посрамотио, па води министра одбране, сећате се те сцене, води га за руку. Човек, два метра у њему, уместо да каже – извините молим вас, нисам вам ја овде кловн. Ништа мање смешно ни понижавајућа када Бил Клинтон тапше садашњег председника. Исто је то потез једног појединца који иде на срамоту Србије. Знате, морате водити рачуна у појединим ситуацијама како се понашате.
Само једно, завршавам господине Арсићу, када су на Бечком двору хтели да понизе Петра Петровића Његоша, дошао је у црногорској ношњи, спрској ношњи из Црне Горе, онда су толико далеко ишли та господа, да су га питали – господине Петровићу, колико је два плус два? Он је рекао – у зависности где се ви налазите од укупног збира, ако сте десно од збира онда је 40. Тако да, увек треба бити досетљив и бити довољно мудар да браните своје интересе.
