Пре неки дан је народни посланик СНС-а и професор на Факултету за безбедност Зоран Драгишић рекао да „Русија води рат против Србије и да жели да отвори сукобе на Балкану“. Да ли је ова изјава народног посланика СНС-а у складу са државном политиком и да ли он има доказе за то? Ако није, постављамо питање руководству СНС-а одакле право народном посланику да износи ове ствари у јавност и да ствара предуслове за грађанске сукобе између људи различитих политичких ставова. Ако има доказе за ове своје тврдње, нека их објави, а ако нема, сматрамо да за распиривање међунационалне мржње треба политички и кривично да одговара.

Такође, и садашња амбасадорка Србије у Хрватској Јелена Милић која је отворени НАТО лобиста јер је председник Центра за евроатланске студије, пре два дана одлази на промоцију књиге Мате Гранића „Дипломатска олуја“ и својим присуством даје легитимитет за акције хрватске војске 1995. године. Мате Гранић је иначе био министар спољних послова за време злочиначке акције „Олуја“ у којој је са вековних огњишта у Хрватској протерано 250.000 Срба. Поставља се питање да ли Јелена Милић штити интересе Србије или лобира за интересе Хрватске са своје плаћене функције амбасадора Србије у Загребу?

Српски покрет Двери поставља питање председнику Србије, Влади Србије и Министарству спољних послова, ко овим људима дозвољава да ово раде и да ли они својом соло политиком ремете ионако тежак положај Републике Србије на спољнополитичком и унутрашњем плану?

Пошто је председник Србије недавно изјавио да у Србији никада није било више страних шпијуна, тражимо да безбедносне службе у Србији провере да ли и у државним институцијама Републике Србије и међу министрима има службеника који раде за стране државе и за стране безбедносне службе, а против националних интереса Републике Србије.

Ако службе имају таква сазнања, а вероватно да имају, Српски покрет Двери сматра да је због угрожености суверенитета Србије преко спољних и унутрашњих чинилаца, право време да Скупштина Србије усвоји Закон о агентима страног утицаја користећи праксу из законодавстава Руске Федерације и САД.

На тај начин би државни органи и бирачи у Србији могли да сазнају који државни службеници и невладине организације имају рачуне и некретнине ван Србије и од кога примају финансијска средстава за своје активности у Србији. То би сигурно довело до јасније свести код бирача коме могу да дају своје поверење за вођење државе.

Сматрамо да је ово благотворно за будућност и просперитет Србије и да не би било добро да се ти агенти страног утицаја открију тек онда када крену да урушавају уставо-правни поредак Србије у некој новој обојеној револуцији којих смо се у последњих двадесетак година нагледали и код нас и у многим државама Европе и света.